0125

Kafa – jedna doza energije u toku dana, ne propustite njeno dejstvo

Sećam se da je moj dobar prijatelj jednom rekao: “Prvo pivo ima najbolji ukus” i setim se toga uvek kada ga pijem.

Isto važi i za šolju kafe. Podići će vam energiju, što će vam pružiti bolju produktivnost da uradite i najteže zadatke. Setite se Popaja i njegove konzerve spanaća. Meni je prva šolja kafe energetska doza koja mi omogućava da prođem kroz najizazovnije zadatke lako, kao što vrući nož prolazi kroz puter, čak i u situacijama kada bih, samo nekoliko sati kasnije, u te zadatke gledao kao da su nemoguća misija.

Kada sam naleteo na ovaj članak, uvideo sam da podržavam sve što u njemu piše. Preporučujem i vama da ga pročitate.

Vaša prva šoljica kafe čini 5 iznenađujućih stvari za vaš mozak svakog dana

Usklađivanje posla sa energetskim tokovima

Upravljanje tokom vaše energije tokom dana je ključno. Treba da uskladite nivoe svoje energije sa svojim najzahtevnijim zadacima i da koristite dodatnu stimulaciju, kao što je kafa, da se osnažite kad vam je to najpotrebnije. Na ovaj članak me je podsetilo to što sam se ovog jutra istuširao nakon kafe. Bio sam veoma elegičan, ali sam protraćio dragocenost svoje doze energije sa ograničenim trajanjem. Međutim, to me je podsetilo da ovaj članak preporučim.

Visok nivo energije

Većina ljudi ima visok nivo energije ujutru. To je i najbolje vreme da “pojedete žabu”, što znači da prvo uradite najteže zadatke. Dodajte i malo kafe i moći ćete da projurite kroz najizazovniji zadatak i ubacite ga u svoj inboks, pripremajući svoj dan za satisfakciju i uspeh.

Jutarnji sastanci su pogubni za produktivnost, što je jedan od razloga zašto dnevni SCRUM “standup” sastanci treba da traju samo 15 minuta i ni sekund duže. Tako vam neće oduzeti najproduktivnije vreme.

Srednji nivo energije

Ne proveravajte poštu čim se ulogujete. To će vam skrenuti pažnju i oduzeti dragoceno vreme i energiju, što će vam biti potrebno za produktivnije zadatke. Reaktivni zadaci, kao što je odgovaranje na mejlove, može se raditi i kada imate nizak nivo energije, zajedno sa gomilom preostaih zadataka, nakon što “pojedete žabu”.

Nizak nivo energije

Kako vam se dan primiče kraju, ako ste naporno radili, počećete da se zamarate. Postaje teško da donosite odluke i da obrađujete jednostavne zadatke. Ovo je odličan trenutak za svakodnevne poslove koji se moraju obaviti, ali ne zahtevaju mnogo mentalne snage. U stvari, u stanju nižeg energetskog nivoa, zapravo možete biti efikasniji u izvršenju takvog tipa zadataka i manja je verovatnoća da ćete nešto propustiti time što biste brzo prošli kroz njih.

Za vreme segmenata sa niskim nivoom energije, volim da radim kontrolu kvaliteta (Quality Assurance). Izdvajam 15 minuta svakog dana da proverim naš vebsajt, templejte i slično. Ljudima se čini da radim QA po ceo dan, jer redovno pronalazim bagove i probleme, ali većinom njih se bavim za vreme tog perioda za niskim nivoom energije tokom dana. Ovo dokazuje da možete dovesti svoje rezultate do maksimuma čak i kada je vaš ulog minimalan.

Neke druge stvari koje sam radio tokom segmenata sa niskom energijom, a koje biste mogli i vi raditi, su:

  • Ponovno čitanje pristiglih mejlova. Garantujem da vam mogu promaći neki detalji, čak možda i oni važni
  • Budite aktivni na forumima za internu diskusiju u vašoj kompaniji da biste bili toku sa dnevnim temama. Takođe, to je dobro vreme da negujete svoju reputaciju na sajtovima kao što su Stack Overflow, Slack, Experts-exchange, LinkedIn i slično, svojim komentarima, deljenjima
  • Pročitajte jedan članak koji će vam pomoći u profesionalnom razvoju
  • Uredite svoj radni sto, kancelariju, dokumente, fajlove u folderima i, generalno, pripremite se za sutrašnji dan
  • Povedite računa o obavezama i zadacima u vezi sa vašim poslom, kao što je instaliranje poboljšane ili nove verzije kompjuterskog programa

“Working naked” koncept rada

Dobra vest je da, kada nam je dopušteno da “radimo goli”, možemo slobodno da usaglasimo svoj radni dan sa svojim prirodnim tokovima energije, kakvi god da su, a ne da budemo primorani da se pridržavamo rasporeda protivnog našem prirodnom bioritmu.

Na primer, ako ste baš ranoranilac, možete raditi u vreme vrhunca svoje produktivnosti pre neko što bilo ko drugi dođe na posao. Možda ste noćna ptica koja radi najbolje u kasnim satima. Ljudima često prija radni dan u segmentima, kada mogu da izađu iz kancelarije na neku aktivnost koja će ih regeneristati, na primer, da šetaju, idu u teretanu, što im produktivno vreme usklađuje sa vrhuncom energije, a može i da održi ili čak povisi energetski nivo. Kada “radite goli”, ohrabreni ste da radite onda kad ste najproduktivniji.  Radno okruženje “Working naked” koncepta ne sprečava članove timova da se povuku tokom slabo produktivnih stanja.

“Zarobljenički” radni odnos

„Zarobljenički“ radni odnos (na primer, sa određenom radnom lokacijom, fiksnim rasporedom) sklono je da članovima timova onemogući da rade u skladu sa sosptvenim energetskim ciklusima, tako što okuplja ljude na sastanke i druge zajedničke aktivnosti. Primoravanjem nekoga da rano dolazi na posao može se protraćiti sat ili više njegovog produktivnog vremena. Takav radni odnos može da smesti ljude u radne cikluse i rasporede koji ih prisiljavaju da rade onda kada njihova energija nestaje. Ovakva radna okruženja mogu da obeshrabre, ograniče, čak i da zabrane odstupanje od posla, što je odličan način da se zaustavi, čak i preokrene, gubitak energije.

Naravno da ljudi u „zarobljeničkom“ radnom okruženju takođe mogu da popiju kafu. Ali smatram da se to često ili uglavnom koristi da se preokrenu niski energetski tokovi da bi se pregurao dan, izdržalo do 5 sati po podne. Takav pristup je nešto što, u globalu, neće dovesti do velikih poslovnih dostignuća.

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0055

Kako savladati izazove i mikroprepreke u izvršavanju svakodnevnih zadataka

Zar ne bi bilo jednostavno da možemo da dođemo na posao, odmah budemo produktivni i počnemo da izvršavamo sve što treba? U mnogim sredinama, dobijanje takve energije rano ujutru, ili uopšte, je teško. Na osnovu toga, ljudi se mogu podeliti na dva tipa – na one koji se prilagođavaju, improvizuju i prevazilaze prepreke i one koji sede i čekaju na znak da je sve spremno da bi bilo šta počeli da rade. Napomena: takav znak se često ne pojavi.

Pišem ovaj blog zato što:

  • LinkedIn ima mnogo bagova i problema u vezi sa postavljanjem oglasa za posao, tako da sam odlučio da, kao zamenu, stranicu “poslovi” uvrstim na ovaj sajt i na nju upućujem ljude, međutim, da bih to uradio, potrebno je da napišem novi blog
  • Ups, ne mogu to da učinim dok na WordPress-u ne instaliram četiri različita plug-ina. Koliko će vremena trebati za to?

To je čudo, nekim danima možemo postići bilo šta složeno, čak i sa greškama i otežavajućim okolnostima na putu do cilja, bez obzira na profesiju kojom se bavimo, ali, neki u tome uspeju, a drugi ne.

Nazivam ih mikropreprekama. Iako je frustrirajuće, ako neumoljivo gurate napred, po zakonu verovatnoće na kraju ćete početi da se krećete u pravom smeru i prevazići ćete brojne prepreke. Ako nastavite da napredujete dan za danom, vaše kretanje će dobiti na brzini, uprkos povremenim poteškoćama na koje ćete nailaziti. Ukoliko svojim radom upravljate na način koji je jasan, organizovan i relativno bez tehničkih smetnji, vaš rad će postajati sve kvalitetniji. To je trenutak kada ćete početi da primećujete uspeh. Dakle, znam da je frustrirajuće kada pokrenete svoje točkove i osećate da možda ništa ne postižete, ali ostajte dosledni i, uz istrajnost, univerzum će vam možda dozvoliti jednog dana da ležerno prošetate i kroz malo otpora, makar na dan. 😉

Inspiraciju, u vezi sa mojim pristupom takvim mikropreprekama, dobijao sam od dvojice “ujaka”.

