0136

“Gvozdena vilica” i sposobnost prihvatanja konstruktivne kritike

Pozadina priče

Kod mene je radio jedan momak kog ću, da ne bih otkrio njegov identitet, zvati Adam. Mogu slobodno da kažem da je to “najgori” čovek s kojim sam radio tokom 20 godina vođenja softverske kompanije.

On:

  • je iznova pravio iste greške
  • je loše pratio uputstva
  • nije razmatrao stvari pre nego što ih uradi
  • nije proveravao svoj rad, niti bilo šta drugo, pre objavljivanja
  • nije pravio planove, ček-liste, niti dorađivao protokole

Moj dan bi često počinjao time što primetim kritične i očigledne greške koje je on napravio, posle čega sam ga pozivao da ga opomenem i pokušam da popravim njegov način rada.

Mnoge razgovore između nas dvojice počinjao sam pitanjem: “Hoćeš li dati otkaz?” Jer, ako bi to želeo, bilo je dobro da to učini u tom trenutku i poštedi nas još jedne mučne diskusije i pružanja „feedback“-a o njegovom radu. Njegov odgovor uvek je bio: “Ne, Brajane”.

Moja filozofija o raskidu saradnje jeste da je ona moguća zbog problema sa usvajanjem vrednosti kompanije, a ne zbog grešaka i da, ako zaposleni dokazuje makar jednu od naših ključnih vrednosti i ulaže trud i napor, do toga uopšte ne dođe. U stvari, za sve ove godine, nikog nisam otpustio, ma koliko loš bio, a da je pritom vredno radio. I nikada nisam zažalio zbog takve odluke.

“Fucking up”

Vremenom, pri čemu mislim na malo duži period vremena, greške su postajale sve beznačajnije, a Adam je, što je još važnije, usvajao moj “feedback” i usmeravao ga na druge članove tima, koji su zbog toga mogli da uče i napreduju brže.

Greške koje Adam tokom celog ovog procesa nikada nije napravio su sledeće:

  • nikada nije shvatao lično “feedback”. Prihvatao je konstruktivnu kritiku u istom duhu u kom mu je data, bez obzira na to koliko mu je grubo saopštena
  • nikada se nije branio, uzvraćao, raspravljao se ili pokazivao neki čvrst stav
  • nikada nije usporio, već je nastavljao da vredno radi
  • nikada nije pravio izgovore ili okolišao rečima poput: “nisam imao vremena”, “nije moja krivica”, “moglo je biti gore” i tako dalje
  • nikada nije rekao “izvini”. Izvinjavanje ne pomaže nikome i ničemu, samo je gubljenje vremena. Izgleda da je on to dobro znao, pa nikada sa njim nisam imao potrebe da gubim vreme na izvinjenja, što nam je omogućilo da se usredsredimo na rešavanje problema

Adamove postupke ovako posmatram – bio je pre spreman da grešku prizna i prihvati (“fucking up”), nego da se pravda i za nju okrivi druge (“fucking down”). O tome možete čitati u tekst „Ako grešite, grešite kako treba ili fucking up vs fucking down„.

Prečesto primećujem da ljudi negativno reaguju na konstruktivnu kritiku, što suštinski sprečava njihovu mogućnost da napreduju i na kraju postignu uspeh. Osim toga, u globalu me ne interesuje da budem mentor nekome ko pruža otpor kada dobije “feedback”, niti da radim sa njim. Za takve ljude kažem da imaju “staklene vilice”. One im se razlome u sitne komade kada ih kritikujete. Adam ima “gvozdenu vilicu”. Mogao je da primi svaki “feedback”, koliko god oštar bio, i nije nimalo posustajao pred njim, a kamoli da se raspao na komade.

Preokret na bolje

Konačno, nakon vremena koje je delovalo kao večnost, Adam je napredovao i razvio se do nivoa kada sam, ne samo prestao da ga svakodnevno savetujem, već počeo da uviđam njegov rast i napredak, što je proces koji nazivam “preokretom na bolje”. Ishod toga bilo je njegovo unapređenje na poziciju analitičara 1. nivoa (“Level 1 analyst”), što je prilično izazovno radno mesto u našoj kompaniji. Njegov rad je nastavio da se poboljšava i napreduje sve do danas i može se sagledati u fenomenalnim rezultatima koje su u domenu “content marketinga” postigli on i njegov tim.

Adam se nije pretvorio u najboljeg čoveka s kojim sam ikada radio, ali priča o njegovom uspehu jedna je od najboljih koju sam doživeo u svojoj karijeri. Niko nije bio ponosniji na njegovo unapređenje od mene!

Bačeno naspram uloženog vremena

Potrošio sam mnogo vremena sa Adamom. Mnogo vremena uložio je i on sam. Ali njegovi postupci i činjenica da nije dao otkaz (i da ga nisam otpustio) pretvorili su vreme, koje je moglo lako da bude bačeno, u investirano, i to dobro investirano.

Neuspeh naspram uspeha

Da je u bilo kom trenutku ovog procesa Adam odustao od posla, to bi značilo njegov neuspeh. To bi istovremeno značilo i neuspeh mene kao lidera, mentora, šefa. Ali činjenica da nije dao otkaz, u stvari znači da on nikad nije bio poslovno neuspešan. Čak je neuspeh izbegavao dovoljno dugo da je na kraju postao jako uspešan.

Druge naučene lekcije

  • Prihvatite konstuktivnu kritiku, koliko god bila oštra, objektivno, a ne prihvatajte je lično
  • Zapamtite, kada vas šef kritikuje, on ne radi to zato što vas ne voli, već zato što pokušava da pomogne (ovo važi samo za dobre šefove)
  • Kada dobijate kritike i sugestije, nastavite da radite sa njima i ako u tome uspete, postoji šansa da dugoročno ostanete uspešni
  • Nikada ne pokazujte čvrst odbrambeni stav, ne raspravljajte se, ne uzvraćajte i ne pokazujte zube. To će lošu situaciju učiniti još gorom
  • Fokusirajte se na dugoročni uspeh
  • Zapamtite da bez muke nama nauke (“No pain, no gain.”) To važi za mnoge situacije
  • Nećete biti neuspešni ako uspete da ne date otkaz
  • Ostanite verni vrednostima kompanije, bez obzira na sve, i to će vas dovesti do konačnog uspeha

 

Originalni članak pročitajte ovde.

Tags: No tags

Add a Comment

You must be logged in to post a comment