0143

Pravilo pet godina za stvaranje održivih veza

Ako nećete biti u mom životu za 5 godina, nećete biti u njemu ni sada.

Naravno da ću biti uključen i u kratkotrajne odnose, ali u njih ne investiram. Investiram samo u održive odnose i ohrabrio bih vas da i vi činite isto.

Na sve veze u životu gledam kroz prizmu održivosti sa ciljem da dragoceno vreme uložim samo u one koje su zdrave, korisne i konstrukivne. Sve druge prekidam.

Održive veze

Ove veze su stabilne, zdrave, razvijaju se i samo učešće u njima će poboljšati vašu ličnost.

  • Sa saradnicima, članovima tima, profesionalcima u vašoj mreži koji pozitivnu utiču, podstiču razvoj i napredovanje. Oni će vas inspirisati na vašem profesionalnom putu
  • Sa mentorima koji vam mogu pomoći. Ako imate sreću da dobijete mentora, držite ga se
  • Sa porodicom (u većini slučajeva). Niko vas ne voli kao porodica. Kada vam je teško i mnogi, za koje ste mislili da su vam prijatelji, nestanu, porodica će uvek biti tu. Ali vas takođe niko ne može povrediti kao porodica
  • Sa poznanicima koji pokazuju pozitivnu energiju, dobar stav i druge osobine vredne divljenja. Uvek očekujem da naredna osoba koju upoznam bude najbolja koju sam sreo u životu. Neverovatno je da ljudi veoma često ne razočaravaju. Ponekad samo treba da načuljite uši i predstavite se
  • Sa samim sobom. Morate ulagati u sebe, tako da možete stvarati ostale održive veze

Neodržive veze

Ovo su destruktivne veze, na koje ćete, dugoročno posmatrano, baciti svoje vreme, učiniće vas nesrećnim i sprečiti da se razvijate kao ličnost.

  • Veze koje su se završile neuspehom, bilo profesionalnim ili ličnim. Čvrsto verujem da, ukoliko drvo padne, neće uspešno izrasti
  • Toksične veze, bilo koje vrste, koje negativno utiču na vas. Radite na konstantnom ulaganju u sebe i bićete spremniji i sposobniji da presečete negativne odnose u svom životu
  • Veze sa ljudima koji ne žele da se razvijaju, uče i napreduju. Takvi ljudi će sabotirati vaše pokušaje da napredujete
  • Veze sa ljudima koji će od vas nešto uzimati, bilo da je reč o novcu, entuzijazmu, optimizmu ili poverenju u suprugu ili supruga. Bez obzira na to koliko ste uspešni, ako imate ovakve ljude u svom životu, nalik na parazite, oni će ubrati plodove vašeg uspeha
  • Veze sa ljudima koji su pokazali sklonost ka laganju, krađi, mržnji i sličnim osobinama. Budite srećni da prepoznate te osobine, koliko god da su dobro skrivene, ali budite odlučni kada reagujete
  • Veze sa slomljenim ljudima koji ne umeju da slušaju, uče ili izvuku korist od vaše pomoći. Dok se ne promene, njima je nemoguće pomoći i, dok pokušavate da im pomognete, povući će vas sa sobom unazad

Neke neodržive veze koje sam prekinuo

  • Imao sam odličnog advokata koji mi je bio i jako dobar prijatelj. Prešao je u novu firmu i potom mi poslao ogroman račun. Postao je moj bivši advokat
  • Sa prijateljem koji se nije trudio da napreduje u svojoj karijeri i samo je stagnirao
  • Sa članom tima, i prijateljem, koji nije mogao da kontroliše lične demone, bes i mržnju
  • Sa menadžerom prodaje u mojoj kompaniji koji je odbio da prihvati naš model poslovanja i konstantno ga potcenjivao
  • Sa direktorom naše kompanije koji nije želeo da usvoji naše vrednosti
  • Sa članom tima koji je potcenjivao moju kompaniju
  • Sa raznim ljudima koji su me lagali tokom prethodnih godina
  • Sa svakim ko mi je ikada iskazao nepoštovanje ličnim napadom ili preispitivanjem moje etike ili karaktera
  • Sa svakom kompanijom ili drugom organizacijom za koju sam osetio da će ograničiti moj rast i potencijal
  • Sa grupom za ulaganje privatnog kapitala koja je omalovažavala državu u kojoj sam izgradio svoj posao
  • Sa članovima porodice koji nisu pružali podršku ili ljubav. Da, prekinuo sam i porodičnu vezu, koliko god me to bolelo
  • Sa ljudima koji su prekinuli odnose sa mnom, nepravedno, i onda pokušali da se vrate u moj život
  • Sa svakim članom tima koji je dao otkaz bez objašnjenja ili na drugi način neodgovorno napustio posao
  • Sa svakim ko otvoreno podržava bilo koju javnu ili političku ličnost koja propagira autoritarizam, rasizam, nacionalizam, ksenofobiju itd.

Ljudi se ne menjaju

Ljudi mogu da profesionalno rastu i napreduju, ali ne mogu da promene svoju ličnost i suštinske vrednosti. Ako ste sa njima ostvarili vezu koja je trenutno u osnovi neodrživa, to se neće promeniti. Zato prestanite da se zavaravate, ne čekajte, već kliknite na “cancel”.

Zašto prekinuti?

Problem sa neodrživim vezama je dvostruk.