“Uncle Sam”

Jedan od njih je Vojska Sjedinjenih Američkih Država, koju sam služio kao pešadijski oficir. Ono što i danas pamtim jeste da u jednom trenutku borbe vaš pažljivo osmišljeni plan može otići dođavola. Tada možete stajati i briznuti u plač ili brzo improvizovati.

Veći deo našeg treninga se nije ticao toga toga šta ili kako uraditi, već kako razmišljati, tako da smo smišljali kako da odradimo nešto u hodu, kada naiđemo na scenario za koji ne postoji uputstvo u priručniku. Često smo mogli čuti izraze field expedient  [1] ili jerry rig [2], koji su značili da treba stvoriti rešenja za bilo koji problem na koji naiđemo, uz pomoć dostupnih materijala, šta god da su, na primer, uz pomoć štapa i kanapa. Lako je popraviti nešto dok ste u prodavnici, ali šta ako ste na terenu? Tada stvari postaju zanimjive. Možda nemate sve potrebne delove, odgovarajuće dizalice, i pored svega toga, treba da završite svoje popravke dok se puca na vas.

Američka vojska mora da obuči ljude da uspeju u neoptimalnom okruženju gde jednostavno ne možete da čekate idealne uslove da nastavite svoju misiju. Zato su nam se koncepti nečekanja, guranja napred uz koriščenje nekih ili svih dostupnih rešenja, razmišljanja u hodu i neumoljivog nastavljanja misije, usadili u misli. Iskreno, uzimao sam ove lekcije zdravo za gotovo zato što sam smatrao da to svako razume. Uskoro sam iskusio neprijatno buđenje u civilnom svetu gde izgleda da većina ljudi radije stoji, beskrajno diskutuje o problemima ili na druge načine čeka, umesto da uradi nešto. Obećao sam sebi da ćemo, ukoliko dobijem šansu da osnujem kompaniju, stavljati naglasak na aktivnosti i napredak, a ne na sastanke i razgovore. Tako je i bilo.

Ujak Jim

Drugi izvor moje inspiracije je moj ujak Jim. Vodio je firmu za kamionski transport u Olbaniju u Njujorku. Jedne noći, kada sam ga posetio tokom koledža, “zamolio” me je (nije me stvarno zamolio, nego mi je rekao) da pođem, ako želim, sa njim u kancelariju jer je imao nešto da odradi. Otišli smo oko 8 sati u subotu uveče… Čekajte, zar ljudi rade posle 5? Rade i u subotu? Da, ako vodiš mali biznis, radiš i tada. U stvari, tvoj posao se nikada ne završava. Uostalom, stigli smo do kancelarije i trebalo je da uđe u deo pristaništa za utovar, ali iz nekog razloga ili nije imao ključ ili on nije funkcionisao. Pa dobro, idemo kući, zar ne? Ne. Umesto toga, otišli smo do grada da potražimo bravara. Bilo je oko 9 sati u subotu uveče. Rekao sam “Ujače Jim, ne verujem da iko još radi”. Ignorisao me je. 😉

Na kraju smo stigli do neke radnje i, bez obzira na to što je kancelarija bila zatvorena, delovalo je da se u pozadini vidi neko svetlo. Ujak je počeo da kuca na vrata. Neki čovek je izašao sa “šta vam je” izrazom lica, ali je Jim bio toliko uporan da je na kraju slegao ramenima, otvorio vrata, pustio nas unutra i narezao novi ključ!

Bilo je oko 10 sati uveče i vratili smo se nazad u kancelariju da nastavimo sa onim što smo započeli još u 8, a ne sećam se tačno šta. U svakom slučaju, sat ili dva kasnije, završili smo to što je trebalo i vratili se kući u ponoć.

Govorio sam u sebi da ništa ne može da zaustavi ovog čoveka. Šta bi uradio da bravar nije otvorio vrata? Verovatno bi ih silom otvorio! Uvek kada sam nailazio na probleme i prepreke u svom životu, od tog momenta, i kada sam poželeo da odustanem ili sačekam sutrašnji dan, pitao sam “Šta bi ujak Jim uradio?” i uvek bih pronašao rešenje, bez obzira na to koja sam vrata morao da razvalim.

Dok sam završio pisanje ovog bloga, moji plug-inovi su se instalirali. Nazad na posao!

 

[1] Polje koje predstvaljva izvor improvizovanog sredstva (materijala) za obavljanje određenog zadatka
[2] Improvizovano sredstvo koje služi za popravku 

 

Originalni članak pročitajte ovde.

ako-vidis-zmiju-ubij-je

Ako vidiš zmiju, ubij je

Ako vidiš zmiju, samo je ubij – nemoj da sazivaš odbor za postupanje sa zmijama.

Ross Perot

Tokom svoje karijere, poštovao sam ovo jednostavno pravilo.

  • Ako dobiješ mejl, odgovori na njega
  • Ako dobiješ zadatak, uradi ga
  • Ako dobiješ telefonski poziv, javi se
  • Ako su te pomenuli na društvenim mrežama, odgovori na to
  • I slično

Suviše često ljudi sede i čekaju posmatrajući nešto, ili zakazujući sastanak, umesto da jednostavno i brzo ispune zadatak. Kada imate desetine, stotine ili više ljudi koji tako rade, vaša cela kompanija počinje da koči, dok vas efikasniji, spretniji konkurenti lako prestižu.

Postigli smo da kompaniju ima 100 ljudi sa fenomenalnom produktivnošću, i da us svi ekonomski isplativi. Napravili smo više od 30 softverskih proizvoda i mesečno ispravljali više bagova nego naša četiri konkurenta zajedno. Uspeli smo u tome tako što smo odlučno eliminissali ono što gubi vreme, čekanja, sastanke i sve ostalo što bi nas kočilo da radimo efikasno i produktivno. Deo toga postigao sam potenciranjem nekih jednostavnih koncepata postavljanja prioriteta, personifikovanih pomenutim citatom o ubijanju zmije.

Prvo pucaj, pa onda postavljaj pitanja

Bili smo na vojnoj vežbi, pre mnogo godina. Bio sam vođa patrole i misija je bila da se sa tačke A pomerimo na tačku B. Naišli smo na neprijateljsku patrolu i, pošto sam ih uočio u šumi, odmah sam podigao pušku i počeo da pucam (ispaljujem ćorke). Instruktori su pištaljkom objavili kraj i, kao vođi vežbe, dali mi najvišu ocenu.

Objasnili su da je moj postupak upravo ono što bi želeli da pešadijske vođe rade. Kada vidite neprijatelja, u bilo kojoj situaciji, nemojte da razmišljate, čekate, planirate, analizirate – nego budite agresivni, odlučni i napadnite. Rekli su da 9 od 10 novih vođa stane i gleda okolo pitajući se šta da radi. U većini slučajeva, neprijatelj dobije vremena da ih uoči i preuzme inicijativu.

Nisam se zaustavio, čekao, zakazao sastanak o tome kako da postupim u toj situaciji – ubio sam zmiju. U realnom životu, često je tako, posebno kada je reč o sitnim zadacima. Kada ih uočiš, reaguj brzo i odlučno da se ne bi gomilali. Deluje jednostavno, ali većina ljudi to ne uviđa, što me izluđuje.

Lokvudovo pravilo

Diskusija o zadatku ne treba da oduzme više vremena od njegovog ispunjenja.  

Brian Lockwood

Ako vam treba više vremena da razgovarate o nečemu nego da to uradite, to bi značilo da takav zadatak, koji zahteva malo vremena, treba uraditi, a ne razmatrati.

Osnažite ljude

Ljudi najbliži problemu će ga najbolje rešiti. Zato osnažite ljude da donose odluke (i prave greške) tako da mogu da preuzmu akciju da završe zadatak bez diskusije o njemu, traženja dozvole i slično. Ako vam trebaju dozvole od tri nivoa u hijerarhiji da naoštrite olovku, onda će se vaša kompanija “zamrznuti”. Da ponovim, ovo deluje jasno, ali mnoge organizacije imaju suviše čvrstu hijerarhiju da bi dopustile ljudima da na bilo kom nivou rade nezavisno i brzo.

Pravilo 5 minuta

Nikad nisam trošio mnogo vremena da se rešim nepoželjne pošte u mom inboksu. Neverovatno je kako ga možete održati čistim ako na mnoge kratke i jednostavne zahteve odgovorite brzo.

Na sve odgovarajte u roku od 5 minuta. Ne 15 ili 30, ne za nekoliko sati, već sada. Primao sam mejlove od kupaca i nekad odgovarao za manje od minut. Takvi odgovori su bili odlični.

Da li želite da izazovete pozitivnu reakciju kod potencijalnog kupca? Odgovorite na njegov mejl za manje od minut.

