Vozac-Ted-Murray-i-ostali-heroji-radnicke-klase

Vozač Ted Murray i ostali heroji radničke klase

Nakon što sam završio koledž, radio sam u kompaniji za uzgoj živine u Nju Hempširu “Hubbard farms”, koja je u to vreme bila ogranak kompanije “Merck”. Cilj im je bio da proizvedu najbolju moguću piletinu.

U sklopu toga, postojala je velika inkubatorska stanica iz koje su se koke slale kupcima u celoj severoistočnoj Americi i delovima Kanade. Ted Murray, sa nadimkom “Chickman”, bio je vozač. Ted je radio u kompaniji 40 godina. Voleo je svoj posao i to što je bio deo kompanije smatrao je važnim. Iako vozači, u poređenji as lekarima ili advokatima, ne zarađuju mnogo, Ted je u kompaniji radio toliko dugo da je stekao akcije kompanije “Merck” dovoljne da bude obezbeđen za ceo život.

Naravno, zbog njegovih godina i finansijske sigurnosti, pojavila se ideja o penzionisanju. Dok sam radio tamo, pregovarali su sa Tedom u pokušaju da ga navedu na taj korak, ali se on opirao. Konačno, došli su do dogovora da se povuče, iako nevoljno. Sećam se njegove oproštajne žurke u inkubatorskoj stanici.

Mesec dana kasnije, Ted je umro. (1)

Po svaku cenu

Dok sam radio u ovoj kompaniji, slušao sam priče o drugom čoveku, ne sećam mu se imena. I on je radio tamo više od 40 godina. Za to vreme iskoristio je samo jedan slobodan dan. Ali zapravo, nikad nije iskoristio čitav slobodan dan, već je dva puta odsustvovao po pola radnog vremena.

U jednom slučaju, otišao je na bratovljevu sahranu. To se računalo kao pola slobodnog dana.

U drugom slučaju, zatekao se na strani Vermonta reke Konektikat koja se izlila, a “Hubbard” se nalazi na strani Nju Hempšira. Most, preko kog se moglo preći, bio je zatvoren. Svaka normalna osoba bi se okrenula i otišla kući. Ovaj čovek je upravljao čamcem do mesta blizu mosta u pokušaju da ga pređe. Na kraju, uspeo je da preko nemirne vode dospe na suprotnu obalu, ali ga je struja odvukla nekoliko milja nizvodno, pa je morao da se vrati natrag do mosta i tek onda uhvati prevoz do posla. Na posao je stigao u vreme ručka i iskoristio pola slobodnog dana.

Uvek su me inspirisali ovakvi ljudi. Oni nisu stvorili kompanije od milijardu dolara, dospeli na njujoršku berzu ili napravili velike izume. Oni su sasvim obični ljudi, koji su ustajali i odlazili na posao dan za danom, duže od 40 godina. Voleli su svoj posao zbog njega samog. Voleli su pritisak. Kada tražim inspiraciju u svom poslu, ne, to nisu Steve Jobs ili Elon Musk. To je Ted “Chickman” Murray.

(1) Možete da zamislite moju reakciju kada mi ljudi kažu da sam u penziji. 😉

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0087

15 stvari koje morate raditi da biste dobili unapređenje

Zahvaljujući Marcusu Chanu

Ovo je izuzetna lista, odnosno post, koji bih želeo da sačuvam za dobrobit budućih generacija.

“Ako želite da dobijete unapređenje, evo 15 stvari koje morate da uradite da biste povećali svoje šanse za tim:

  1. Radite svoj posao iznad očekivanja u svim aspektima. Ovo se odnosi bukvalno na sve, i na ono što ne želite da radite
  2. Radite više od svog posla – učestvujte u projektima i zadacima koji daju doprinos vašem šefu i timu
  3. Sami se edukujte o veštinama koje su vam potrebne za narednu poziciju i za 3 do 5 godina od ovog trenutka
  4. Prema svakome se ophodite kao da će vam jednog dana postati šef
  5. Pomažite drugima da postanu uspešni, odnosno kopirajte sopstvene sposobnosti
  6. Budite strpljivi – biranje pogodnog trenutka je pola dobijene bitke
  7. Smatrajte se pozvanim na sastanke da biste na njima učili i bili primećeni
  8. Napredujte na osnovu grešaka. Ako ih uopšte ne pravite, znači da se ne trudite dovoljno
  9. Tražite povratnu informaciju od kolega, nadređenih i podređenih, onda usvojite to što vam je saopšteno
  10. Budite lojalni
  11. Širite pozitivan uticaj na nadređene tako da i svog šefa prikažete u pozitivnom svetlu
  12. Budite pozitivan član tima
  13. Budite to što jeste, autentični i iskreni
  14. Gradite svoju reputaciju na svim nivoima kompanije
  15. Ne budite poltron.”

 

Originalni članak pročitajte ovde.

blog-banner1

Popravi prokleti kamion

Opčinjava me koncept poslovanja, čime se ljudi bave, način na koji to rade, šta je to što jedne čini više, a druge manje uspešnim. Uvek posmatram ljude kroz njihov odnos prema profesiji. Ako su uspešni, tražim zaključke o tome šta rade kako treba. Ako nisu, mogu da posluže kao kontraprimer za ponašanja ili odnose prema poslu kakve treba izbegavati.

Sin mog rođaka živi u Mejnu i zajednica ga smatra uspešnim momkom. On je u srednjim tridesetim i kamiondžija je. Ima svoja vozila i sopstveni posao. Mnogo ljudi vozi kamion u Mejnu. Na prvi pogled, to deluje kao jednostavan posao. Ali zašto su neki u tome uspešniji, nekad i mnogo više, od drugih?

Prva stvar koju biste primetili na Kalebovom kamionu jeste da je on besprekoran. Nema udubljenja, ni ogrebotina, takođe, opran je i čist. Dok sam mu se divio, rekao mi je: “Kada se moj kamion pokvari, ne stajem dok ne bude popravljen. Drugim rečima, čim se pokvari, ja popravljam prokleti kamion”. To znači da će on na svom kamionu raditi u sred noći, vejavice, vikendima… I biće usredsređen na taj zadatak sve dok ga ne ispuni. Shvatio sam da ovo predstavlja suštinu ovog momka i njegovog uspeha. U momentu kad mu se kamion pokvari, popravlja ga. Ne kasnije, ne sutra, ne čeka ni iz jednog razloga, već tada, na tom mestu, bez obzira na uslove. Nije teško razumeti. Nije ni komplikovano. To je to.

Koliko ljudi poznajete koji u 5 po podne izađu iz kancelarije, a da ne dovrše zadatak, ostave kupca da čeka odgovor, ne poprave “bug”… Sada razmislite o ljudima koji su posvećeni završavanju posla, bez obzira na to koliko kasno moraju ostati. Nadalje, pratite uspeh tih ljudi kroz godine i posmatrajte kako se te dve grupe udaljavaju jedna od druge.

Dok vozite kroz Mejn možete videti istrošene kamione u dvorištima i limenke piva na prilazima. Šta sprečava takvu osobu da se ponosi svojim “konjem” od kog živi? A šta tera nekog kao što je Kaleb da leži na ledenoj zemlji, u sred noći, sa baterijskom lampom, kako bi se osigurao da njegovo “zaprežno vozilo” ujutru u 6 sati može poći na put?

Štagod da su razlike u motivaciji, rezultati su jasni. Viđamo to svakog dana. Ljudi koji se pobrinu da im “zaprežno vozilo” ostane besprekorno i da nesmetano radi iz dana u dan, postižu uspeh. Takav čovek želim da budem. Sa takvim ljudima želim da radim.

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0044

Dođi prvi na posao, napusti ga poslednji

Imao sam sreću da postanem uspešan, ali nisam uvek dobro stajao s novcem.

Golf na mesečini

Pre 30 godina, čim sam napustio vojsku, započeo sam novi posao u Nju Hempširu. Golf je tada postao moj hobi i odlazio sam na lokalni teren da udaram loptice na čiping grinu (1), jer je tamo bilo besplatno. Zatim bih se, nakon što sunce zađe i svi napuste teren, ušunjao na njega da odigram nekoliko rupa pre nego što postane suviše mračno, ponovo zbog toga što je bilo besplatno.

Jedne večeri, kako se gužva smanjivala i ja sam stigao do prve rupe, ugledao sam usamljenog golfera koji se vraća sa devete. To mi je privuklo pažnju, s obzirom na to da nikada nisam video nekoga da igra toliko kasno, osim sebe, naravno.

Primetio je da ga posmatram, promenio pravac i krenuo ka meni. Pozdravio me, predstavio se i pozvao me na pivo, iza njegovog automobila, dok je sunce zalazilo.

Njegove lekcije

On je bio putujući prodavac i imao je kupca u Kinu, u Nju Hempširu, i bio je samo u prolazu. Pitao me čime se bavim i šta su moji ciljevi. Kratko je pričao o svojoj karijeri i šta je učinio da bi postao uspešan. Onda mi se primakao i rekao nešto što nikad neću zaboraviti i što ću se truditi da uvek primenjujem.

“Dečko, ako želiš da budeš uspešan…

Budi prvi u kancelariji ujutru i poslednji koji iz nje izlazi uveče.”

Lekcije primenjene

Dakle, uvek sam bio vredan, ali mi je trebalo malo vremena da se posvetim i unapredim to (možete pročitati tekst o nekim mojim ludorijama u to vreme), prihvatio sam savet, uhvatio se njega, to je postalo moja navika i na kraju mi je i pomoglo da postignem uspeh.

U mojoj narednoj kompaniji, u Bostonu, prikupio sam prekovremeni rad zbog ranih dolazaka. Dolazio sam na posao sat i po ranije da obradim naloge za trgovinu akcijama i odlazio kući u regularno vreme, a paralelno sa tim išao na master studije uveče. Tako sam radio godinu dana sve dok nisu primetili da sam time stekao preveliku platu! Kasnije, izuzeli su me od takvog ograničenja, pa sam mogao da radim koliko sam želeo, bez toga da me teraju iz kancelarije zbog brige da ću zaraditi prekovremene sate. Nakon svega toga, pokrenuo sam svoju konsultantsku firmu i naplaćivao i do 70 sati nedeljno, čim su prošle tri nedelje rada u poslu koji je trajao 5 godina. U satnicu je uključen i prevoz do posla i kuće, koji je trajao sat vremena u jednom smeru. U stvari, najveći izazov za mene bio je kada sam napustio svoj poslednji posao i došao do 0 radnih sati. Dešavalo se da budem i suviše, i nedovoljno zauzet. Uvek bih se opredelio za to prvo.

“Use case”

Pre nekoliko godina, imali smo člana tima kompanijii, koji se borio. Njegovi rezultati su bili loši. Međutim, vozio se 30 minuta autobusom do posla, ostajao 10 sati ili duže, i onda se istim autobusom vraćao kući. Jedini razlog zašto nije poslednji napuštao kancelariju bio je taj što sam ja spavao tamo (koristio sam je kao hotelsku sobu jer sam bio u jednoj od ispostava kompanije).

Jedne noći je bio uznemiren i želeo da o nečemu popričamo. Činjenica da on nije govorio engleski, a ja srpski, učinila je to pravim izazovom, a poslednja osoba, koja je mogla da prevodi, već je otišla. U suštini, bio je zabrinut da će dobiti otkaz. Rekao sam mu, prvo, da će mu se rezultati popraviti i da ne treba da brine. A drugo, čak i kad se ne bi popravili, ne bih ga nikad otpustio, bez obzira na rezultate, zbog njegove poslovne etike. On je bio prvi momak na poslu ujutru, i poslednji s posla uveče.

Svakako, posle nekoliko meseci njegovi rezultati su se popravili. Kasnije je postao jedan on naših najboljih analitičara u kompaniji, a za momka koji uopšte nije znao engleski kada se zaposlio, došao je do toga da piše fenomenalan sadržaj koji se rangira veoma uspešno (pored ostalih poslova koje radi, kao što su tehnička podrška, testiranje itd.)

Ovo nije dug tekst. I ne treba da bude. Ponekad su najvažnije lekcije one koje su najjednostavnije, prenete od strane nepoznatog čoveka koji je izdvojio vreme da ih podeli, uz hladno pivo na terenu za golf u Nju Hempširu tokom noći…

 

(1) chipping green – deo golf terena na kom se vežba udarac, takozvano “čipovanje”

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0136

“Gvozdena vilica” i sposobnost prihvatanja konstruktivne kritike

Pozadina priče

Kod mene je radio jedan momak kog ću, da ne bih otkrio njegov identitet, zvati Adam. Mogu slobodno da kažem da je to “najgori” čovek s kojim sam radio tokom 20 godina vođenja softverske kompanije.

On:

  • je iznova pravio iste greške
  • je loše pratio uputstva
  • nije razmatrao stvari pre nego što ih uradi
  • nije proveravao svoj rad, niti bilo šta drugo, pre objavljivanja
  • nije pravio planove, ček-liste, niti dorađivao protokole

Moj dan bi često počinjao time što primetim kritične i očigledne greške koje je on napravio, posle čega sam ga pozivao da ga opomenem i pokušam da popravim njegov način rada.

Mnoge razgovore između nas dvojice počinjao sam pitanjem: “Hoćeš li dati otkaz?” Jer, ako bi to želeo, bilo je dobro da to učini u tom trenutku i poštedi nas još jedne mučne diskusije i pružanja “feedback”-a o njegovom radu. Njegov odgovor uvek je bio: “Ne, Brajane”.

Moja filozofija o raskidu saradnje jeste da je ona moguća zbog problema sa usvajanjem vrednosti kompanije, a ne zbog grešaka i da, ako zaposleni dokazuje makar jednu od naših ključnih vrednosti i ulaže trud i napor, do toga uopšte ne dođe. U stvari, za sve ove godine, nikog nisam otpustio, ma koliko loš bio, a da je pritom vredno radio. I nikada nisam zažalio zbog takve odluke.

“Fucking up”

Vremenom, pri čemu mislim na malo duži period vremena, greške su postajale sve beznačajnije, a Adam je, što je još važnije, usvajao moj “feedback” i usmeravao ga na druge članove tima, koji su zbog toga mogli da uče i napreduju brže.

Greške koje Adam tokom celog ovog procesa nikada nije napravio su sledeće:

  • nikada nije shvatao lično “feedback”. Prihvatao je konstruktivnu kritiku u istom duhu u kom mu je data, bez obzira na to koliko mu je grubo saopštena
  • nikada se nije branio, uzvraćao, raspravljao se ili pokazivao neki čvrst stav
  • nikada nije usporio, već je nastavljao da vredno radi
  • nikada nije pravio izgovore ili okolišao rečima poput: “nisam imao vremena”, “nije moja krivica”, “moglo je biti gore” i tako dalje
  • nikada nije rekao “izvini”. Izvinjavanje ne pomaže nikome i ničemu, samo je gubljenje vremena. Izgleda da je on to dobro znao, pa nikada sa njim nisam imao potrebe da gubim vreme na izvinjenja, što nam je omogućilo da se usredsredimo na rešavanje problema

Adamove postupke ovako posmatram – bio je pre spreman da grešku prizna i prihvati (“fucking up”), nego da se pravda i za nju okrivi druge (“fucking down”). O tome možete čitati u tekst “Ako grešite, grešite kako treba ili fucking up vs fucking down“.

Prečesto primećujem da ljudi negativno reaguju na konstruktivnu kritiku, što suštinski sprečava njihovu mogućnost da napreduju i na kraju postignu uspeh. Osim toga, u globalu me ne interesuje da budem mentor nekome ko pruža otpor kada dobije “feedback”, niti da radim sa njim. Za takve ljude kažem da imaju “staklene vilice”. One im se razlome u sitne komade kada ih kritikujete. Adam ima “gvozdenu vilicu”. Mogao je da primi svaki “feedback”, koliko god oštar bio, i nije nimalo posustajao pred njim, a kamoli da se raspao na komade.

Preokret na bolje

Konačno, nakon vremena koje je delovalo kao večnost, Adam je napredovao i razvio se do nivoa kada sam, ne samo prestao da ga svakodnevno savetujem, već počeo da uviđam njegov rast i napredak, što je proces koji nazivam “preokretom na bolje”. Ishod toga bilo je njegovo unapređenje na poziciju analitičara 1. nivoa (“Level 1 analyst”), što je prilično izazovno radno mesto u našoj kompaniji. Njegov rad je nastavio da se poboljšava i napreduje sve do danas i može se sagledati u fenomenalnim rezultatima koje su u domenu “content marketinga” postigli on i njegov tim.

Adam se nije pretvorio u najboljeg čoveka s kojim sam ikada radio, ali priča o njegovom uspehu jedna je od najboljih koju sam doživeo u svojoj karijeri. Niko nije bio ponosniji na njegovo unapređenje od mene!

Bačeno naspram uloženog vremena

Potrošio sam mnogo vremena sa Adamom. Mnogo vremena uložio je i on sam. Ali njegovi postupci i činjenica da nije dao otkaz (i da ga nisam otpustio) pretvorili su vreme, koje je moglo lako da bude bačeno, u investirano, i to dobro investirano.

Neuspeh naspram uspeha

Da je u bilo kom trenutku ovog procesa Adam odustao od posla, to bi značilo njegov neuspeh. To bi istovremeno značilo i neuspeh mene kao lidera, mentora, šefa. Ali činjenica da nije dao otkaz, u stvari znači da on nikad nije bio poslovno neuspešan. Čak je neuspeh izbegavao dovoljno dugo da je na kraju postao jako uspešan.

Druge naučene lekcije

  • Prihvatite konstuktivnu kritiku, koliko god bila oštra, objektivno, a ne prihvatajte je lično
  • Zapamtite, kada vas šef kritikuje, on ne radi to zato što vas ne voli, već zato što pokušava da pomogne (ovo važi samo za dobre šefove)
  • Kada dobijate kritike i sugestije, nastavite da radite sa njima i ako u tome uspete, postoji šansa da dugoročno ostanete uspešni
  • Nikada ne pokazujte čvrst odbrambeni stav, ne raspravljajte se, ne uzvraćajte i ne pokazujte zube. To će lošu situaciju učiniti još gorom
  • Fokusirajte se na dugoročni uspeh
  • Zapamtite da bez muke nama nauke (“No pain, no gain.”) To važi za mnoge situacije
  • Nećete biti neuspešni ako uspete da ne date otkaz
  • Ostanite verni vrednostima kompanije, bez obzira na sve, i to će vas dovesti do konačnog uspeha

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0108

Zapet ko puška – istinita priča o Dicku Dunningtonu

Dick Dunnington je dobrovoljno (da, dobro ste pročitali) bio u Vijetnamu triput, kao obaveštajni oficir, ali ne bi ni reči rekao o tome šta je tamo radio, čak i kad bih ga pitao pet puta dnevno[1]. Radio je naporno čitavog svog života i pošto nije mogao imati decu, bio je hranitelj dvoje njih. Bio je precizan, odgovoran i čovek od reči. Živeo je tačno po svojim pravilima.

Iako je bio ratnik, vrednovao je mir, karakter, poštenje i iskrenost. (Sećate li ih se?) Iako je ratovao i izgubio prijatelje, nije bio ogorčen. Čak i kad je bio otpušten i bez posla tri godine, uvek se budio u šest ujutru i ispunjavao svoje dane produktivnim aktivnostima (konačno se vratio kao konsultant – pogledajte ispod).

Njegova uverenja su čvrsta kao i njegov karakter. Imali smo sličnu prošlost, na neki način, s obzirom na to da sam i ja bio veteran, ali drugačije stavove. Uprkos razlitičim političkim uverenjima, odmah smo se složili oko istog kandidata u to vreme. Bilo je to vreme kada bi ljudi koji se ne slažu mogli i dalje da razgovaraju jedni s drugima i da se ponekad i slože. Sećate li se tih dana?

Veliki pucanj

Zabavna priča koju mi je Dick jednom ispričao je o njegovom konvoju koji se kretao nekim vijetnamskim putem i deca iz lokalnog sela koja su stajala duž puta posmatrajući ih, odjednom su stavljala svoje prste u uši. Izgledalo je kao da očekuju veliki, jasan pucanj, iako nesvestan pokazatelj da će ih zadesiti neka nevolja! Deca su znala šta će se dogoditi, vojnici takođe, ali sve što je straža mogla da učini jeste da se sagne i stegne, pripremajući se za nadolazeću paljbu, bez mogućnosti da je zaustave, skrenu ili preusmere.

Mnogo puta sam mislio o tome na poslu. Koliko nas je bilo u istoj situaciji? Ja to zovem “Veliki pucanj”.

Bez sreće, bez posla

Dick, poput polovine stanovnika Masačusetsa u to vreme, radio je za Digital Equipment Corporation (DEC) . Mislio sam da je bio star kad je imao 50… Ups, bio je u godinama u kojima sam ja sada! Da je Dilbert ljudsko biće, to bi bio on (i to je kompliment). Govorio je onako kako bi govorio matematičar. Uprkos zadivljujućim kvalitetima, Dick je bio otpušten (na kraju, zajedno svima ostalima u DEC-u). Dick je imao čvrstu poziciju u menadžmentu srednjeg nivoa i njegov ponos i principi mu ne bi dozvolili da prihvati posao nižeg ranga od onog u DEC-u. Bio je bez posla godinu dana, onda dve, potom tri… Naravno, sve vreme je bio zauzet. Obrađivao je zemlju u Njuhempširu nekom svojom mašinerijom, ali tri godine su dug period za negovanje ega i dizanje nosa, što dovodi do sve ređih mogućnosti. Konačno, shvatio je da je bilo vreme da se promeni.

Promena

Stanite, koja je to mala reč? Ego? Mogućnosti? Ne, to je promena. Zato je i naglašavam.

  • Ako nešto ne funkcioniše, morate se menjati
  • Ako ste umorni od lupanja glavom o zid, morate se menjati
  • Ako ste dotakli samo dno i nemate kuda dalje osim gore, morate se menjati
  • Ako ste nesrećni, neispunjeni ili prosto želite da rastete i napredujete, morate se menjati

Nema promene uloga

Vi: Ok, promena… Shvatam. To je lako. Šta moram da uradim?

Ja: Zaista? Spremni ste za ovo? OK. Sve što radite sada uradite drugačije. Prestanite da radite stvari koje sada radite. Počnite da radite stvari koje niste radili. A za stvari koje treba da nastavite da radite, radite ih na drugačiji način. To je sve.

Vi: Uh… Hajde da ne poludimo ovde. Naravno, želim da izađem iz ovog šablona u kome sam sada, ali da li stvarno moram da radim stvari drugačije? Ne, to deluje pomalo ekstremno. To je previše za mene. Umesto toga, pustite me da još malo sačekam i nadam se da će stvari postati bolje.

Postoji sjajna knjiga koja pokriva ovu temu veoma dobro. Zove se “Ko je maznuo moj sir”. Idite na Amazon, kupite je, pročitajte je, primenite je. Promeniće vam život. Pričao sam s ljudima kojima sam je preporučio, sa kojima se i dalje čujem i koji mi zahvaljuju na preporuci. Trebaće vam oko 30 minuta da je pročitate, uključujući i pauzu za kafu. Tako da, ako već niste, pročitajte je sad.

Promena uloga

Umesto toga, probajmo ovo ponovo…

Vi: Ok, shvatam.

Ja: Dobro je. Pogledajmo neke šablone iz vašeg života koje možete izmeniti da biste stvorili osnovu za fundamentalnije promene. To počinje s odlaskom na spavanje rano, ranim buđenjem, izlaskom iz kuće (čak i kada nemate kud), pravilnom ishranom, detoksikacijom od alkohola, šećera, loše hrane, droge, kompjuterskih igrica, pornića, protivzakonitog seksa, društvenih medija, izgovora, samosažaljenja, ponosa, samoprizivajućih misli, samodestruktivnog ponašanja i primoravanja sebe da se angažujete u aktivnostima koja podstiču zdrav duh poput druženja s prijateljima, vežbe, čitanja, muzike…

Vi: U redu, mogu ja to.

Ja: OK, sjajno. Proveravaću te da se uverim da možeš! Jednom kad se posvetiš tome i stvorimo fini početak kao osnovu, planirajmo sledeće korake za promenu i unapređivanje putanje tvog života!

Zapet ko puška

Izazov je da neki od ovih “staraca” napravi promene u životu, ali Dick je to učinio. Odlučio je da u svojim pedesetim promeni svoj orijentir i postane tehnički savetnik. Jedini problem je bio u tome što nije znao apsolutno ništa o tehnologiji, osim možda o “mainframe” i drugim računarima sa sistemima vodenog hlađenje.

Posvećen tome, otišao je do lokalne knjižare i dela za tehnologiju. Kako su knjige bile poređane po abecednom redu, prve teme su bile na “A”. Zgrabio je prvu knjigu koju je video, a koja je bila o Microsoft Access-u. Kupio je, poneo kući, pročitao. Onda je kupio Access, instalirao ga i počeo da primenjuje principe koje je naučio iz knjige. Kada je već bio upoznat s tim, zakačio je pločicu s imenom “Dick Dunnington – Microsoft Office savetnik”, poznat i kao “Zapet ko puška” (Have gun – will travel) – stara vestern TV serija.

Predstavio se raznim agencijama koje su bile više impresionirane Dickovim prisustvom i harizmom profesionalizma i odgovornosti, nego godinama iskustva s tehnologijama (koje nije imao). Vrlo brzo je bio angažovan na svom prvom konsalting zadatku po ceni od 40 dolara po satu, zatim 45, i onda… Do trenutka kad smo se sreli bio je plaćen oko 50 dolara po satu i spreman da podigne ulog. [2]

Za nekoliko kratkih nedelja, Dick je odlučio da izađe iz uloge kopača rovova, u celosti promenio svoje zanimanje i pristup, ulažući u stvari koje je morao da učini da bi uspeo u ovoj promeni i sistematično išao napred ka izvršavanju svog plana.

Epilog

Poslednji put kad sam razgovarao sa Dickom, žalio se da ga previše ljudi zove za posao. Saosećao sam sa njim i obojica smo pričali o svojim životima. Uvek sam govorio sebi da ću jednog dana, kada nađem malo vremena, napisati neka razmišljanja o ovom čoveku, koji je toliko ostavio utisak na mene.

Dick, ako ti, tvoja deca ili tvoja supruga ikada naiđete na ovo, želim da znate da cenim tvoje vođstvo za primer, i da uvek nalazim inspiraciju u tvojoj priči.

Za druge ljude, gde god da su – ako ste negde zapeli, kao što se svima nama povremeno desi, možda i vi dobijete malo inspiracije iz ove priče.

 

[1] Bio je pod gomilom bezbedonosnih ograničenja zbog obaveza i misija i slično, iako sam očekivao da su konačno istekla…

[2] Ovo su tarife od pre više od 20 godina

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0050

Eksperiment stvaranja uspešnih navika

Danas sam naišao na ovaj članak koji je jako dobar. On predstavlja “naučno dokazane” načine za stvaranje novih navika, koji funkcionišu i takođe pokriva (pomalo iznenađujuće) i one koje ne funkcionišu.

Proučili smo najbolji način da zapravo kreiramo nove navike koje će biti utemeljene.

Ovo funkcioniše

Naviku odlikuju tri jednostavna koraka:

  • Izaberite prošlu situaciju kada ste uspeli da uspešno promenite svoje dugogodišnje ponašanje ili stvorite novu naviku
  • Zapišite sve što ste naučili iz prethodne situacije o tome kako da uspešno steknete novu naviku, ili neku taktiku koja vam je pomogla u promeni i koju biste mogli da primenite na novu naviku
  • Napravite kratak pisani plan za primenu ovih lekcija na nove navike

Ovo ne funkcioniše

  • Nagrađivanje sebe jer se navika upražnjava
  • Osmišljavanje strategije za obnavljanje navike ako pogrešite
  • Zamišljanje sebe kako praktikujete naviku
  • Korišćenje motivacione fraze kada vaša motivacija ili energija klone

Pratiću ove korake u pokušajima da stvorim novu naviku.

Izaberite prošlu situaciju kada ste uspeli da uspešno promenite svoje dugogodišnje ponašanje ili stvorite novu naviku

U mojoj prethodnoj kompaniji smo stvorili naviku koja je bila i efektivna, i na neki način zabavna, za mene. Umesto upozoravanja ljudi kada pogreše, a potom ne rade ništa povodom toga, koristio sam “X dana bez pravljenja greške” sistem kako bih podigao nivo svesti o našem kvalitetu.

Radili smo to za pojedince, a ne za tim (ovo je bilo jedno prilagođavanje). Kada bi se greška desila, pre nego što bih upozorio, prigovarao i slično. samo bih primetio grešku i na konstruktivan način opet namestio brojač. Svakog dana sam tražio od tima da objave svoje izjave o kvalitetu rada uz ciljeve, obavljene zadatke itd. Brojač grešaka bi izgledao ovako: 6/23. Ovo bi značilo da osoba ima 6 dana bez pravljenja greške, a da je maksimalno dostigla period od 23 takva dana.

Tim je to rado prihvatio i smatram da je to ujedno povećalo svest o kvalitetu i unapredilo ga. Bio je to jedan jednostavan i efektan sistem koji nije oduzeo puno vremena da ga sprovedem u delo. Pokazao je i apsolutni (greška i bez greške) i relativni učinak (i ostali članovi tima). Članovi tima su bili svesniji mogućih grešaka, više vremena im je trebalo za obavljanje zadataka i na druge načine su nastojali da unaprede kvalitet kako bi razvukli svoje rezultate na brojačima. Vremenom smo postizali više dana bez grešaka, pa je brojač očitavao greške posle dužeg vremena, što je obezbedilo šansu za potvrdu i pohvalu i ultimativno unapredilo kvalitet i moral.

Zapišite sve što ste naučili iz prethodne situacije o tome kako da uspešno steknete novu naviku ili bilo koju taktiku koja bi vam pomogla u promeni, a koja bi se mogla primeniti na novu naviku

Promenio sam timski u individualni brojač,  gde bi jedna greška tima resetovala brojač celog tima na 0. Sa troje ljudi u timu, teško da biste ikada imali više dana bez pravljenja greške. Takođe, ovo je maskiralo razlike između većeg i nižeg kvaliteta pojedinaca. Zaista mislim da je važno da mislite kao tim, ali takođe da dozvolite i pojedinačni učinak kako biste bili transparentni.

Dodali smo drugi brojač kako bi osigurali nešto inspiracije i motivacije, kao npr. “Dostigao sam 20 pre i to je moj cilj ovog puta”, ili “do đavola, vratio sam se na 0 danas… Ali moje izjave i dalje pokazuju moju snagu na duže staze tako da ja to mogu još uvek”.

Napravite kratak pisani plan za primenu onih lekcija novim navikama

Moram da napravim brojač koji resetuje moje dane ako ne uspem da uradim neku od ovih stvari

  • Odem u teretanu
  • Sviram svoj muzički instrument (bendžo) sat vremena
  • Popijem čašu vode ujutru
  • Napišem objavu na blogu
  • Učinim nešto ljubazno
  • Izbegavam da pijem alkohol radnim danima (piće samo vikendom)

Još jedna navika…

Takođe radim na navici da popijem jednu čašu vode dnevno i da to bude prva stvar koju uradim ujutru. Današnja čaša vode je istaknuta na slici originalnog članka!

 

Originalni članak pročitajte ovde.