Posao nije život. U životu morate da se izvinjavate za svoje postupke u slučaju da vaši istupi to opravdavaju. Najviše (1) grešaka u poslu upravo su samo greške. One nisu namerne, ne dovode do ogromne štete ili gubitka života, tako da retko stižu do nivoa na kom je potrebno izviniti se.
Saradnicima koji kažu “izvini” odgovaram da, osim ako mi ne pregaze psa, ne treba da se izvinjavaju.
Fraze gubitnika
Osim toga, ljudi imaju lošu naviku da koriste reč “Izvini” kao umesto iskrenog priznanja (Acknowledging) problema, preuzimanja odgovornosti (Responsibility) za njega i obavezivanja na njegovo rešavanje (Resolving), što je drugačije poznato kao ARR. Mnogi od ovih ljudi misle da jednostavno izvinjenje mogu da iskoriste u opštu svrhu, “kartu za izlazak iz zatvora” koja će ih odmah osloboditi preuzimanja odgovornosti, a ne da preduzmu korake kojim bi se obavezali na to da se greška ne ponovi u budućnosti. Ono što sam primetio o ljudima koji stalno, refleksno izgovaraju “izvini” jeste da oni konstantno, iznova i iznova, prave iste greške. Korišćenjem tog retoričkog sredstva ljudi naprave kratak spoj u procesu introspekcije, a to je neophodno da bi se preuzela odgovornost i da bi se na kraju usavršavalo, napredovalo i razvijalo. Oni smišljaju izgovore, okrivljuju druge, neuspeh pripisuju maleru, rade ono što nazivam “Fucking down”, umesto da priznaju grešku, što bi se moglo reči “Fucking up”.
Zato reč “izvini” nazivam “frazom gubitnika” i zato je zabranjeno da je koriste ljudi koji sarađuju sa mnom u bilo kojoj mojoj organizaciji.
Ako želite da radite, živite ili se ponašate “kao da” ste profesionalci, neko ko je vredan toga da bude angažovan, unapređen i slično, važno je da se ponašate “kao da” ste već ta osoba, što znači da treba da govorite kao ona, a ne kao gubitnik. Preuzimanjem odgovornosti za svoje postupke, umesto opuštenog i brzopletog izvinjenja, pokazaćete da ste osoba dobrih kvaliteta. Napisao sam članak o osobi koja je napravila više grešaka nego što možete da zamislite, ali se nije izvinila nijednom i na kraju je postigla uspeh i dobila unapređenje.
Reči ili dela
Deluje protivno zdravom razumu, bar na prvi pogled, kada menadžer, šef ili lider ne prihvata da neko posle greške odgovori sa “izvini”, a još manje kada mu zabrani da se uopšte izvinjava, ali ako je vaš cilj da se u stvari menjate i napredujete, izvinjenje je kontraproduktivno jer koči pozitivan napredak.
Od toga da govorim “izvini” odvikao sam se u vojsci. Prvi put kada sam se izvinio za grešku koju sam napravio bio je i poslednji put, i još imam snove (odnosno noćne more) o reakciji na svoje “izvini” koju sam dobio na treningu. Prvo sam bio uveren da se narednik nije pravedno poneo, da je osvetoljubiv i slično. Tek kasnije sam počeo da cenim dar koji mi je dao, a to je da nikad više ne moram da kažem “izvini”. Više se nisam osvrtao na reč čiji bi pomen negirao greške i isključio vas od preuzimanja odgovornosti za njih. Počeo sam da prisvajam svoje greške i, umesto “izvini”, koristim sledeće rečenice:
- To se neće ponoviti
- Smatrajte to rešenim
- Obavezujem se da rešim ovaj problem
Odustajanje od nezrele zavisnosti da refleksno koristite reč “izvini” jeste dar koji možete pokloniti samom sebi i znak je profesionalne zrelosti. Usredsređivanjem na postupke kao što su priznavanje (Acknowledging) problema, preuzimanje odgovornosti (Responsibility) i obavezivanje na njegovo rešavanje (Resolving) umesto pričanja praznih reči, ne samo da ćete pojednostaviti trenutnu situaciju, nego ćete napraviti napredak ka tome da osigurate da će se problemi u budućnosti ređe dešavati.
(1) U izuzetnim slučajevima, izvinjenja profesionalaca jesu opravdana, kao što pokazuje primer sramnog ponašanja sekretara američke mornarice Tomasa Modlija
Originalni članak pročitajte ovde.
Add a Comment