blog-banner1

Popravi prokleti kamion

Opčinjava me koncept poslovanja, čime se ljudi bave, način na koji to rade, šta je to što jedne čini više, a druge manje uspešnim. Uvek posmatram ljude kroz njihov odnos prema profesiji. Ako su uspešni, tražim zaključke o tome šta rade kako treba. Ako nisu, mogu da posluže kao kontraprimer za ponašanja ili odnose prema poslu kakve treba izbegavati.

Sin mog rođaka živi u Mejnu i zajednica ga smatra uspešnim momkom. On je u srednjim tridesetim i kamiondžija je. Ima svoja vozila i sopstveni posao. Mnogo ljudi vozi kamion u Mejnu. Na prvi pogled, to deluje kao jednostavan posao. Ali zašto su neki u tome uspešniji, nekad i mnogo više, od drugih?

Prva stvar koju biste primetili na Kalebovom kamionu jeste da je on besprekoran. Nema udubljenja, ni ogrebotina, takođe, opran je i čist. Dok sam mu se divio, rekao mi je: “Kada se moj kamion pokvari, ne stajem dok ne bude popravljen. Drugim rečima, čim se pokvari, ja popravljam prokleti kamion”. To znači da će on na svom kamionu raditi u sred noći, vejavice, vikendima… I biće usredsređen na taj zadatak sve dok ga ne ispuni. Shvatio sam da ovo predstavlja suštinu ovog momka i njegovog uspeha. U momentu kad mu se kamion pokvari, popravlja ga. Ne kasnije, ne sutra, ne čeka ni iz jednog razloga, već tada, na tom mestu, bez obzira na uslove. Nije teško razumeti. Nije ni komplikovano. To je to.

Koliko ljudi poznajete koji u 5 po podne izađu iz kancelarije, a da ne dovrše zadatak, ostave kupca da čeka odgovor, ne poprave “bug”… Sada razmislite o ljudima koji su posvećeni završavanju posla, bez obzira na to koliko kasno moraju ostati. Nadalje, pratite uspeh tih ljudi kroz godine i posmatrajte kako se te dve grupe udaljavaju jedna od druge.

Dok vozite kroz Mejn možete videti istrošene kamione u dvorištima i limenke piva na prilazima. Šta sprečava takvu osobu da se ponosi svojim “konjem” od kog živi? A šta tera nekog kao što je Kaleb da leži na ledenoj zemlji, u sred noći, sa baterijskom lampom, kako bi se osigurao da njegovo “zaprežno vozilo” ujutru u 6 sati može poći na put?

Štagod da su razlike u motivaciji, rezultati su jasni. Viđamo to svakog dana. Ljudi koji se pobrinu da im “zaprežno vozilo” ostane besprekorno i da nesmetano radi iz dana u dan, postižu uspeh. Takav čovek želim da budem. Sa takvim ljudima želim da radim.

 

Originalni članak pročitajte ovde.

Tags: No tags
0

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *