zasto-nikada-ne-idem-na-odmor

Zašto nikada ne idem na odmor

“Izvolite moju vizit karticu. Tu je broj mog mobilnog telefona, pejdžera, fiksnog telefona i drugog pejdžera. Nikad ne idem na odmor, nikad nisam bolestan i ne slavim nijedan veliki praznik.”

Dwight K. Shrute

Mnogo ljudi mi godinama postavlja pitanja o odlasku na odmor, odsustvu s posla i slično, i tome kako ili zbog čega ništa od toga ne koristim, pa sam rešio da ovako objasnim, jednom zauvek.

Retrospektiva mog odmora

Nisam išao na odmor u poslednjih, ne sećam se koliko godina, ali, recimo da ih je 25. Putovao sam jednom u Arizonu gde sam, praktično, neko vreme bio van posla. Bio sam slobodan popodne ili imao dane sa manje aktivnosti. Nekoliko puta sam bio bolestan i mislim da sam jednom, dva i tri puta odsustvovao po jedan dan zbog bolesti. Ali sam, svesno i namerno, u poslednjih 25 godina radio bukvalno svakog dana, uključujući vikende i praznike.

Kontekst odmora

Odrastao sam u gradiću, u ruralnom severnom Mejnu, gde odmori nisu baš uobičajeni. To je, po američkim standardima, siromašno područje, pa ljudi nisu ni imali novac za odlazak na odmore. Mnogo njih je radilo u mlinovima, koji su tokom leta bili zatvarani na dve nedelje i to je bio sav odmor. Za odmor se nije prijavljivalo, niti se on tražio, kao što je to slučaj u mnogim današnjim kompanijama. Ko nije radio u mlinu, verovatno je bio zemljoradnik, a zemljoradnici nikada ne mogu da odmaraju (osim ako ne unajme nekog da radi na imanju). Nije baš da moji sugrađani i porodica nisu uživali u aktivnostima kao što su, na primer, pecanje, vožnja motornim sankama i slično, ali koncept uzimanja čitave nedelje da bi se negde otputovalo i nešto radilo, nije bio oubičajen ili čest kao što je sada, pa za mnoge porodice nije bilo toga.

Odmori su loši

Tako je bilo i u našoj porodici. Mi smo, naravno, znali šta odlazak na odmor podrazumeva, ali nismo shvatali takav koncept zabave. Uprkos tome, moja porodica je odlučila, iz nekog razloga, da počnemo da odlazimo na odmor svakog leta i iznajmljujemo kolibu ili prikolicu pored jezera, koja se nalazila samo nekoliko milja od naše kuće. Moji roditelji su čitali knjige ili gledali televiziju, a osam godina mlađa sestra i ja trebalo je da se zabavimo tako što bacamo kamenčiće u jezero.

Ironija je bila u tome što sam ja bio potpuno srećan kod kuće. Imao sam imanje sa mnogo životinja o kojima sam brinuo i mnoge druge aktivnosti koje su me okupirale. I tokom “odmora”, svakako sam morao da odlazim kući da obavljam jutarnje obaveze, ali sam dobio i priliku da ostatak dana ostajem na jezeru ne radeći ništa. Morao sam da vozim bicikl 3-4 milje u jednom smeru.

Moj ujak je nedavno pomenuo koliko mu je nešto bilo smešno – kada su nas posetili kraj jezera, cela porodica je bila tamo, samo sam ja nedostajao zato što sam bio kod kuće, jer sam “voleo da radim”. Da, voleo sam, ali nisam imao srca da mu kažem da sam, uz to, mrzeo odmore kraj jezera.

Odsustvo stvara probleme

Situacija koja se dogodila prošle nedelje podstakla me je da napišem ovaj blog. Nikad ne izlazim uveče, ne zabavljam se i slično, ali prošle nedelje sam izašao. Zamolio sam suprugu da zatvori štalu i zaključa životinje tokom noći, ali je nešto krenulo po zlu, kada sam se ujutru vratio, video sam da su kojoti zaklali petinu moje živine.

Razmislite samo. Izašao sam jedne noći za poslednjih, verovatno 10 godina, vratio se i zatekao katastrofu. To je mikrokosmos mojih 20 godina kao osnivača i izvršnog direktora kompanije. Ako bih se udaljio na dan, uvek bih se vraćao nekom velikom problemu. To me je uslovilo da se nikad ne udaljavam, posebno sa mojom uopštenom averzijom prema odmorima (vratite se nazad) i nekim lošim iskustvima (čitaćete u daljem tekstu).

Da, siguran sam da će mnogi reći “samo zaposli ljude da vode posao umesto tebe”, kao da je to lako učiniti. Čak i pored izuzetnih ljudi koji su radili za mene, nije im bilo lako i nisu uspevali da pokriju sve ono što ja jesam. Ali, dobro, slobodno verujte da je to moguće…

Drugi primeri

Pored toga što mi nije godio nijedan trenutak proveden na odmorima kraj jezera, nekoliko loših stvari se dogodilo svaki put kada sam bio prinuđen da izađem iz svoje radne i srećne svakodnevice da bih išao na usiljene, “zabavne” odmore.

Jednom prilikom, na lokalnoj farmi sam dobio unapređenje na poziciju “farm wright”. Još nisam ni stupio na dužnost, kada me je vlasnica farme pozvala i zatražila da počnem rad. Rekao sam joj da bi trebalo da sam “na odmoru ili tako nešto”. Zamolila me je da ponovim šta sam rekao, pa sam ponovo izgovorio “na odmoru sam”. Odgovorila je sa “doviđenja” i nikad mi se više nije ponovo javila. Čuo sam da je moj prijatelj, koji je je isprva propustio priliku za taj posao, dobio unapređenje na tu poziciju i počeo da radi pre nego što sam se ja vratio s odmora.

Da se vratimo na priču o mojoj zaklanoj živini, koja me je i navela da napišem ovaj blog. Jednog jutra, kada sam došao kući sa odmora kraj jezera, posle vožnje bicikom od 3 -4 milje, zatekao sam svu svoju živinu mrtvu. Pošto niko nije bio kod kuće, moje jato je bukvalno bilo laka meta za bilo šta u okolini, na primer, za pse, jastrebove, lisice… Bio sam toliko ljut i frustriran što sam bio odvojen od svog posla da radim nešto što ne želim, a sve je to za rezultat imalo uništenje mog posla. Zakleo sam se tog dana da nikad više nikome neću dopustiti da me ponovo odvoji od posla, što je stavilo tačku na sve odmore na jezeru u Mejnu, zauvek.

Kasnijih godina

Da pređemo na kasniji period kada sam radio u Bostonu, otišli smo na odmor na Karibe. Ne samo da je to bila jedna od najgorih nedelja u mom životu, jer sam mrzio apsolutno sve u vezi s tim mestom, nego, kada sam se vratio nazad, moje radno mesto je bilo u velikom neredu zbog ljudi koji su morali da pokrivaju moje poslove, a pritom to nisu iskreno želeli, pa su samo nabacali papire i neke dokumente. Uspeo sam da se rešim gomile koje su ostavili na mom stolu, ali sam se zarekao da im nikad neću dati drugu priliku za to, posebno ne da bih išao da radim nešto što nisam želeo. Osećao sam slatko zadovoljstvo dok pravio nered za radnim stolovima svojih kolega dok su oni bili na odmoru, znajući od tog momenta da oni nikad više neće biti u mogućnosti da mi na isti način uzvrate!

Moja politika o odmoru

“Pa ti onda ne dozvoljavaš ljudima da idu na odmor?!” Netačno, u stvari, moja kompanija pruža mnogo odmora. Dvoje njih je imalo 10 slobodnih nedelja godišnje, na kraju godine. Svako je na početku zaposlenja dobijao 6 nedelja, koliko se sećam, i to vreme se zatim povećavalo. Dozvoljavali smo slobodne dane za sve lokalne praznike plus 3-4 “pokretna” praznika. Dozvoljavali smo i 5 dana za odsustvo zbog bolesti ili privatnih razloga. A ako ne iskoristite sve ove dane, mogli ste da ih prodate kompaniji, ponekad i po višestrukoj vrednosti, odnosno po ceni duplo višoj od prekovremenog rada. Zato smatram da su odmori bili velika prednost zaposlenja u mojoj kompaniji, a takve uslove je zadržala i nova organizacija koja je preuzela moju kompaniju.

Lično, ne volim i ne cenim odlaske na odmore, ali svakako razumem da ih drugi vole, da su im potrebni i da u njima uživaju.

Moja uverenja

Verujem da, ako želite da budete uspešni, morate biti i prisutni na poslu. Ne možete nekome poveriti uspeh više nego što sam ja mogao da svojoj supruzi poverim sigurnost svoje farme. Time što ste odsutni, propuštate prilike i stavljate se u poziciju da se dogode rizici koje biste, u suprotnom, izbegli.

Ako želite da imate mnogo slobodnog vremena, to je u redu, ali onda predlažem da ne započinjete sopstveni biznis, “startup” ili da se bavite zemljoradnjom.

Ostalo

Da li tvoja porodica odlazi na odmore? Da, i uživa u njima, samo bez mene.

Zar ne voliš da provodiš vreme sa svojom decom i porodicom? Da, uvek sam tu za svoju porodicu i mnogo vremena provodim sa njima. Rad po sistemu “Working naked”, sa fleksibilnim radnim vremenom i izborom lokacije za rad, daje mi tu mogućnost.

Zar ti ne treba slobodno vreme da “napuniš baterije” za posao? Ne.

Zar ne shvataš da te odmori čine produktivnijim i efikasnijim? Ne. Izgleda da to ne misli ni moja mrtva živina.

Da li shvataš da kršiš neka pravila Evropske unije koja propisuju da svaki zaposleni dobija 12 nedelja odmora sa obaveznim vremenom za spa, tretmane lica i kupanja u blatu? Ja ne živim u Evropskoj uniji.

 

Originalni članak pročitajte ovde.

Tags: No tags
0

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *