0108

Zapet ko puška – istinita priča o Dicku Dunningtonu

Dick Dunnington je dobrovoljno (da, dobro ste pročitali) bio u Vijetnamu triput, kao obaveštajni oficir, ali ne bi ni reči rekao o tome šta je tamo radio, čak i kad bih ga pitao pet puta dnevno[1]. Radio je naporno čitavog svog života i pošto nije mogao imati decu, bio je hranitelj dvoje njih. Bio je precizan, odgovoran i čovek od reči. Živeo je tačno po svojim pravilima.

Iako je bio ratnik, vrednovao je mir, karakter, poštenje i iskrenost. (Sećate li ih se?) Iako je ratovao i izgubio prijatelje, nije bio ogorčen. Čak i kad je bio otpušten i bez posla tri godine, uvek se budio u šest ujutru i ispunjavao svoje dane produktivnim aktivnostima (konačno se vratio kao konsultant – pogledajte ispod).

Njegova uverenja su čvrsta kao i njegov karakter. Imali smo sličnu prošlost, na neki način, s obzirom na to da sam i ja bio veteran, ali drugačije stavove. Uprkos razlitičim političkim uverenjima, odmah smo se složili oko istog kandidata u to vreme. Bilo je to vreme kada bi ljudi koji se ne slažu mogli i dalje da razgovaraju jedni s drugima i da se ponekad i slože. Sećate li se tih dana?

Veliki pucanj

Zabavna priča koju mi je Dick jednom ispričao je o njegovom konvoju koji se kretao nekim vijetnamskim putem i deca iz lokalnog sela koja su stajala duž puta posmatrajući ih, odjednom su stavljala svoje prste u uši. Izgledalo je kao da očekuju veliki, jasan pucanj, iako nesvestan pokazatelj da će ih zadesiti neka nevolja! Deca su znala šta će se dogoditi, vojnici takođe, ali sve što je straža mogla da učini jeste da se sagne i stegne, pripremajući se za nadolazeću paljbu, bez mogućnosti da je zaustave, skrenu ili preusmere.

Mnogo puta sam mislio o tome na poslu. Koliko nas je bilo u istoj situaciji? Ja to zovem “Veliki pucanj”.

Bez sreće, bez posla

Dick, poput polovine stanovnika Masačusetsa u to vreme, radio je za Digital Equipment Corporation (DEC) . Mislio sam da je bio star kad je imao 50… Ups, bio je u godinama u kojima sam ja sada! Da je Dilbert ljudsko biće, to bi bio on (i to je kompliment). Govorio je onako kako bi govorio matematičar. Uprkos zadivljujućim kvalitetima, Dick je bio otpušten (na kraju, zajedno svima ostalima u DEC-u). Dick je imao čvrstu poziciju u menadžmentu srednjeg nivoa i njegov ponos i principi mu ne bi dozvolili da prihvati posao nižeg ranga od onog u DEC-u. Bio je bez posla godinu dana, onda dve, potom tri… Naravno, sve vreme je bio zauzet. Obrađivao je zemlju u Njuhempširu nekom svojom mašinerijom, ali tri godine su dug period za negovanje ega i dizanje nosa, što dovodi do sve ređih mogućnosti. Konačno, shvatio je da je bilo vreme da se promeni.

Promena

Stanite, koja je to mala reč? Ego? Mogućnosti? Ne, to je promena. Zato je i naglašavam.

  • Ako nešto ne funkcioniše, morate se menjati
  • Ako ste umorni od lupanja glavom o zid, morate se menjati
  • Ako ste dotakli samo dno i nemate kuda dalje osim gore, morate se menjati
  • Ako ste nesrećni, neispunjeni ili prosto želite da rastete i napredujete, morate se menjati

Nema promene uloga

Vi: Ok, promena… Shvatam. To je lako. Šta moram da uradim?

Ja: Zaista? Spremni ste za ovo? OK. Sve što radite sada uradite drugačije. Prestanite da radite stvari koje sada radite. Počnite da radite stvari koje niste radili. A za stvari koje treba da nastavite da radite, radite ih na drugačiji način. To je sve.

Vi: Uh… Hajde da ne poludimo ovde. Naravno, želim da izađem iz ovog šablona u kome sam sada, ali da li stvarno moram da radim stvari drugačije? Ne, to deluje pomalo ekstremno. To je previše za mene. Umesto toga, pustite me da još malo sačekam i nadam se da će stvari postati bolje.