Osim što kod kupaca izaziva veliko zadovoljstvo, pravilo 5 minuta je zaista efikasno. Odgovaranjem na mejlove i zatvaranjem prepiske, ostaje vam manje toga da sredite.

Najveća prednost je što, kada odgovorite momentalno, ne možete da ih zaboravite. U 99 % slučajeva, kada ljudi propuste mejl, imaju izgovor: “Zaboravio sam da odgovorim”. Zaborave da ih postave kao prioritet, označe i slično. Zašto ne biste jednostavno odgovorili na prokleti mejl i tako izbegnete potrebu da brinete o njemu?

Većina naših mejlova bila je deo prepiske sa kupcima. Ako koristite elektronsku poštu za unutrašnju komunikaciju, ohrabrio bih vas da pratite trendove i uvedete forum za internu diskusiju poput Slack-a, koji više angažuje ljude i manje je nametljiv. Možete i da prosleđujete mejlove, ali sam odlučno protiv toga.

Pravilo sat vremena

Često je nemoguće osmisliti detaljan odgovor za 5 minuta, pa smo imali pravilo sat vremena koje propisuje da se na sve zahteve, bilo u internoj ili eksternoj komunikaciji, u celosti odgovori za najviše 1 sat. I dalje ostaje da treba dati neki odgovor za 5 minuta, ali tada možete navesti primaocu da će detaljnji mejl stići za sat vremena ili ranije. Ako ipak ne uspete da rešite zahtev za sat vremena, svakako tada odgovorite na mejl i navedite kada očekujete da ćete to moći da uradite.

Zamislite da postoji zadatak koji, jedan za drugim, treba da uradi 5 ili 10 ljudi. Sada razmotrite situaciju da je svakome od njih dozvoljeno da sa tim zadatkom čeka nekoliko sati, dan ili dva dok ne odgovori. Sada to uporedite sa zadatkom koji treba da uradi 5 ljudi, uz poštovanje pravila sat vremena. U prvom slučaju, za izvršenje čak i najjednostavnijeg zadatka sa više izvršilaca biće potrebne nedelje. U drugom slučaju, to bi često moglo biti završeno u istom danu.

Zloupotreba elektronske pošte

Ova pravila mogu propasti pod “napadom” prevelikog broja mejlova. Zato sam poslednjih 5 godina u svojoj kompaniji proveo boreći se protiv njih.

Prvo, odlučno sam se protivio tome da mi iko šalje mejlove. Ako biste mi poslali mejl, uveo bih vas u tako neprijatnu situaciju da bi vas to obeshrabrilo da to ponovite.

Jesam li bio nedostupan? Nisam, bio sam prisutan na forumima za diskusiju 16 sati dnevno, uključen u različite konverzacije, ali nisam voleo da dobijam mejlove. Ne mislim da su mejlovi efektni, niti da su od pomoći za internu komunikaciju.

Mejlove smo rezervisali za interakciju sa kupcima i jako važne stvari poput određenih memoranduma, komuniciranja o velikim problemima itd.

Dobro došli u birokratiju

Smatram da je definicija birokratije kada, zbog dodatnih pravila i regulativa, vaša kompanija, umesto da bude više, postane manje efikasna. Ako postoji 50 pravila u vezi sa tim kako da postupate sa kupcem, čime se produžava vreme za vaš odgovor ili čak dovodi do toga da se na neki deo korespondencije uopšte ne odgovori, onda je to znak da je nekada agilna i responzivna organizacija počela da “zamrzava”. Bilo koje pravilo koje me sprečava da radim bilo šta od onog što sam pomenuo na početku, na primer, da odmah odgovorim na mejl, je kontraproduktivno u kontekstu iskustva kupaca i uopštene produktivnosti i treba ga ponovo razmotriti ili ukinuti. U suprotnom, imaćete sve više pravila i sve manje kupaca.

“Use case”

Jednom sam seo sa svojom zaposlenom koja se, izgleda, mučila da ispunjava svoje zadatke. Zamolio sam je da mi pokaže listu svega na čemu je radila.

  • Na ovo odgovori
  • Ovo prosledi
  • Ovo obriši
  • I slično

Već za 5 minuta potpuno smo olakšali njene zaostale obaveze jednostavnom “trijažom” nekih zadataka – završavanjem važnih, brisanjem nekih drugih, odgovaranjem na neke mejlove i prosleđivanjem pojedinih zadataka drugima da ih oni urade. Ova osoba je dosta kasnila za obavezama u našoj kompaniji, ali smo uspeli da to brzo rešimo odlučnim postupanjem sa njenim zadacima, umesto da sedemo i gledamo u njih celog dana.

Rezime

Vaš inboks je pun zmija. Nemojte samo da sedte i gledate ih. Ne gubite vreme drugima tako što ćete zakazivati sastanke da razgovarate o tome. Budi dovoljno samoinicijativni da ih ubijete i pređete na naredne zadatke.

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0061

Kontrola vežbanjem

“Nastavite da ulažete u hram svog tela. Dobija se nešto vredno pri prolasku kroz bol i patnju.”

– Jimmy McMillian, penzionisani general vazduhoplovnih snaga i član naše lokalne teretane u Chapel Hill, NC

Jeadna od zajedničkih stvari ljudima koji su dosledni odlasku u teretanu, pa do profesionalnog bodi-bildinga [1] je žudnja za osećajem kontrole. U našim životima  ponekad postoje mnogo stvari koje su izvan naše kontrole i zbog kojih se konstantno osećam bezpomoćno i pod teretom. Pa čak, i u stvarima kojima uživamo ili ljudima sa kojima provodimo vreme zavise od eksternih faktora, poput da li će se pojaviti, da li ćemo se zabaviti…

Bio sam generalni direktor softverske kompanije godinama, ali nisam mogao da kontrolišem da li smo tog dana objavili poboljšanu verziju programa, da li prospekt treba da se kupi ili ne, da li će neko odustati ili će me tužiti itd. Čak iako jedna stavka koda radi ono za šta je programirana, 10 miliona linija koda će često (ili uvek) davati neočekivane rezultate i nepredvidivo ponašanje. Često bih se probudio, proverio mejlove i onda prolazio kroz seriju neočekivanih događaja koji bi nas tog dana zadesili. Neretko sam se osećao kao da sam nemi posmatrač, umesto da budem aktivni učesnik svega.

Odlazak u teretanu pruža mogućnost, makar i na trenutak, da kontrolišete sve što radite. Kada podižete teško, ono ide gore. Kada naporno trčite, znojite se. Vaše telo će odgovarati tačno onako kao i vi, oblikovaće se tačno kako ste planirali.

U trenucima izazova, izduvni ventil i utehu nalazim u teretani i hvatam sebe kako poskakujem iz kreveta ujutru u nestrpljivom iščekivanju aktivnosti, koju u suštini mrzim, npr. zamisliti sebe kako se zabavljam podižući i spuštajući teško kamenje sat vremena.

Mnogo je razloga za vežbanje, u bilo kojoj formi. Moj način je uvek bio podizanje tegova u teretani. Tu je i mnogo benefita poput sticanja izdržljivosti, rada srca, snage, gubitka težine… Za mene su, pak, više nematerijalni aspekti, poput osećaja kontrole koji zaista unapređuje moje mentalno zdravlje, krajnje najvažnija prednost.

Često niste u mogućnosti da preuzmete potpunu kontrolu nad svojim životom, ali uvek možete kontrolisati neke delove koji uključuju izdvajanje vremena za vežbanje i posvećivanje tome. Osećaj kontrole koji dobijate će unaprediti vašu emotivnu i fizičku rezilijentnost za rešavanje problema koje ne možete kontrolisati.  Ti problemi će se desiti. Ne možete ih sprečiti, ali možete da naučite kako da upravljate i nosite se sa njima što efektivnije.

Ne možete kontrolisati šta će drugi raditi, neočekivane događaje, okolnosti i slično.

  • Možete kontrolisati gašenje ekrana i odlazak na spavanje ranije kako bi ustali rano.
  • Možete kontrolisati podešavanje vremena za jutarnja buđenja.
  • Možete kontrolisati to da ne proveravate mejlove ili društvene medije pre nego što napustite teretanu.
  • Možete kontrolisati koje vežbe radite, koliko njih i trajanje svega toga.
  • Možete kontrolisati sve čemu dozvolite da vam pažnju odvlači ili prekida tokom vežbanja, kao i sve na šta se fokusirate.

Tako možete kontrolisati uspešnost vašeg režima vežbe, to kako ćete izgledati i fizički se osećati vremenom. U tom procesu možete poboljšati svoju emocionalnu i fizičku rezilijentnost i osećaj kontrole koji imate nad svojim životom.

 

[1] Iz onog što sam pročitao, takav osećaj za red, kontrolu, odvojenost i slično, posebno je od pomoći ženama čiji su životi često komplikovaniji nego životi muškaraca. To je zajednička nit motivacije ženskih bodibildera.

 

Originalni članak pročitajte ovde.