Prvo, one vas unazađuju. Čak iako vi sami nastojite da napredujete, ovakve veze će oslabiti vašu sposobnost da to učinite. Ili još gore, one nose oportunitetni trošak time što vas sprečavaju da formirate odnose koji bi mogli da vas zapravo usavrše (čitajte u daljem tekstu).

Drugo, one istiskuju vašu sposobnost da formirate nove održive odnose i da ulažete u postojeće. Vi raspolažete određenim vremenom i, ako ga bacate na neodržive veze, bićete sprečeni da unapredite svoj profil održivih veza. Bićete zaglavljeni u toksičnoj kombinaciji neodrživih veza. Umesto toga, prekinite neodržive veze i to vreme iskoristite na one ljude u svom životu koji će vas učiniti srećnijom i boljom osobom, uključujući i one koje niste još uvek upoznali.

Još uvek nemate održive veze? To je u redu, one postoje. Izdvojite malo vremena i potražite ih. Vaše neodržive veze se nikada neće promeniti, poboljšati, pa prestanite da čekate nešto što se nikad neće dogoditi i prekinite ih, a ako nekim slučajem to ne učinite, onda nađite nešto čime biste ih zamenili. Uvek sam delio mišljenje da je bolje nositi se sa nepoznatim, nego sa poznatim “demonima”.

Greške

Zbog prekida veza sa nekim ljudima u svom životu sam zažalio. Ali oni su veoma malobrojni i u dalekoj prošlosti. Što se mene tiče, radije bih napravio nekoliko grešaka nego da dozvolim da na mene negativno utiču loše veze. Većina odluka da veze prekinem su se vremenom ispostavile dobrim.

Ljudi koji su prekinuli vezu sa mnom

Mene su odbacivali (makar imlicitno), i u mnogim slučajevima, sa punim pravom,

Mislim da većina ljudi, koji su prekinuli vezu sa mnom, spadaju u kategoriju onih koje sam previše ili prebrzo forsirao. U poslednjih 10 godina sam se trudio da postanem bolji u upravljanju ljudima, i ta stopa odbacivanja se tokom karijere smanjivala. Međutim, u vezi sa ovim još uvek postoje situacije zbog kojih žalim, a većina njih se dogodila još na početku moje karijere.

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0033

Sve čitaj po tri puta

Pošto sam više od 20 godina u poslu informacionih tehnologija, primetio sam da postoje dve grupe ljudi – oni koji mogu da konzistentno, precizno obrađuju informacije i oni za koje se čini da stalno nešto pogrešno pročitaju, loše razumeju ili na drugi način ne uspeju da uspešno usvoje informacije.

Kada radite sa jednom ili dve osobe koje nešto povremeno pogrešno pročitaju, to može biti mala smetnja. Ali kada imate čitavu organizaciju od više desetina ili stotina ljudi, sagledavate pisanu korespondenciju i odlučujete na osnovu nepotpunog i netačnog razumevanja poruke ili namere, to vodi ka greškama, lošoj komunikaciji, bačenom vremenu i mnogo ponovnog rada.

Zašto se to dešava?

Moja teorija je da ljudi koji postanu zadovoljni sobom (odnosno lenji), umesto da se koncentrišu i izdvoje dovoljno potrebnog vremena da usvoje poruku, oni jednostavno prelete preko nje.

Takođe smatram da su ljudi previše samouvereni u svoje umeće čitanja i da stalno precenjuju svoju sposobnost da potpuno razumeju poruku bez ikakvog propusta. Ova sklonost može lako da se uoči na društvenim medijima, gde ljudi pohrle da odgovore na nešto što misle da je izrečeno, i kada u svtarnosti nije.

Posledice

Ako ostane nekontrolisana, ova sklonost može da degradira internu komunikaciju. Ovaj povremeni problem posebno je nepoželjan sa članovima tima koji sarađuju sa kupcima, koji pojačavaju frustraciju kupaca nepotrebnim pitanjima, pogrešnim razumevanjem problema i izbegavanjem ključnih pitanja.

Beng, beng!

Izraelska obaveštajna služba koristi pištolj malog kalibra i trenira svo svoje ljudstvo da primeni pristup duplog pucnja kada uklanja metu. Beng, beng! Zato što jedan „beng“ često nije dovoljan, dok su dva ključna da se posao odradi kako treba.

Rešenje

Rešenje za obradu mejlova je slično. Zahtevam da svi novi zaposleni usvoje naviku da sve čitaju tri puta. Beng-beng-beng!

  • Prvi „beng“ – da se dobije osnovna naznaka poruke. Ovo pomaže kod brze „trijaže“ vašeg inboksa
  • Drugi „beng“ – da zaista zakopate ispod površine i potpuno razumete poruku. To znači da je pročitate u celosti
  • Treći i poslednji „beng“ – da budete sigurni da ništa niste propustili. To je suštinski korak, s obzirom na to da se ljudi često iznenade koliko toga zapravo propuste dok čitaju prethodna dva puta

Sanacija

Dok sam bio mentor ljudima koji konstatno ne uspevaju da komuniciraju na odgovarajući način, na osnovu toga što ne razumeju uputstva, smernice, pitanja i slično, primenjivali smo ovaj sistem. Kada se problem ponovo pojavi, pitam ih da li su pročitali poruku tri puta. Nakon što mi odgovore sa „da“, pitam ponovo i zatražim da mi tada kažu istinu. Kada konačno zaključimo da nisu to uradili, ponovimo očekivanja i ponavljamo sve dok ne dođe do poboljšanja.

Nikada nisam radio sa nekim ko se nije značajno popravio, a takav potom i ostao, tokom primene ovog jednostavnog sistema.

Moj pristup

Iako se visoko pozicioniram kada je reč o poznavanju engleskog jezika i razumevanju pročitanog, i sam koristim ovo pravilo. I da, sve čitam najmanje tri puta, ponekad i više, posebno pre nego što odgovorim. Može delovati kao gubitak vremena, ali eliminisanjem loše komunikacije, loših početaka i drugih problema, dugoročno dolazi do značajne uštede utrošenog vremena.

Ostalo

Kao dodatak čitanju poruka 3 puta, zahtevam da se sva korespondencija za kupcima, kao i relevantna interna korespodencija, obrađuje konzistentno i sistematično, poštovanjem ovih pravila:

Sva pitanja (ili problemi) treba da se rešavaju odvojeno. Ako dobijete mejl sa 4 pitanja, treba da napišete 4 zasebna odgovora, ne 3, ne 2. Deluje očigledno, ali u 90% slučajeva, ako kupac postavi više od dva pitanja, najmanje jedno bude ignorisano. Viđao sam to više puta.

Na sva pitanja treba odgovarati unutar teksta koji ste primili (in-line). To čini praktično nemogućim da zaboravite da odgovorite na određeno pitanje unutar mejla ili da ignorišete neke delove poruke. Takođe omogućava sistematsku čitljivost, tako da možete proći kroz prepisku direktnim povezivanjem svakog odgovora sa pitanjem.

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0029

Ako grešite, grešite kako treba ili “Fucking up VS fucking down”

U vojsci sam čuo frazu koju sam često ponavljao:

On ne ume ni da pogreši kako treba

Koliko god da je banalna i šaljiva, iza nje postoji čitava mudrost, kao što je to često slučaj sa vojnim frazama, akronimima i šalama. Da li postoji pogrešan način da “zeznete” stvari? Ako postoji, da li onda postoji i obratno, da stvari “zeznete” na dobar način? Odgovor na oba intrigantna pitanja je “da”.

“Fucking down”

ili pogrešiti kako ne treba

Većina ljudi ne greši kako treba (fuck up), već kako ne treba (fuck down). Ovo znači da naprave grešku, ali umesto da iz toga nešto nauče, oni:

  • smišljaju izgovore ili okolišaju na neki drugi način
  • okrivljuju druge
  • svaljuju sve na neki maler, događaje koji nemaju veze sa poslom ili druge neizbežne okolnosti

U retkim situacijama kada se desi da prihvate odgovornost, ona je kratkotrajna, jer takvi ljudi nastoje da ubrzo zaborave na tu situaciju, smanjujući tako mogućnost da uče iz nje, a kamoli da dobiju benefit od greške.

Projektovanjem krivice na druge, oni gube mogućnost da razumeju suštniske uzroke za svoju grešku, na primer – da li je to nedostatak pažnje na detalje, nedovoljno napora, nepoštovanje uputstava i tako dalje. Pošto ne analiziraju suštinske uzroke koji su doveli do greške, oni neće biti sposobni da ih reše ili ih isprave i spreče da se ponove.

Takođe, prebacivanje krivice na druge vas sprečava da čujete, a kamoli da usvojite povratnu informaciju o problemu, a njegova namena je da vam pomogne da popravite ponašanje i rešite se srži onoga što vodi ka problemu. Što je još gore, može da vodi otporu, ozlojađenosti, čak i besu u vezi s povratnom informacijom, bez obzira na to koliko je konstruktivna. Ako zaista ne verujete da ste uradili išta loše, svaka sugestija o suprotnom može izazvati takve reakcije.

Ako se uklapate u ovakav profil, verovatno je da grešite na način koji zovem “fucking down”. A najveći problem sa njim jeste da ste zaglavljeni u začaranom krugu – izvinjenje će se beskonačno ponavljati, dok ne počnete da preuzimate odgovornost za svoje postupke i njihove posledice. Poznajem ljude koji ni tokom celog svog života nisu stigli do nivoa da ovo razumeju. To nije njihova krivica. Uvek je reč o nekome ko želi “da im namesti”. Sigurno znate taj tip.

Radni primer

Završili ste sprint, ali ste, kao scrum master, tri radna dana zakasnili da pošaljete retrospektivu sprinta. To ste učinili, ali tek nakon što su vas podsetili.

Dok “vlasnik proizvoda” (product owner) proverava procedure po kojima je sprint završen i detaljno navodi svoja očekivanja u vezi sa ishodom i rezultatima (deliverables), vrpoljite se na svom mestu i razmišljate o tome šta ćete sledeće reći. Vi, u stvari, ne čujete ni reč onoga što vam govori, a kamoli da usvajate njegov feedback.

Koristite kratku pauzu tokom konstruktivne kritike da se ubacite i kažete da su to bila samo tri dana, a da to nije puna nedelja (kao da to ima ikakvog značaja) i da poznajete tim koji je predao izveštaj s još većim zakašnjenjem (što verovatno nije ni istina). Izvrćete tezu pitanjima zašto ste izdvojeni od drugih, a u svojoj glavi smišljate razloge zašto se on raspravlja sa vama.

Product owner uspeva da završi diskusiju tokom koje pruža svoj feedback, uprkos prekidima, i stiče očekivanje da ćete se od sada pridržavati pravila u vezi sa slanjem izveštaja o sprintu. Kada od vas zatraži potvrdu da ste to razumeli, nadajući se da ćete pokazati neko kajanje ili čak predložiti kako da ispravite problem, vi odgovarate rečima “Pa dobro, niko nije savršen”.

“Fucking up”

ili pogrešiti kako valja

Greške se događaju. Da, zeznućete nešto, ali nije kraj sveta i, u stvari, učenje iz grešaka je najbrži način poboljšanja. I što više grešaka napravite, ako zaista učite iz njih, brže ćete napredovati.

ARR

Grešiti kako valja uključuje troslovni akronim ARR.

Ta slova označavaju sledeće:

Priznanje i prihvatanje (acknowledge) greške, povratne informacije ili realne situacije. To jednostavno možete postići tako što ćete sedeti i slušati otvorenog uma, čak i onda kada tema i način na koji se feedback saopštava nisu pozitivni.

Preuzeti odgovornost (responsibility) za problem. Prihvatite ga kao svoj. Čak i da za vas postoje olakšavajuće okolnosti, nije bila vaša krivica, mislite da nije potpuno fer – preuzmite odgovornost.

Obavežite se da ćete rešiti (resolve) problem time što ćete promeniti svoje postupke i ponašanja da se pobrinete da se situacija ne ponovi ili da se makar ne ponovi podjednako loše.

Radni primer

Dobar primer za ovo jeste jedan problem koji sam izazvao u srednjoj školi. Bio sam u sukobu sa nastavnikom koji me je uhvatio na delu i pretio mi posledicama ako tako nastavim.

Priznanje i prihvatanje greške – ćutao sam i slušao sve što je rekao. Nisam gledao dole, okretao očima, nisu mi se tresle ruke, nisam ih prekrstio, niti sam na neki drugi način pokušavao da govorom tela umanjim značaj onoga što je govorio.

Preuzimanje odgovornosti – Što se mene tiče, preuzeo sam punu odgovornost. Nisam okolišao (“Nije bilo toliko strašno”, “I drugi su bili uključeni”). Nisam smišljao izgovore (“Znate, neki drugovi su me primorali da to uradim”). Znao sam da sam pogrešio i, uz to što su i drugi bili umešani, preuzeo sam potpunu odgovornost za svoje postupke.

Obavezivanje na rešenje – obavezao sam se da ću rešiti problem rečima “Neće se ponoviti, garantujem Vam”. Nisam rekao da ću “pokušati” da izbegnem nevolje ili da se “nadam” da se to neće desiti ponovo. Kontrolisao sam svoje postupke i svoje odluke. Obavezivanje na rešenje u suštini znači davanje garancije da, ako ne možete da kontrolišete ishod, možete makar da kontrolišete ono što je do vas, svoje ponašanje i postupke. Ono što radite i ono što ne radite.

“Puškica” za ARR tehniku

Da rezimiramo do sad navedeno, do suštine možete doći jednostavnim frazama:

Priznanje i prihvatanje problema – Čujem. Razumem.

Preuzimanje odgovornosti – Preuzimam ovo na sebe.

Obavezivanje na rešenje – Neće se ponoviti. Preduzeću konkretne korake da ovo izbegnem u budućnosti. Pobrinuću se da se ne ponovi.

Primeri:

Dobro sam čuo. Preuzimam odgovornost. Neće se ponoviti.

Razumem. Moja greška. Preduzeću konkretne korake da izbegnem ovo u budućnosti.

Možete dodati i:

Voleo bih da za nekoliko nedelja proverim da li su se moje korektivne mere pokazale dobrim, da li funkcionišu i slično.

Zaista cenim što ste izdvojili vreme da mi pomognete u napredovanju.

Reći “izvini”

Gde je deo teksta o izvinjenju? Namerno je izostavljen. Izvinjenja su samo reči. Ona su besmislena. Što je još gore, ljudi misle da je jednostavni izgovor reči “izvini” poslovica koja omogućava za bekstvo iz neprijatne situacije. Ako izuste reč “izvini”, brzo se mogu vratiti da rade potpuno iste stvari koje su prvobitno izazvale probleme, bez posledica.

Samo određeni postupci i obavezivanje na rešenje problema imaju značaj, zajedno sa poboljšanjem koje, nadajmo se, donosi rezultat i prestankom ponavljanja iste greške. Reči poput “izvini” su beskorisne, i mogu biti čak i beznačajnije ako je njihov cilj da zamene konkretne korake za poboljšanje.

Uvek sam govorio ljudima da, osim ako ne pregaze mog psa, nikada ne treba da kažu “izvini” dok rade u mojoj kompaniji.

Rezime

Kada vam sledeći put neko kaže da ste “zeznuli” (“fucked up”), budite zahvalni za priliku da naučite nešto i da napredujete. Pogrešite jednom i to je suština lekcije. Pogrešite više puta i počećete da učite, uz pretpostavku da tako stičete korist od svojih grešaka i ne ponavljate ih. Pogrešite dovoljan broj puta i ko zna – možda ćete postići veliki uspeh!

 

Originalni članak pročitajte ovde.

Abuot-us

Dar toga što nikada ne morate reći „izvini“

Posao nije život. U životu morate da se izvinjavate za svoje postupke u slučaju da vaši istupi to opravdavaju. Najviše (1) grešaka u poslu upravo su samo  greške. One nisu namerne, ne dovode do ogromne štete ili gubitka života, tako da retko stižu do nivoa na kom je potrebno izviniti se.

Saradnicima koji kažu “izvini” odgovaram da, osim ako mi ne pregaze psa, ne treba da se izvinjavaju.

Fraze gubitnika

Osim toga, ljudi imaju lošu naviku da koriste reč “Izvini” kao umesto iskrenog priznanja (Acknowledging) problema, preuzimanja odgovornosti (Responsibility) za njega i obavezivanja na njegovo rešavanje (Resolving), što je drugačije poznato kao ARR. Mnogi od ovih ljudi misle da jednostavno izvinjenje mogu da iskoriste u opštu svrhu, “kartu za izlazak iz zatvora” koja će ih odmah osloboditi preuzimanja odgovornosti, a ne da preduzmu korake kojim bi se obavezali na to da se greška ne ponovi u budućnosti. Ono što sam primetio o ljudima koji stalno, refleksno izgovaraju “izvini” jeste da oni konstantno, iznova i iznova, prave iste greške. Korišćenjem tog retoričkog sredstva ljudi naprave kratak spoj u procesu introspekcije, a to je neophodno da bi se preuzela odgovornost i da bi se na kraju usavršavalo, napredovalo i razvijalo. Oni smišljaju izgovore, okrivljuju druge, neuspeh pripisuju maleru, rade ono što nazivam “Fucking down”, umesto da priznaju grešku, što bi se moglo reči “Fucking up”.

Zato reč “izvini” nazivam “frazom gubitnika” i zato je zabranjeno da je koriste ljudi koji sarađuju sa mnom u bilo kojoj mojoj organizaciji.

Ako želite da radite, živite ili se ponašate “kao da” ste profesionalci, neko ko je vredan toga da bude angažovan, unapređen i slično, važno je da se ponašate “kao da” ste već ta osoba, što znači da treba da govorite kao ona, a ne kao gubitnik. Preuzimanjem odgovornosti za svoje postupke, umesto opuštenog i brzopletog izvinjenja, pokazaćete da ste osoba dobrih kvaliteta. Napisao sam članak o osobi koja je napravila više grešaka nego što možete da zamislite, ali se nije izvinila nijednom i na kraju je postigla uspeh i dobila unapređenje.

Reči ili dela

Deluje protivno zdravom razumu, bar na prvi pogled, kada menadžer, šef ili lider ne prihvata da neko posle greške odgovori sa “izvini”, a još manje kada mu zabrani da se uopšte izvinjava, ali ako je vaš cilj da se u stvari menjate i napredujete, izvinjenje je kontraproduktivno jer koči pozitivan napredak.

Od toga da govorim “izvini” odvikao sam se u vojsci. Prvi put kada sam se izvinio za grešku koju sam napravio bio je i poslednji put, i još imam snove (odnosno noćne more) o reakciji na svoje “izvini” koju sam dobio na treningu. Prvo sam bio uveren da se narednik nije pravedno poneo, da je osvetoljubiv i slično. Tek kasnije sam počeo da cenim dar koji mi je dao, a to je da nikad više ne moram da kažem “izvini”. Više se nisam osvrtao na reč čiji bi pomen negirao greške i isključio vas od preuzimanja odgovornosti za njih. Počeo sam da prisvajam svoje greške i, umesto “izvini”, koristim sledeće rečenice:

  • To se neće ponoviti
  • Smatrajte to rešenim
  • Obavezujem se da rešim ovaj problem

Odustajanje od nezrele zavisnosti da refleksno koristite reč “izvini” jeste dar koji možete pokloniti samom sebi i znak je profesionalne zrelosti. Usredsređivanjem na postupke kao što su priznavanje (Acknowledging) problema, preuzimanje odgovornosti (Responsibility) i obavezivanje na njegovo rešavanje (Resolving) umesto pričanja praznih reči, ne samo da ćete pojednostaviti trenutnu situaciju, nego ćete napraviti napredak ka tome da osigurate da će se problemi u budućnosti ređe dešavati.

 

(1) U izuzetnim slučajevima, izvinjenja profesionalaca jesu opravdana, kao što pokazuje primer sramnog ponašanja sekretara američke mornarice Tomasa Modlija

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0064

“Daću sve od sebe” i druge fraze koje profesionalci nikad ne koriste

U naslovu ovog teksta sam slagao jer navodim na zaključak da ću se, osim sa “daću sve od sebe”, baviti i drugim frazama. Iskreno, uradio sam najbolje što sam mogao. Pa, u čemu je problem?

Kada ljudi kažu da će “dati sve od sebe”, to me zaista nervira. Toliko je toga obuhvaćeno tom malom frazom, od čega baš ništa nije dobro, a ljudi koji je koriste znaju to jako dobro. Koriste je kao retoričko sredstvo da istovremeno smanje očekivanja i da otmu kontrolu za procenu ishoda zadatka iz tvojih ruku i potpuno je preuzmu.

Ljudi će reći “Nemoj da pridikuješ, oni samo pokušavaju da kažu pravu stvar”. Moj odgovor je da nije tako, reči imaju značenja i ljudi vrlo dobro znaju značenje ove fraze, pa je koriste sa svrhom; namera i upotreba ovih reči je u najboljem slučaju beskorisna, a u najgorem – neusklađena sa ciljem i kontraproduktivna. Njenim korišćenjem prenosite nekome da se ne može osloniti na vas da ispunite zadatke, čak i ako ste potpuno posvećeni tom cilju. Ovo vas izdvaja od iskusnijih profesionalaca koji nikad ne koriste tu frazu (to su isti ljudi sa kojima želite da razgovarate “kao da” ste jedan od njih, iako to još niste u potpunosti dostigli).

Nepoznanica

Kada kažete “Daću sve od sebe”, tu postoji jedna velika neizvesnost. Šta je to “sve”? Šta ako vaše “sve” nije dovoljno dobro? Šta ako vaše “sve” nije dobro uopšte? Ako treba da završite izveštaj do kraja nedelje ili će u suprotnom ceo vaš tim ostati bez posla, da li biste više želeli da se neko obaveže da to završi ili da “da sve od sebe”? Prećutnim prihvatanjem tog “sve” implicitno pristajete čak i na to da izveštaj ne bude urađen i da svi izgube posao – pa u redu je, osoba je dala sve od sebe.

Samoprocena

Drugi problem koji primećujem kada ljudi kažu da će dati sve od sebe jeste da oni time implicitno sebi daju za pravo da sami postave kriterijum svog učinka ili ga, drugim rečima, usvajaju (internalizuju). Mi nikada o sopstvenom uspehu ne sudimo sami, bez obzira na to koliko težimo da steknemo određeni nivo kontrole nad ličnim brendom. U stvarnosti, naš uspeh, ili neuspeh, uvek će biti ocena koju nam drugi daju na osnovu naših dostignuća. Drugačije rečeno, uspeh je eksternalizovan. Činioci, ljudi, sudije koje nisu vi, odrediće vaš stepen uspeha.

Kada je reč o poslu, vaš uspeh biće određen vašim rezultatima, proizvodnjom, povratnom informacijom i tako dalje, svim tim obuhvaćenim stvarima i vama isporučenim od strane nadređenog. Da li ste od sebe dali sve, ili ništa, ili bilo šta između te dve krajnosti, potpuno je beznačajno. Kada implicitno pokušate da postavite drugačiji standard, zatim da usmerite povratnu informaciju svog nadređenog – to je klasični primer neusklađenosti sa ciljem. Treba da prihvatite činjenicu da će, bez obzira na vaš trud, i lične standarde poput “sve od sebe” i sličnih koncepta, vaš uspeh odrediti neko drugi.

Smanjena očekivanja

Najveći razlog zbog kog ljudi koriste ovu frazu jeste da smanje očekivanja. Tako na kraju, ako zadatak bude neuspešan, mogu da kažu “Pa dobro, dao sam sve od sebe” i time spuste kriterijum da bi bar neki doživljaj uspeha spasili od gubitka. Usvajanjem takvog stava u kompaniji, svako bi mogao da dobije unapređenje tek onako, prema njegovim unutrašnjim kriterijumima, a to je da je dao sve od sebe. Proizvodnja bi mogla da se uspori, prihod da opadne, profit da nestane i cene akcija da padnu, ali sve dok svi daju sve od sebe, kao kolektiv možemo da odmaramo. Tako posao ne funkcioniše.

Preduzeća na kraju uspevaju kao celina, koja se oslanja na sabrane mikro-uspehe svih pojedinačih stejkholdera. Uspeh, a ne neki neopisivi koncept vezan za trud, mora da se očekuje i postigne. Nema drugog načina.

Prekinuto liderstvo

Lideri ne mogu da odu kod akcionara ili investitora i da kažu “daću sve od sebe”. Uz smeh bi bili isterani iz prostorije, odmah nakon što dobiju otkaz. Taj smisao za očekivanja, koji postoji na najvišoj instanci, treba da se sprovede na svakom organizacionom nivou, sve do najniže rangiranog radnika. Kada se od zaposlenih jednostavno zatraži da daju sve od sebe, a od organizacije kao celine zahteva se da uspe, postoji osnovna diskonekcija. Ovo bi dovelo do kontradikcije. Da bi bio u skladu sa ciljem, svako u organizaciji mora da se posveti ideji da makar ispuni očekivanja i postigne rezultate, čak i pored toga što, u realnosti, očekivanja nisu uvek ispunjena.

Ovaj tekst deo je serije “Fraze gubitnika”.

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0002

Paragrafi i prazan prostor

Ne znam zašto, ali  nepravilno razdvajanje paragrafa, veoma je prisutno kod mladih pisaca. Ovaj problem često primećujem u pisanoj korenspodenciji. To nije samo strukturalna greška, koja čitaocima otkriva da vam nedostaje dobro razumevanje jezičke konstrukcije i forme, već se time narušava čitljivost i publici otežava da usvoji i razume sadržaj

Pravila

Kada pišete na engleskom jeziku, potrebno je da iskoristite prazan prostor kako biste naznačili početak novog paragrafa.

Generalno, to se može postići:

a) Razmakom između paragrafa (web, mejl)

ili

b) Uvlačenjem početka novog paragrafa, počevši od drugog (štampa). Time se nećemo baviti

 

Ali nikad ne treba koristiti oba.

Paragrafi su osmišljeni da bi unapredili čitljivost sadržaja tako što će ga raščlaniti na logične i prostije celine. Ukoliko ne postoji vidljiva indikacija koja ukazuje na paragrafe, onda se anulira i svrha. Takođe, previše gust tekst bez ikakvih ”praznina” se vizuelno teško usvaja i težak je za čitanje.

Ovih pravila bi se trebalo pridržavati u sadržaju na webu, elektronskim knjigama, pisanoj korespondenciji, bilo da je reč o mejlu, beleškama ili korišćenju društvenih mreža; praktično, za sve što pišete.

Primer (web, mejl)

Na flauti se izvodi lepa i laka melodija koja priča o travi, drvetu i horizontu.

Diže se zavesa.

Ukazuje se kuća trgovačkog putnika. Iza nje naziremo uglaste oblike tornjeva, koji je okupiraju sa svih strana. Na kuću i prednji deo pozornice pada samo plavičasta nebeska svetlost, a okolni predeo daje razbuktali odsjaj narandžaste boje. Kada se pojača osvetljenje, vidimo masivne svodove stambenih zgrada oko male, trošne kuće. Kao da se neka dremljiva atmosfera budi iz sna stvarnosti. Kuhinja, koja je u sredini, izgleda dovoljno otvorena, jer se tamo nalazi kuhinji nameštaj: sto sa tri police i frižider. Osim toga, nema više ničega. U pozadini kuhinje nalazi se ulaz koji vodi u trpezariju. Na desnoj strani kuhinje, na podijumu uzdignutom dve stope, nalazi se spavaća soba u kojoj se nalazi samo mesingani krevet i obična stolica. Na polici iznad kreveta postavljen je srebrni atletski trofej. Prozor sa strane otvara se prema stambenom bloku.

Iza kuhinje, na podijumu uzdignutom šest i po stopa, smeštena je dečija soba, koja se jedva nazire. Nejasno se vide oba kreveta, a pozadi se nalazi mansardni prozor. Na levoj strani su stepenice, koje iz kuhinje vode do dečije sobe.

Celokupni dekor je potpuno, ili na nekim mestima, delimično providan. Konture krova su jednodimenzionalne. Ispod i iznad krova vide se stambeni blokovi. Ispod kuće je prostor koji se proteže iznad prednjeg dela pozornice i orkestra. Taj istureni deo služi kao dvorište, a i mesto na koje se odigravaju sve Vilijeve imaginacije, kao i scene u gradu. Kad god se radnja dešava u sadašnjosti, glumci vode računa o zamišljenim zidovima, nastojeći da ulaze u kuću samo kroz vrata na levoj strani. Ali u scenama koje su se desile u prošlosti, te prepreke se ruše i glumci ulaze u sobu ili je napuštaju prolazeći kroz zid u prednji deo pozornice. (1)

Pogrešno

Na flauti se izvodi lepa i laka melodija koja priča o travi, drvetu i horizontu. Diže se zavesa. Ukazuje se kuća trgovačkog putnika. Iza nje naziremo uglaste oblike tornjeva, koji je okupiraju sa svih strana. Na kuću i prednji deo pozornice pada samo plavičasta nebeska svetlost, a okolni predeo daje razbuktali odsjaj narandžaste boje. Kada se pojača osvetljenje, vidimo masivne svodove stambenih zgrada oko male, trošne kuće. Kao da se neka dremljiva atmosfera budi iz sna stvarnosti. Kuhinja, koja je u sredini, izgleda dovoljno otvorena, jer se tamo nalazi kuhinji nameštaj: sto sa tri police i frižider. Osim toga, nema više ničega. U pozadini kuhinje nalazi se ulaz koji vodi u trpezariju. Na desnoj strani kuhinje, na podijumu uzdignutom dve stope, nalazi se spavaća soba u kojoj se nalazi samo mesingani krevet i obična stolica. Na polici iznad kreveta postavljen je srebrni atletski trofej. Prozor sa strane otvara se prema stambenom bloku.
Iza kuhinje, na podijumu uzdignutom šest i po stopa, smeštena je dečija soba, koja se jedva nazire. Nejasno se vide oba kreveta, a pozadi se nalazi mansardni prozor. Na levoj strani su stepenice, koje iz kuhinje vode do dečije sobe.
Celokupni dekor je potpuno, ili na nekim mestima, delimično providan. Konture krova su jednodimenzionalne. Ispod i iznad krova vide se stambeni blokovi. Ispod kuće je prostor koji se proteže iznad prednjeg dela pozornice i orkestra. Taj istureni deo služi kao dvorište, a i mesto na koje se odigravaju sve Vilijeve imaginacije, kao i scene u gradu. Kad god se radnja dešava u sadašnjosti, glumci vode računa o zamišljenim zidovima, nastojeći da ulaze u kuću samo kroz vrata na levoj strani. Ali u scenama koje su se desile u prošlosti, te prepreke se ruše i glumci ulaze u sobu ili je napuštaju prolazeći kroz zid u prednji deo pozornice.

(1) Smrt trgovačkog putnika, A. Miller

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0101

Pravila pisanja elektronske pošte – kako početi i završiti mejl

Obraćanje

Šta

To je jednostavno napisana obraćanje osobi kojoj pišete elektronsku poštu.

Na primer:

Brajane,

Zašto

Kada koristite pozdrav, šaljete neku od sledećih poruka:

  • Možete komunicirati profesionalno, dakle – vi ste profesionalac
  • Možete izdvojiti vreme da se formalno obratite osobi kojoj pišete mejl ili da joj, drugim rečima, ukažete poštovanje, bez obzira na to da li je reč o nadređenom, vašem kolegi ili podređenom
  • Ako pišete mejl za više primalaca, treba da pojasnite ili potvrdite ko je glavni primalac, ukoliko postoji. Tako je, možete glavnog primaoca ubaciti u KOME (“TO”) polje, a ostale u CC, i ovaj jednostavni postupak služi da to jasnije predstavite
  • Pozdrav služi da započne komunikaciju kojom se sprečava da nepristojno uletite u nju. Na primer, da li biste, kada sretnete nekog na ulici, odmah pitali gde se nešto nalazi? Ili biste rekli: “Izvinite, gospodine” ili “Oprostite što smetam” i slično?

Kada

Jednostavno pravilo jeste da uvek koristite pozdrav u prvom mejlu prepiske.

Mora da postoji pozdrav u mejlu:

  • kada nepoznatom primaocu, kandidatu, kupcu, potencijalnom zaposlenom i slično pišete prvi put
  • kada pišete nekome drugi, treći ili n-ti put
  • kada pišete svom šefu, saradniku, kolegi
  • kada komunicirate preko socijalnih mreža. Ako ne koristite mejl, to nije izgovor da ne komunicirate profesionalno

Posle prvog mejla, u određenoj prepisci, niste više u obavezi da ponavljate pozdrav, iako se i dalje može koristiti, i ja bih često nastavio da to radim.

Imam jednostavnu metodu za postupanje sa mejlovima u kojima izostaje pozdrav. Ako stižu od nekog izvan moje kompanije, i ne od klijenta (ili nekog drugog s kim sam u obavezi da razgovaram), ignorišem ih. Ako dolazi iz moje kompanije, obratim se osobi koja ga je poslala i podsetim je kako treba da se komunicira elektronskom poštom.

Iz moje perspektive, retko se može naći mejl bez pozdrava koji sam ja napisao. Poslao sam na desetine, ako ne i na stotine hiljada mejlova i pretpostavljam da 99,9 odsto njih imaju pozdrav. Tu se nalaze i oni, u kojima je nekome namerno uskraćeno poštovanje, tako da nedostatak pozdrava ima svrhu.

Kako

Jednostavno pravilo: Ono što je prvo, to je i najbolje (odnosi se na “first name”)

U Americi, korišćenje imena, na primer, “Brajane”, bez reči “dragi” ispred njega, je poželjno.

Ne bih preporučio ni “gospodine” ili “gospođo” uz prezime. U svetu informacionih tehnologija takvo obraćanje je zastarelo.

Postoji šala – “gospodin (prezime)” je moj otac.

Osim toga, čak i ne znam koji je pravilan način da se obratite ženi, pošto to zavisi od toga da li je udata. Da li treba “gospođo” ili “gospođice”? Nemam predstavu o tome. Ovaj problem ćete izbeći tako što ćete koristiti samo njeno ime.

Da li je korišćenje samo imena suviše neformalno? Za mene nije, a bio sam u vojsci i držim se korespondecije sa punim poštovanjem.

Napomena: Niko više ne koristi reč “gospodine” (“Sir”) u Americi. Izvinite. Ako se nekome obratite sa “gospodine”, uklapate se u Englesku 19. veka, ali je ovde i sada to suviše formalno. Odmah ispravljam ljude koji mi se na poslu obrate sa “gospodine” i kažem im da ne moraju to da čine (što bih više i voleo). Jedna stara vojna šala glasi ovako: “Ne zovi me Sir, jer ja svoju platu teško zarađujem.“ Ipak prihvatam da postoje slučajevi, kao što su telefonski razgovori sa kupcima, gde je takvo obraćanje korisno i odgovarajuće.

Pozdrav

Šta

Jednostavna oproštajna poruka poput “sve najbolje”, “s poštovanjem”, “topli pozdrav” i slično na kraju vašeg mejla.

Zašto

Da li biste samo spustili telefonsku slušalicu, a da ne kažete “doviđenja” nekome? Naravno da ne biste. Izostavljanje pozdrava može da se shvati kao neprimereno i nepristojno.

Kada

Uvek u prvom mejlu prepiske. Izostavio bih ga u narednim mejlovima osim ako imate osećaj da će to biti poslednji mejl u prepisci.

Kako

  • S poštovanjem (“Sincerely”)
  • Sve najbolje (“Best”)
  • Pozdrav (“Regards”)
  • Srdačan pozdrav (“Best regards”, “Kind regards”)

Moj omiljeni pozdrav jeste “hvala”. S tim nikako ne možete da pogrešite, u većini slučajeva.

Tom,

Možeš li da mi kažeš novosti u vezi sa statusom sastanka?

Hvala,

Brajan

Napomena: Imati automatski potpis u mejlu nije pozdrav, niti je izgovor da ga ne upotrebite. Ali, ako ste lukavi i pametni, možete uklopiti pozdrav u svoj potpis, u slučaju da se perfektno uklapa u font vašeg mejla, tako da izgleda kao da ste kucali tekst. Video sam mnogo situacija u kojima su ljudi to pokušali, ali nisu uspeli, pa ako želite da to uradite, uradite kako treba ili svaki put kucajte iznova.

Zamerke

Od nekih ljudi čujem prigovore da je ovo nepotrebno i da se podrazumeva. Ne slažem se. Kada primetim nedostatak pozdrava, to shvatim kao znak nepoštovanja. Ako želite da rizikujete da izazovete takvu reakciju primaoca mejla, slobodno tako uradite i okušajte sreću. Ali vredno je delića sekunde više (vidi naredno).

Drugi prigovor koji čujem jeste da pisanje pozdrava oduzima mnogo vremena za kucanje. Moj uobičajen odgovor na to jeste – naučite da kucate brže. U eri znanja, zaposleni koji ne ume da kuca izuzetno brzo jednostavno nije opcija.

 

Originalni članak pročitajte ovde.