0139

Inicijativa i onda kad je sputavaju

Bunt protiv sistema

Radnik u mojoj staroj kompaniji ispričao mi je priču o njegovim danima na fakultetu u Srbiji. Profesor je zamolio studente da napišu rad, ali je, kako je (bilo) popularno u to vreme, naveo i očigledan zaključak do kog je trebalo da studenti dođu. Dakle, suštinski je uklonio svaku slobodnu misao ili inicijativu iz tog zadatka.

Međutim, umesto da prati smernice svog profesora, student je došao do sopstvenog, drugačijeg zaključka i predao rad. Zbog svoje inicijative bio je istaknut, jer je profesor odabrao njegov rad i počeo da ga čita pred grupom. Međutim, profesor je ovu priliku, nažalost, iskoristio da ismeje studenta i pročita njegov rad zajedljivim i podrugljivim tonom. Ponižen i obeshrabren, student je napustio grupu i fakultet.

Iako je ostavio školovanje i njegova inicijativa bila oslabljena, ona nikada nije potpuno ugašena. Već nekoliko godina kasnije, ovaj student, kao relativno mlad, postao je izvršni direktor u kompaniji od milijardu dolara u Americi i na putu je čak i do većih dostignuća. Za njegov uspeh nisu u maloj meri zaslužni njegova proaktivnost i lična inicijativa, uprkos naporima njegovog profesora da ga obeshrabri.

Inicijativa

Često se inicijativa u istočnoj Evropi sputava. Mladi ljudi se podučavaju tome da budu pratioci, a ne lideri. Cilj je da pronađu “šefa” i rade šta im se kaže. (1)

Ali ovo je sušta suprotnost od onoga što vam je potrebno da biste gradili uspeh, bez obzira na to da li u karijeri, posebno u američkim kompanijama, ili u vođenju posla. Inicijativa je ključ uspeha. Ona je deo “Working naked” vrednosti koje koristim i koje “propovedam”.

Inicijativa je ono što razlikuje ovce od koza i nešto o čemu se na blogu SCRUMBUM mnogo govori.

 

(1) Ne znam da li je reč o zaostavštini komunizma ili čega već. Stičem osećaj da se to menja, ali nedovoljno brzo.

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0101

Potraga za poslovnom prilikom – preuzmite inicijativu u traženju novog posla

Svako može da pokaže inicijativu

Nemate iskustvo, znanje ili poslovne veštine? Verovatno mislite da ne možete da pokažete inicijativu sve dok vam neko ne pruži obuku, zar ne? Grešite.

Vi sami, više nego bilo ko drugi, morate da preuzmete inicijativu za dobijanje prvog posla, baš zato što ste imali vrlo malo obuke ili iskustva. To je ono što zovemo energičnost. Možete uraditi mnogo toga da dokažete inicijativu čak i bez velikog iskustva i da sebi osigurate uspeh.

Priprema unapred

PPPPPP – Prior Preparation Prevents Piss Poor Performance

Ili, u slobodnom prevodu, “prethodna priprema onemogućava lošu realizaciju.”

Uložite vreme u pripremu. To su sve, naizgled, male stvari koje će govoriti u vašu korist kada se prijavljujete za posao i istaći vas u odnosu na konkurenciju.

  • Poboljšajte znanje engleskog jezika tako da to možete dokazati
    • Uključite se u neki program učenja ili pohađajte časove
    • Obezbedite sertifikate, bodove, ocene ili neke druge opipljive dokaze vašeg nivoa znanja
    • Ako ništa drugo, onda oformite grupu sa prijateljima, dodelite joj naziv i sastajte se svake nedelje da razgovarate na engleskom i ispravljate jedni druge. Naziv te grupe dodajte na svoj LinkedIn profil
  • Poboljšajte brzinu kucanja reči na engleskom
    • Uzmite onlajn časove kucanja
    • Sertifikujte, odnosno izmerite svoju brzinu kucanja i informaciju o njoj unesite u svoj rezime. Da li znate koliko brzo kucate tekstove na engleskom? Ako ne znate, treba da saznate i, ako ne valja, radite na tome da je poboljšate
  • Investirajte u samopromociju
    • Unesite novine u svoj LinkedIn profil i pokušajte da svake nedelje postavite neki post na engleskom
    • Imajte dostupan rezime, za posao koji želite, na engleskom jeziku
    • Nabrojite sve svoje aktivnosti, grupe i slično u svom rezimeu
    • Zamolite ljude da vam napišu preporuke ili ih pitajte da li bi pristali da ih daju telefonom
  • Nemate posao i imate višak slobodnog vremena?
    • Volontirajte u nekoj grupi, humanitarnoj organizaciji i slično. To može da poboljša vašu biografiju i obezbedi vam relevantno iskustvo.
    • Navedite to u biografiji, na LinkedIn profilu…
  • Čitajte knjige o poslu, uspehu, motivaciji…
  • Naučite više o američkoj kulturi
    • Gledajte američke serije i filmove što više možete. To će istovremeno poboljšati vaš engleski i znanje o američkoj kulturi, što je kompetencija koja će biti korisna kada budete sarađivali sa potencijalnim poslodavcem iz Amerike
  • Učite veštine, bez obzira da li je reč o programiranju, veb-dizajnu, administraciji. Ne morate ići u školu, na časove i slično. Uz malo posvećivanja i vrednog rada, možete to savladati. Evo priče o jednom momku koji je to učinio
  • Proverite pravopisne, gramatičke i slovne greške u biografiji, pa ih proverite ponovo, ponovo i ponovo. A onda zamolite druge ljude da i oni provere
  • Napravite više verzija radne biografije za različite vrste pozicija
  • Napišite propratno pismo, po jedno za prijavljivanje na svaku od željenih pozicija
  • Pratite ljude sa kojima biste se povezali zbog zaposlenja ili umrežavanja na društvenoj mreži LinkedIn i zatim:
    • Lajkujte njihove postove, ali ne suviše često
    • Nakon mesec dana, reagujte na neke postove smislenim komentarima, potvrdite njihovu važnost i slično. Nastavite sa tim neko duže vreme
    • Pobrinite se da i sami postavljate sadržaj koji može odjeknuti među ljudima koji će ga videti. Dobar način da ovo uradite jeste da delite korisne članke koje ste pročitali uz neki komentar. “Ovo je veoma koristan i informativan članak jer sam iz njega uvideo kako da povećam svoju produktivnost i u tome zaista uspeo
    • Kada prođe još mesec dana, pošaljite im dobro osmišljen zahtev za umrežavanje navodeći da ste zaista nešto naučili ili dobili benefit od njihovog sadržaja na LinkedIn-u
    • Nastavite da pišete postove i ostanete angažovani
    • Nakon još mesec dana, kliknite “endorse” na neku od njihovih relevantnih veština, ne na više od 2-3
    • Zatim, kada uočite dobru priliku da povučete potez, nakon što, na primer, vidite ili čujete da postoji otvorena pozicija u njihovoj kompaniji, obratite im se porukom da vas mogu razmotrili i pošaljite biografiju
    • Napomena: da bi ovo bilo urađeno kako treba, potrebno je duže vreme, tako da je pravi momenat da počnete – sada

Naredni koraci ka uspehu

80% uspeha leži u tome da se samo pojavite – Woody Allen

Sada kada ste pokazali inicijativu i spremni ste za poslovnu priliku, vreme je da posegnete za njom.

Prijavite se na sve poslove na koje možete, pri čemu pod “svim” mislim na ono što su poslovne zajednice, vaša lična mreža, sajmov zapošljavanja… Važno je da “položite temelj” i ne prestanete dok sebi ne osigurate radno mesto.

Proširite svoju mrežu. Volontiranje, časovi i LinkedIn, sve su to dobre prilike.

Ne čekajte da vam neko zakuca na vrata. Pojavite se na njegovim stepenicama.

I preostalih 20% je važno

Nije dovoljno da se samo pojavite sa ispruženom rukom. Biti proaktivan znači:

  • Temeljno prikupljati sve dostupne informacije pre nego što postavite pitanja. Niko nema vremena da vas informiše o onome što je već javno dostupno
  • Nemojte odmah tražiti obuku. Osim ako se ne prijavljujete na neki program obuke, poslodavac će očekivati da ste već obučeni, ili da makar nečim pokažete znanje. Uostalom, to je ono zbog čega će vas plaćati
  • Prilagodite svoje predstavljanje zahtevima posla. Ako posao zahteva putovanja, onda budite neko ko ne voli da sedi u mestu. Ako posao zahteva odlično poznavanje engleskog, naglasite veštine i znanja koji to dokazuju
  • Utrošite vreme da istražite o kompaniji i pokažete svoje znanje. Ljudi su narcisoidni, vole kada ljudi znaju ili govore o njima i njihovoj kompaniji. To je odličan način da uspostavite dobar i prijateljski odnos
  • Razmišljajte iz ugla da ste vi tamo da njima pomognete. Uokvirite sve tako da pokažete šta vi možete da uradite za njih ili kompaniju. Čime možete doprineti? Koji uticaj možete imati? Koliko ćete naporno raditi? Zapamtite, oni odluku donose na osnovu sopstvenog interesa. A o svom interesu možete razmišljati tek nakon što vam ponude posao
  • Ne možete garantovati uspeh, ali možete garantovati da ćete uložiti više truda da učite i uspete na tom radnom mestu od bilo kog drugog nedavno zapošljenog i da ćete, ako vam je potrebno još znanja, uložiti vreme pre, za vreme i nakon radnog dana, da ga steknete. Kao dobar trik možete upotrebiti rečenicu da ćete, ako vas zaposle, biti prvi koji će dolaziti na posao i poslednji koji će odlaziti.

Šta morate uraditi

  • Uvek šaljite i svoj rezime. Upamtite, dobićete jednu šansu da pošaljete nešto, pa se pobrinite da tada pošaljete sve. Ako nešto izostavite, možda više nećete dobiti priliku da taj nedostatak nadoknadite
  • Dodajte i propratno pismo
  • Uvek pomenite šta ste saznali o kompaniji ili, još bolje, o osobi sa kojom ćete sarađivati, idealno uz komplimente. Na primer: “Vidim da ste diplomirali na tom-i-tom fakultetu. Moj ujak je završio isti fakultet i od njega sam čuo da je to jedna kvalitetna ustanova”. Ovo se u komunikaciji zove “probijanje leda” i može vas izdvojiti iz gomile
  • Nagovestite da ćete rado obezbediti preporuke ako bude traženo (ovo vam omogućava da na vreme obavestite svoje davaoce preporuka)

Šta biste mogli uraditi

  • Uvek pomenite da se radujete intervjuu, ličnom ili onlajn, u svako doba i na svakom mestu, čak i ako vas pozovu u poslednjem trenutku
  • Nagovestite toj osobi da vam je jasno da je možda zauzeta, ali da će joj možda koristiti “follow up” mejl u narednih nekoliko dana, ako ne čujete nikakav odgovor. To znači da vaš mejl, pa čak ni telefonski poziv neće biti iznenađenje jer tada možete reći “Ja sam čovek/žena od reči i, kao što sam najavio/la, javljam se!“
  • Navedite da ste toliko samouvereni da će oni biti zadovoljni vašim naporima i da ćete rado prihvatiti i probni period da dokažete koliko vredite, i pre nego što vam obezbede punu nadoknadu i benefite

Na poslovnom razgovoru

  • Ponesite više primeraka svoje biografije
  • Imajte spremne pisane preporuke
  • Dođite ranije
  • Budite lepo obučeni
  • Budite prijatni i pozdravite sve sa kojima se sretnete
  • Rukujte se čvrstim stiskom
  • Pošaljite “thank you” mejl u periodu od sat vremena od kraja intervjua

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0090

Mikropratioci

Pošto ekonomija zasnovana na znanju nastavlja tranziciju ka tome da bude sve agilnija, dinamičnija, snažnija i da se sve više oslanja na rad na daljinu, klasični mikromenadžer je “vrsta koja izumire”, i to sa dobrim razlogom. Mikromenadžment dobija lošu reputaciju zbog toga što ima štetan efekat i usporava rast i produktivnost timova, koji, ako ostanu bez nadzora, mogu stopirati čitave organizacije.

Pojava koju često primećujem, ali se o njoj nikad ne govori, jeste sve veći broj članova tima koji odbijaju da razmišljaju, predvode, dele sa drugima, teže cilju i preuzimaju zaduženja i traže konstantnu pomoć, čak i pri obavljanju jednostavnih zadataka. Njih nazivam mikropratiocima.

Pa dobro, njima treba obuka? Ali čak i kada odgovorite na sva njihova pitanja, sprovedete ih kroz sve zadatke do temeljnog osposobljavanja za određene veštine, oni ih ni tada ne usvoje, već umesto toga nastave da stalno postavljaju pitanja. Ostale osobine mikropratioca su:

  • Kada obave zadatke, toliko su loše urađeni da zahtevaju posvećenu kontrolu kvaliteta (QA) samo da bi se došlo do rezultata prihvatljivih sa minimumalnim standardima
  • Imaju tendenciju da ne čitaju uputstva, traže odgovore ili drugačije pokažu bilo kakvu inicijativu da ukapiraju stvari
  • Ne prate uputstva, iako su im data
  • Stalno postavljaju pitanja, ali često ne slušaju odgovore ili ih uopšte i ne zapamte
  • Uopšteno govoreći, nikad ne pokazuju inicijativu

Ovakvi ljudi se vode filozofijom da je im je nadređeni, u stvari, nadzornik na proizvodnoj traci, koji će suštinski upravljati njima kao da su mašine, dajući im uputstva za svaki zadatak, bez obzira koliko mali ili beznačajan bio. Takođe veruju da su odgovorni samo za svoj trud, a ne i za rezulate, tako da ishod i kvalitet svog rada ne smatraju svojom odgovornošću. Ove ideje im mogu biti duboko usađene i teško ih je promeniti, pogotovo kako postaju stariji.

Kako uočiti mikropratioca

  • Postavljaju previše pitanja, a da često nimalo ne razmisle i primene osnovnu logiku. Mnoga pitanja su besmislena
  • Imaju tendenciju da ponavljaju pitanja koja su već postavili, pa čak i samo pre dan ili dva
  • Izgleda da ne pamte informacije. Zaboravljaju odgovore na pitanja, na mejlove, instrukcije koje su navodno pročitali
  • Nikada ne čitaju uputstva, procedure i smernice samoinicijativno
  • Prave iste greške iznova
  • Nikada ne preuzimaju odgovornost za svoje postupke
  • Ako se napravi greška, radije okrive druge nego što preuzmu odgovornost (“Fuck down” vs “Fuck up”)
  • Stalno se žale na to da ih niko nije obučio ili/i da njihova obuka nije bila odgovarajuća, a i kada jesu obučeni, čak i formalno, steknu vrlo malo znanja
  • Skloni su tome da kritike ne prihvataju dobro i sve shvataju lično
  • Mikropratioci imaju tendenciju da koriste takozvane “fraze gubitnika”

Odakle mikropratioci dolaze

Nažalost, škole i univerziteti u istočnoj Evropi kao da su specijalizovani za školovanje mikropratilaca. Napisao sam članak o slučaju kada je student, u pokušaju da bude lider, zapravo bio izbačen sa fakulteta.

Ovakvi studenti postaju radna snaga i združe se sa mikromenadžerima, i tako privezani, jedni druge vuku naniže dok im karijere napreduju brzinom puža, ako uopšte napreduju, a za to vreme njihovi sposobniji vršnjaci, koji umeju da pokažu inicijativu, napreduju u skokovima. U najboljem slučaju, radeći dovoljno dugo i stičući iskustvo samo kroz čistu rutinu, uspinju se u organizacijama dok sami ne postanu mikromenadžeri i tako se ciklus nastavlja.

Mogu li se spasiti?

Pojedini, a možda i mnogi, mogu. Rano samom početku njihovog angažovanja u organizaciji, možete raditi sa njima i pokušati da ih odviknete od ovih sklonosti. Napravili smo spisak vrednosti posebno napravljen da osnaži i ohrabri ljude da pokažu inicijativu. Neverovatno je videti reakcije kada ljudi shvate da zapravo mogu da istupe, da pokažu inicijativu i samostalno razmišljaju, da su podstaknuti da pravi sopstvene odluke. Zapravo, neki članovi tima, koji su počeli kao mikropratioci, postali su jedni od najboljih lidera sa kojima sam ikada radio.

Nažalost, drugi se ovome opiru celim svojim bićem. Nakon mnogo uspona i padova, možda ćete zaključiti da će ta osoba uvek biti mikropratilac i jedina opcija je da je pustite. Postoji mnogo kompanija koje bi bile srećne da imaju jednu takvu osobu i da je dodele mikromenadžeru koji će biti prezadovoljan nadzorom nad tako jednog vernog podanika.

Radikalni koncepti

Suprotna mikromenadžmentu je holakratija, gde u suštini svako upravlja sobom. Ne verujem da je prava holakratija moguća, ali mi smo joj veoma blizu. Naš spisak vrednosti ima za cilj da naglasi činjenicu da smo oslobođeni rasporeda, tačnih lokacija za rad i šefova.

I pored toga što sam bio izvršni direktor (CEO), moja interna titula, i mog operativnog direktora (COO), bila je “facilitator”. To znači da sam bio tu da pomognem ljudima da rade svoj posao, a ne da im govorim kako da ga rade ili da ga obavljam sam. Sve ovo funkcioniše samo ako u kompaniji imate mnogo “samopokretača”, spremnih i voljnih da preuzmu inicijativu. Mikropratioce treba brzo identifikovati i pretvoriti ih u “mikrolidere”, ili ih podstaći da pronađu uloge u radnom okruženju sa manje mogućnosti.

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0175

Nemate veštine, iskustvo, znanje engleskog… Nema problema!

Yivko

Zaposlili smo jednog momka u mojoj prethodnoj kompaniji, izvan Srbije. U tom trenutku moje karijere, nisam imao direktan uticaj na zapošljavanje, s obzirom na to da smo imali HR (Human Resources) tim, i radio sam sa ljudima tek nakon što dobiju posao.

Otišao sam u posetu našoj kancelariji u Beogradu i ta osoba, zovimo ga Yivko, da ne bismo otkrili njegov identitet, bio je uvek u kancelariji, pa smo nekoliko dana stalno provodili vreme zajedno. Išli smo na ručak, i samo sam ja pričao, govorio sam mu o poslovnoj etici, davao sam mu savete za uspešeno rukovođenje poslom i zbijao sam šale. Smejao se poentama viceva, u pravi čas. I pored toga, osećao sam da nešto nije kako treba. Na kraju, približio sam mu se i rekao: “Ti ne razumeš nijednu jedinu reč ovoga što govorim, zar ne?!”. I izgleda da je to bilo dovoljno da razume ovo pitanje, pri čemu je slegnuo ramenima i odgovorio: “Ne, Brajane“.

Kako smo ga zaposlili

Kasnije tokom dana pozvao sam naš HR tim i pitao, pomalo preterano: “Kako smo, dođavola, zaposlili ovog čoveka? On ne razume ni reč engleskog!” Izgleda da se dobro pokazao na svim testiranjima za ulaznu poziciju, ali je slabo uradio test engleskog, što se nekako previdelo.

Ja: Gde ste našli ovog momka?

Popravljao je frižidere.

Ja: Da li ima ikakve tehničke veštine? Ikakvo iskustvo u testiranju?

Pa, ne baš.

Šta želiš da uradimo? Hoćeš da ga otpustimo?

Ja: Ne, ne možemo da ga otpustimo. Nije on kriv što smo napravili grešku pri zapošljavanju. Moramo da pokušamo i potrudimo se da ovo uspe. Kako njemu ide, uopšteno?

Pa, njegovi rezultati su veoma slabi.

Ja: Ok, on ne govori engleski. Nema veštine, niti iskustvo. Rezultati rada su mu loši. Ima li nekih dobrih vesti o ovom momku?

Pa, on je posvećen poslu i izgleda da je veoma motivisan.

Ja: Koliko posvećen? Kolliko motivisan?

Pa, izgleda da je on jedan od najvrednijih i najmotivisanijih radnika koje smo ikada zaposlili…

Napredovanje

Kasnije te nedelje, bio sam u kancelariji sa Yivkom kasno uveče i izgledao je malo uznemireno. Kada sam ga pitao šta nije u redu, poverio mi se da je zabrinut da ću ga otpustiti.

Ja: Zašto bih te otpustio?

Yivko: Zato što ne govorim (dobro) engleski.

Ja: Da li vredno radiš?

Yivko: Da.

Ja: OK, niko te neće otpustiti.

Svojim očima sam video da je ovaj momak dolazio rano ujutru u kancelariju i budio me, jer sam spavao na kauču. Odlazio je kasno noću. Pritom se pola sata vozio autobusom od kuće do posla i nazad. Znao sam da ulaže mnogo truda.

Dok sam analizirao njegov rad, uvideo sam da su rezultati slabi, ali sam primetio i nešto po čemu se isticao. Kada bih ga u nečemu ispravio, dao mu uputstvo i/ili ga savetovao, odmah bi to usvojio i više nikada ne bi ponovio istu grešku. Ovo izgleda previše jednostavno i očigledno, ali sam mnoge dane u životu proveo ponavljajući iste stvari istim ljudima. Sa Yivkom to nikada nije bio slučaj. Da, pravio je greške, ali su bile nove. Ovo je važna meka veština koja nedostaje mnogima. To se zaista istaklo i impresioniralo me, ništa manje od toga s obzirom na to da mi je rad sa njim olakšao život.

Nakon što sam se vratio u SAD, nastavio sam da razgovaram sa Yivkom.

Yivko: Brajane, moji rezultati su loši.

Ja: Da li se još uvek veoma trudiš?

Yivko: Da.

Ja: Onda ne brini oko toga, tvoji rezultati će se vremenom poboljšati.

Imali smo nekoliko sličnih razgovora tokom prve godine njegovog rada u firmi, a onda je došlo do prekretnice u njegovom radu. Rezultati su počeli da se poboljšavaju, baš kao što sam i predvideo s obzirom na njegov uloženi napor, visoku motivisanost i pozitivan stav.

Konačno, kada se ustalio u postizanju dobrih rezultata, razgovarali smo o mogućnosti da ga unapredimo, što sam podržao.

Njegovo unapređenje na 1. nivo dogodilo se nešto kasnije nego kod njegovih kolega jer mu je trebalo više vremena, a u stvari, s obzirom na sve što je naučio i ravnomeran tempo kojim se razvijao, predvideo sam da će biti spreman i za naredno unapređenje na 2. nivo. To se i dogodilo.

Gde je Yivko sada

Gde je Yivko sada i šta radi?

Još je u firmi i dobro mu ide.

Unapređen je dva puta i njegovi rezultati se konstantno rangiraju kao najbolji ili blizu najboljim u našem timu od 12 analitičara tehničke podrške.

Sadržaj koji je napisao, na engleskom jeziku, izuzetno je visoko rangiran, u mnogim slučajevima bolje i od tekstova autora kojima je engleski jezik maternji. Yivko piše članke koji su dobili na stotine hiljada poseta, ukupno više od million, i gomilu pozitivnih komentara poput ovih:

Ovo je fantastično! Danima sam tražio razlog zašto moja aplikacija ne može da se poveže na lokalnu DB. Pratio sam tvoja uputstva i eureka! Sada radi savršeno. Hvala ti, hvala ti, hvala ti!

Hvala, Yivko, ovo je počelo perfektno da radi i uštedelo mi je mnogo vremena.

Hvala, Yivko. Jednog lepog dana, probudio sam se i shvatio da se server ne može da pristupi mojim bazama podatak u Visual Studio 2017. Kasnije sam saznao da  je problem u tome što su baze podataka prebačene u noviji format koji odgovara za SQL Server 2017, dok je server ostao u SQL Server 2016 formatu. Čitav dan sam pokušavao da instaliram SQL Server 2017 LocalDB i opet napravim MSSQLLocalDB fajl, ali bezuspešno. Sve dok do sada nisam pročitao tvoj članak i shvatio da SQL Server 2017 installer ne instalira LocalDB paket, koji sam na kraju skinuo i ručno instalirao. Sada sve funkcioniše besprekorno, moje baze podataka i server ponovo rade zajedno. Hvala ti i samo nastavi da štediš vreme, nama programerima!

Hvala čoveče, glavu si mi spasio!

Njegovi članci su bili toliko dobri da smo mnoge preveli na španski, pa je dobio i nadimak El Yivko. Nadimak u timu mu je bio “Životinja”, zbog njegovog energičnog pristupa poslu i zadacima.

Tajne uspeha

Ok, kako da ovo pojednostavimo? Zašto je Yivko uspeo, a da nije imao prednosti zbog kojih su se drugi činili mnogo kvalifikovanijim i iskusnijim, a ipak nisu uspeli?

  • Engleski? Ne (Iako je ovo nešto što se vremenom mora usavšiti)
  • Znanja i veštine (hard-skills)? Ne (Ovo se uči)
  • Iskustvo? Ne (Ono se stiče)
  • Obrazovanje? Ne (Ono što treba da se uči, može se naučiti na poslu)
  • Tehničko znanje? Ne (Ovo se stiče na obukama na poslu)
  • Motivacija? Da
  • Napor? Da
  • Nedostatak veličanja samog sebe? Da
  • Stav? Da

Zapošljavao sam ljude koji tečno govore četiri jezika i briljirali su na našim testiranjima, a onda nisu uspeli, nisu imali sposobnosti ili volje da obave posao. Viđao sam i ljude sa doktoratima koji dođu sa stavom da su u svemu najbolji bez potrebe da ulože ikakav napor i naravno da to nije funkcionisalo. Zaposlio sam testera sa desetogodišnjim iskustvom koji je dao otkaz kada sam od njega zatražio da napiše plan testiranja za aplikaciju.

Yivko je bio uspešniji od svih, prosto zato što je bio motivisan. Ono što je morao da uči, naučio je. Veštine koje je trebalo da usvoji, usvojio je. Ali nemoguće je da naučite da budete motivisani ili spremni da usvajate meke veštine kao što su imati dobar stav, spremnost da pomognete, posvećenost i odanost poslu. Njih treba da usvojite pre nego što se zaposlite [1].

Prigovor

Naravno, dopada vam se Yivko. Verovatno radi 20 sati dnevno za malo novca?

U početku jeste bilo tako, Yivko je radio više od 10 sati danima, ali smo ga plaćali prekovremeno za dodatni rad, satnicom uvećanom 1,5 puta, tako da nismo nužno štedeli novac (iako često nije prijavljivao prekovremeni rad). Kako je postajao bolji, njegovi sati su se ukalapali u normalno radno vreme. Dvaput je unapređen i, za prilike u Srbiji, zarađuje odlično uz mogućnost da bude još bolje.

Naučene lekcije

Možemo vas naučiti tvrdim veštinama (hard-skills) kao što su testiranje, XML, SQL, pisanje, engleski jezik, kucanje. Ali usvajanje mekih veština poput etike poslovanja, znatno je teže.

Ako ste motivisani, naučićete vremenom sve veštine koje su vam potrebne. Ako niste, čak i ako ih posedujete, nećete imati volju da ih primenite i postignete uspeh.

U svako doba ću zaposliti nekog ko je motivisan, spreman da uči i vredno radi, ima dobar stav i dobre meke veštine, bez obzira na njegova znanja, obrazovanje i iskustvo.

Napomena

Potrebna je posebna poslovna organizacija koja će ljudima obezbediti vreme da uče, umesto da se od njih očekuje da postignu fenomenalne rezultate već prvog radnog dana. Mi smo obezbeđivali vreme da se te neophodne osobine usvoje, uz konstatno mentorstvo i tim koji pruža podršku i ima korist od svakog pojedinačnog uspeha.

 

[1] Nadam se da ću ovome podučavati kroz svoj inkubator za zapošljavanje u južnoj Srbiji

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0108

Zapet ko puška – istinita priča o Dicku Dunningtonu

Dick Dunnington je dobrovoljno (da, dobro ste pročitali) bio u Vijetnamu triput, kao obaveštajni oficir, ali ne bi ni reči rekao o tome šta je tamo radio, čak i kad bih ga pitao pet puta dnevno[1]. Radio je naporno čitavog svog života i pošto nije mogao imati decu, bio je hranitelj dvoje njih. Bio je precizan, odgovoran i čovek od reči. Živeo je tačno po svojim pravilima.

Iako je bio ratnik, vrednovao je mir, karakter, poštenje i iskrenost. (Sećate li ih se?) Iako je ratovao i izgubio prijatelje, nije bio ogorčen. Čak i kad je bio otpušten i bez posla tri godine, uvek se budio u šest ujutru i ispunjavao svoje dane produktivnim aktivnostima (konačno se vratio kao konsultant – pogledajte ispod).

Njegova uverenja su čvrsta kao i njegov karakter. Imali smo sličnu prošlost, na neki način, s obzirom na to da sam i ja bio veteran, ali drugačije stavove. Uprkos razlitičim političkim uverenjima, odmah smo se složili oko istog kandidata u to vreme. Bilo je to vreme kada bi ljudi koji se ne slažu mogli i dalje da razgovaraju jedni s drugima i da se ponekad i slože. Sećate li se tih dana?

Veliki pucanj

Zabavna priča koju mi je Dick jednom ispričao je o njegovom konvoju koji se kretao nekim vijetnamskim putem i deca iz lokalnog sela koja su stajala duž puta posmatrajući ih, odjednom su stavljala svoje prste u uši. Izgledalo je kao da očekuju veliki, jasan pucanj, iako nesvestan pokazatelj da će ih zadesiti neka nevolja! Deca su znala šta će se dogoditi, vojnici takođe, ali sve što je straža mogla da učini jeste da se sagne i stegne, pripremajući se za nadolazeću paljbu, bez mogućnosti da je zaustave, skrenu ili preusmere.

Mnogo puta sam mislio o tome na poslu. Koliko nas je bilo u istoj situaciji? Ja to zovem “Veliki pucanj”.

Bez sreće, bez posla

Dick, poput polovine stanovnika Masačusetsa u to vreme, radio je za Digital Equipment Corporation (DEC) . Mislio sam da je bio star kad je imao 50… Ups, bio je u godinama u kojima sam ja sada! Da je Dilbert ljudsko biće, to bi bio on (i to je kompliment). Govorio je onako kako bi govorio matematičar. Uprkos zadivljujućim kvalitetima, Dick je bio otpušten (na kraju, zajedno svima ostalima u DEC-u). Dick je imao čvrstu poziciju u menadžmentu srednjeg nivoa i njegov ponos i principi mu ne bi dozvolili da prihvati posao nižeg ranga od onog u DEC-u. Bio je bez posla godinu dana, onda dve, potom tri… Naravno, sve vreme je bio zauzet. Obrađivao je zemlju u Njuhempširu nekom svojom mašinerijom, ali tri godine su dug period za negovanje ega i dizanje nosa, što dovodi do sve ređih mogućnosti. Konačno, shvatio je da je bilo vreme da se promeni.

Promena

Stanite, koja je to mala reč? Ego? Mogućnosti? Ne, to je promena. Zato je i naglašavam.

  • Ako nešto ne funkcioniše, morate se menjati
  • Ako ste umorni od lupanja glavom o zid, morate se menjati
  • Ako ste dotakli samo dno i nemate kuda dalje osim gore, morate se menjati
  • Ako ste nesrećni, neispunjeni ili prosto želite da rastete i napredujete, morate se menjati

Nema promene uloga

Vi: Ok, promena… Shvatam. To je lako. Šta moram da uradim?

Ja: Zaista? Spremni ste za ovo? OK. Sve što radite sada uradite drugačije. Prestanite da radite stvari koje sada radite. Počnite da radite stvari koje niste radili. A za stvari koje treba da nastavite da radite, radite ih na drugačiji način. To je sve.

Vi: Uh… Hajde da ne poludimo ovde. Naravno, želim da izađem iz ovog šablona u kome sam sada, ali da li stvarno moram da radim stvari drugačije? Ne, to deluje pomalo ekstremno. To je previše za mene. Umesto toga, pustite me da još malo sačekam i nadam se da će stvari postati bolje.

Postoji sjajna knjiga koja pokriva ovu temu veoma dobro. Zove se “Ko je maznuo moj sir”. Idite na Amazon, kupite je, pročitajte je, primenite je. Promeniće vam život. Pričao sam s ljudima kojima sam je preporučio, sa kojima se i dalje čujem i koji mi zahvaljuju na preporuci. Trebaće vam oko 30 minuta da je pročitate, uključujući i pauzu za kafu. Tako da, ako već niste, pročitajte je sad.

Promena uloga

Umesto toga, probajmo ovo ponovo…

Vi: Ok, shvatam.

Ja: Dobro je. Pogledajmo neke šablone iz vašeg života koje možete izmeniti da biste stvorili osnovu za fundamentalnije promene. To počinje s odlaskom na spavanje rano, ranim buđenjem, izlaskom iz kuće (čak i kada nemate kud), pravilnom ishranom, detoksikacijom od alkohola, šećera, loše hrane, droge, kompjuterskih igrica, pornića, protivzakonitog seksa, društvenih medija, izgovora, samosažaljenja, ponosa, samoprizivajućih misli, samodestruktivnog ponašanja i primoravanja sebe da se angažujete u aktivnostima koja podstiču zdrav duh poput druženja s prijateljima, vežbe, čitanja, muzike…

Vi: U redu, mogu ja to.

Ja: OK, sjajno. Proveravaću te da se uverim da možeš! Jednom kad se posvetiš tome i stvorimo fini početak kao osnovu, planirajmo sledeće korake za promenu i unapređivanje putanje tvog života!

Zapet ko puška

Izazov je da neki od ovih “staraca” napravi promene u životu, ali Dick je to učinio. Odlučio je da u svojim pedesetim promeni svoj orijentir i postane tehnički savetnik. Jedini problem je bio u tome što nije znao apsolutno ništa o tehnologiji, osim možda o “mainframe” i drugim računarima sa sistemima vodenog hlađenje.

Posvećen tome, otišao je do lokalne knjižare i dela za tehnologiju. Kako su knjige bile poređane po abecednom redu, prve teme su bile na “A”. Zgrabio je prvu knjigu koju je video, a koja je bila o Microsoft Access-u. Kupio je, poneo kući, pročitao. Onda je kupio Access, instalirao ga i počeo da primenjuje principe koje je naučio iz knjige. Kada je već bio upoznat s tim, zakačio je pločicu s imenom “Dick Dunnington – Microsoft Office savetnik”, poznat i kao “Zapet ko puška” (Have gun – will travel) – stara vestern TV serija.

Predstavio se raznim agencijama koje su bile više impresionirane Dickovim prisustvom i harizmom profesionalizma i odgovornosti, nego godinama iskustva s tehnologijama (koje nije imao). Vrlo brzo je bio angažovan na svom prvom konsalting zadatku po ceni od 40 dolara po satu, zatim 45, i onda… Do trenutka kad smo se sreli bio je plaćen oko 50 dolara po satu i spreman da podigne ulog. [2]

Za nekoliko kratkih nedelja, Dick je odlučio da izađe iz uloge kopača rovova, u celosti promenio svoje zanimanje i pristup, ulažući u stvari koje je morao da učini da bi uspeo u ovoj promeni i sistematično išao napred ka izvršavanju svog plana.

Epilog

Poslednji put kad sam razgovarao sa Dickom, žalio se da ga previše ljudi zove za posao. Saosećao sam sa njim i obojica smo pričali o svojim životima. Uvek sam govorio sebi da ću jednog dana, kada nađem malo vremena, napisati neka razmišljanja o ovom čoveku, koji je toliko ostavio utisak na mene.

Dick, ako ti, tvoja deca ili tvoja supruga ikada naiđete na ovo, želim da znate da cenim tvoje vođstvo za primer, i da uvek nalazim inspiraciju u tvojoj priči.

Za druge ljude, gde god da su – ako ste negde zapeli, kao što se svima nama povremeno desi, možda i vi dobijete malo inspiracije iz ove priče.

 

[1] Bio je pod gomilom bezbedonosnih ograničenja zbog obaveza i misija i slično, iako sam očekivao da su konačno istekla…

[2] Ovo su tarife od pre više od 20 godina

 

Originalni članak pročitajte ovde.