Postoji sjajna knjiga koja pokriva ovu temu veoma dobro. Zove se “Ko je maznuo moj sir”. Idite na Amazon, kupite je, pročitajte je, primenite je. Promeniće vam život. Pričao sam s ljudima kojima sam je preporučio, sa kojima se i dalje čujem i koji mi zahvaljuju na preporuci. Trebaće vam oko 30 minuta da je pročitate, uključujući i pauzu za kafu. Tako da, ako već niste, pročitajte je sad.

Promena uloga

Umesto toga, probajmo ovo ponovo…

Vi: Ok, shvatam.

Ja: Dobro je. Pogledajmo neke šablone iz vašeg života koje možete izmeniti da biste stvorili osnovu za fundamentalnije promene. To počinje s odlaskom na spavanje rano, ranim buđenjem, izlaskom iz kuće (čak i kada nemate kud), pravilnom ishranom, detoksikacijom od alkohola, šećera, loše hrane, droge, kompjuterskih igrica, pornića, protivzakonitog seksa, društvenih medija, izgovora, samosažaljenja, ponosa, samoprizivajućih misli, samodestruktivnog ponašanja i primoravanja sebe da se angažujete u aktivnostima koja podstiču zdrav duh poput druženja s prijateljima, vežbe, čitanja, muzike…

Vi: U redu, mogu ja to.

Ja: OK, sjajno. Proveravaću te da se uverim da možeš! Jednom kad se posvetiš tome i stvorimo fini početak kao osnovu, planirajmo sledeće korake za promenu i unapređivanje putanje tvog života!

Zapet ko puška

Izazov je da neki od ovih “staraca” napravi promene u životu, ali Dick je to učinio. Odlučio je da u svojim pedesetim promeni svoj orijentir i postane tehnički savetnik. Jedini problem je bio u tome što nije znao apsolutno ništa o tehnologiji, osim možda o “mainframe” i drugim računarima sa sistemima vodenog hlađenje.

Posvećen tome, otišao je do lokalne knjižare i dela za tehnologiju. Kako su knjige bile poređane po abecednom redu, prve teme su bile na “A”. Zgrabio je prvu knjigu koju je video, a koja je bila o Microsoft Access-u. Kupio je, poneo kući, pročitao. Onda je kupio Access, instalirao ga i počeo da primenjuje principe koje je naučio iz knjige. Kada je već bio upoznat s tim, zakačio je pločicu s imenom “Dick Dunnington – Microsoft Office savetnik”, poznat i kao “Zapet ko puška” (Have gun – will travel) – stara vestern TV serija.

Predstavio se raznim agencijama koje su bile više impresionirane Dickovim prisustvom i harizmom profesionalizma i odgovornosti, nego godinama iskustva s tehnologijama (koje nije imao). Vrlo brzo je bio angažovan na svom prvom konsalting zadatku po ceni od 40 dolara po satu, zatim 45, i onda… Do trenutka kad smo se sreli bio je plaćen oko 50 dolara po satu i spreman da podigne ulog. [2]

Za nekoliko kratkih nedelja, Dick je odlučio da izađe iz uloge kopača rovova, u celosti promenio svoje zanimanje i pristup, ulažući u stvari koje je morao da učini da bi uspeo u ovoj promeni i sistematično išao napred ka izvršavanju svog plana.

Epilog

Poslednji put kad sam razgovarao sa Dickom, žalio se da ga previše ljudi zove za posao. Saosećao sam sa njim i obojica smo pričali o svojim životima. Uvek sam govorio sebi da ću jednog dana, kada nađem malo vremena, napisati neka razmišljanja o ovom čoveku, koji je toliko ostavio utisak na mene.

Dick, ako ti, tvoja deca ili tvoja supruga ikada naiđete na ovo, želim da znate da cenim tvoje vođstvo za primer, i da uvek nalazim inspiraciju u tvojoj priči.

Za druge ljude, gde god da su – ako ste negde zapeli, kao što se svima nama povremeno desi, možda i vi dobijete malo inspiracije iz ove priče.

 

[1] Bio je pod gomilom bezbedonosnih ograničenja zbog obaveza i misija i slično, iako sam očekivao da su konačno istekla…

[2] Ovo su tarife od pre više od 20 godina

 

Originalni članak pročitajte ovde.

Tags: No tags
0

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *