All posts by : Player

Pozadina priče

Kod mene je radio jedan momak kog ću, da ne bih otkrio njegov identitet, zvati Adam. Mogu slobodno da kažem da je to “najgori” čovek s kojim sam radio tokom 20 godina vođenja softverske kompanije.

On:

• je iznova pravio iste greške
• je loše pratio uputstva
• nije razmatrao stvari pre nego što ih uradi
• nije proveravao svoj rad, niti bilo šta drugo, pre objavljivanja
• nije pravio planove, ček-liste, niti dorađivao protokole

Moj dan bi često počinjao time što primetim kritične i očigledne greške koje je on napravio, posle čega sam ga pozivao da ga opomenem i pokušam da popravim njegov način rada.

Mnoge razgovore između nas dvojice počinjao sam pitanjem: “Hoćeš li dati otkaz?” Jer, ako bi to želeo, bilo je dobro da to učini u tom trenutku i poštedi nas još jedne mučne diskusije i pružanja “feedback”-a o njegovom radu. Njegov odgovor uvek je bio: “Ne, Brajane”.

Moja filozofija o raskidu saradnje jeste da je ona moguća zbog problema sa usvajanjem vrednosti kompanije, a ne zbog grešaka i da, ako zaposleni dokazuje makar jednu od naših ključnih vrednosti i ulaže trud i napor, do toga uopšte ne dođe. U stvari, za sve ove godine, nikog nisam otpustio, ma koliko loš bio, a da je pritom vredno radio. I nikada nisam zažalio zbog takve odluke.

“Fucking up”

Vremenom, pri čemu mislim na malo duži period vremena, greške su postajale sve beznačajnije, a Adam je, što je još važnije, usvajao moj “feedback” i usmeravao ga na druge članove tima, koji su zbog toga mogli da uče i napreduju brže.

Greške koje Adam tokom celog ovog procesa nikada nije napravio su sledeće:

• nikada nije shvatao lično “feedback”. Prihvatao je konstruktivnu kritiku u istom duhu u kom mu je data, bez obzira na to koliko mu je grubo saopštena
• nikada se nije branio, uzvraćao, raspravljao se ili pokazivao neki čvrst stav
• nikada nije usporio, već je nastavljao da vredno radi
• nikada nije pravio izgovore ili okolišao rečima poput: “nisam imao vremena”, “nije moja krivica”, “moglo je biti gore” i tako dalje
• nikada nije rekao “izvini”. Izvinjavanje ne pomaže nikome i ničemu, samo je gubljenje vremena. Izgleda da je on to dobro znao, pa nikada sa njim nisam imao potrebe da gubim vreme na izvinjenja, što nam je omogućilo da se usredsredimo na rešavanje problema

Adamove postupke ovako posmatram – bio je pre spreman da grešku prizna i prihvati (“fucking up”), nego da se pravda i za nju okrivi druge (“fucking down”). O tome možete čitati u tekst “Ako grešite, grešite kako treba ili fucking up vs fucking down“.

Prečesto primećujem da ljudi negativno reaguju na konstruktivnu kritiku, što suštinski sprečava njihovu mogućnost da napreduju i na kraju postignu uspeh. Osim toga, u globalu me ne interesuje da budem mentor nekome ko pruža otpor kada dobije “feedback”, niti da radim sa njim. Za takve ljude kažem da imaju “staklene vilice”. One im se razlome u sitne komade kada ih kritikujete. Adam ima “gvozdenu vilicu”. Mogao je da primi svaki “feedback”, koliko god oštar bio, i nije nimalo posustajao pred njim, a kamoli da se raspao na komade.

Preokret na bolje

Konačno, nakon vremena koje je delovalo kao večnost, Adam je napredovao i razvio se do nivoa kada sam, ne samo prestao da ga svakodnevno savetujem, već počeo da uviđam njegov rast i napredak, što je proces koji nazivam “preokretom na bolje”. Ishod toga bilo je njegovo unapređenje na poziciju analitičara 1. nivoa (“Level 1 analyst”), što je prilično izazovno radno mesto u našoj kompaniji. Njegov rad je nastavio da se poboljšava i napreduje sve do danas i može se sagledati u fenomenalnim rezultatima koje su u domenu “content marketinga” postigli on i njegov tim.

Adam se nije pretvorio u najboljeg čoveka s kojim sam ikada radio, ali priča o njegovom uspehu jedna je od najboljih koju sam doživeo u svojoj karijeri. Niko nije bio ponosniji na njegovo unapređenje od mene!

Bačeno naspram uloženog vremena

Potrošio sam mnogo vremena sa Adamom. Mnogo vremena uložio je i on sam. Ali njegovi postupci i činjenica da nije dao otkaz (i da ga nisam otpustio) pretvorili su vreme, koje je moglo lako da bude bačeno, u investirano, i to dobro investirano.

Neuspeh naspram uspeha

Da je u bilo kom trenutku ovog procesa Adam odustao od posla, to bi značilo njegov neuspeh. To bi istovremeno značilo i neuspeh mene kao lidera, mentora, šefa. Ali činjenica da nije dao otkaz, u stvari znači da on nikad nije bio poslovno neuspešan. Čak je neuspeh izbegavao dovoljno dugo da je na kraju postao jako uspešan.

Druge naučene lekcije

• Prihvatite konstuktivnu kritiku, koliko god bila oštra, objektivno, a ne prihvatajte je lično
• Zapamtite, kada vas šef kritikuje, on ne radi to zato što vas ne voli, već zato što pokušava da pomogne (ovo važi samo za dobre šefove)
• Kada dobijate kritike i sugestije, nastavite da radite sa njima i ako u tome uspete, postoji šansa da dugoročno ostanete uspešni
• Nikada ne pokazujte čvrst odbrambeni stav, ne raspravljajte se, ne uzvraćajte i ne pokazujte zube. To će lošu situaciju učiniti još gorom
• Fokusirajte se na dugoročni uspeh
• Zapamtite da bez muke nama nauke (“No pain, no gain.”) To važi za mnoge situacije
• Nećete biti neuspešni ako uspete da ne date otkaz
• Ostanite verni vrednostima kompanije, bez obzira na sve, i to će vas dovesti do konačnog uspeha

Originalni članak pročitajte ovde.

Postoji odlična scena iz filma Vruća linija (Boiler room) o “ponašanju kao da”.

Da parafraziram lika kog glumi Ben Aflek:

• ponašaj se kao da si direktor kompanije
• ponašaj se kao da si obdaren izuzetnim muškim atributima

ili se, u suštini, ponašaj kao da si dobio ulogu, poziciju kojoj stremiš. Ponašaj se kao da si već postigao ciljeve ka kojima si težio.

U filmu nisu naveli razloge, ali sam ja ovaj koncept članovima svog tima “propovedao” tokom čitave karijere, tako da su razlozi jasni.

Mnogi ljudi misle da, nakon što apliciraju za neki posao, tu poslovnu ulogu mogu da počnu da igraju tek nakon što budu primljeni ili unapređeni. Pogrešno. Morate da počnete da se ponašate u skladu sa pozicijom i pre nego što je dobijete, tako da svi, a posebno ljudi odgovorni za vaše zaposlenje, mogu da vas zamisle u toj ulozi. Kada vas svi vide u njoj i poveruju da joj odgovarate, put ka ostvarenju te uloge, kroz promociju ili zaposlenje, samo je pitanje vremena. Vaš jednostavan cilj jeste da učinite to svršenim činom.

Percepcija je stvarnost

Ako želite unapređenje do liderske pozicije, počnite da izgledate, zvučite i ponašate se kao lider već sada.

Zvučite ovako

Dobro je da se rešite navike korišćenja „fraza gubitnika“. Niko ne želi da na mesto lidera postavi nekog ko se ponaša kao pratilac ili, još gore, kao gubitnik.

Pratioci postavljaju pitanja. Osobe na liderskim pozicijama daju predloge. Ako želite da vas vide kao lidera, pretpostavljenom nikad ne postavljajte pitanja. Svako pitanje koje postavite smanjuje vašu važnost njegovim očima i samo naglašava taj odnos podređenog i nadređenog. Čak i kada nemate ideju šta da radite, ipak možete da osmislite neku preporuku dajući predlog koji ima najveću šansu za uspeh (“best-guess approach”).

Pogrešno: Kada revizorima treba da pošaljemo izveštaje?

Ispravno: Predlažem da izveštaje pošaljemo sutra da bismo revizorima predočili zapažanja za period od nekoliko dana.

Ako se vaš šef ne usaglasi, može da vas ispravi. Ali, kako se budete popravljali, primetićete da sve češće odobrava vaše preporuke. To je momenat kada će vaš šef početi da vas razmatra za poziciju lidera.

Nemojte da smišljate izgovore ili da na drugi način radite ono što nazivam “fuck down” (umesto da istupite i priznate da ste počilii grešku, odnosno “fuck up”).

Nemojte stalno da okolišate.

Izgledajte ovako

Ako želite da se o vama razmišlja kao o profesionalcu, dobar početak bio bi da tako i izgledate. Uobičajena osobina uspešnih ljudi jeste da se tako i oblače. To ne znači da treba na posao da ušetate u smokingu, i mnogi koji su jako dobri mogu da prođu i sa aljkavim izgledom. Međutim, za veliku većinu nas, pojava je važna stavka u formiranju tuđe percepcije, često nesvesne i subjektivne, ali bilo da je dobra ili loša, ona ima moćni uticaj.

Dok sam radio kao analitičar u Bostonu, odelo me je koštalo pola prve plate. Živeo sam u malom stanu u naselju radničke klase, išao metroom na posao svakog dana, ali sam izgledao kao broker koji kući donosi ozbiljnu sumu novca. Moj cilj je bio da se ponašam kao da se uklapam u “finansijsku zajednicu”, kao da sam osoba koja zaslužuje poštovanje i unapređenje.

Kasnije, kada sam napredovao do mesta konsultanta, nije bio propisan “dress code”. Ali sam nastavio da nosim odelo i kravatu, čak i tamo gde su se oblačili “business casual”. Pucao sam na visoko i lako došao do zarade dva ili tri puta veće od one koju su primali radnici zaposleni na puno radno vreme u prodavnicama u kojima sam bio konsultant, pa sam smatrao da je prikladno da se razlikujem i tako izgledam.

Kada sam počeo sopstveni posao, uglavnom radeći kod kuće i bez potrebe da težim nekoj višoj poziciji, oslobodio sam se lepe odeće i odlučio da “radim go” (“Work naked”), što je uniforma koju sam zadržao do danas!

Reći ću nešto što sam uvek primećivao. U vojsci, za lidere se očekuje da budu u dobroj fizičkoj formi i to je nešto što sam usvojio za celu svoju karijeru. Ne verujem da možete biti mentalno jaki ako ste u užasnoj fizičkoj kondiciji, ako ne izdvajate vreme i ne trudite se da se pravilno hranite, vežbate ili se makar krećete. Ne treba svako da trenira kao Arnold Švarceneger, ali imam manje poštovanja za lidere koji se nezdravo hrane, neumereni su u alkoholu, zloupotrebljavaju lekove i ne izdvajaju vreme da vežbaju, jer znam da je fizička kondicija srodna mentalnoj. Za dinamična preduzeća koja zahtevaju strogost, disciplinu i mentalnu budnost, biti fizički i mentalno “fit” jeste ono što ambiciozne lidere izdvaja od konkurencije.

Ponašajte se ovako

Na profesionalce se možete osloniti, oni su pouzdani i odgovorni. Možete računati na to da će učiniti da se stvari dogode. Naravno, i profecionalci greše, ali, kada to učine, preuzmu odgovornost za svoje greške umesto da traže izgovore.

Ponašati se kao profesionalac znači, pre svega, preuzimanje potpune odgovornosti za sopstvene rezultate, bez obzira na to da li su dobri ili loši. Razlika između profesionalca i amatera postaje očigledna čim se desi prvi neuspeh. Amater će odmah nalaziti izgovore, okolišati, odbijati krivicu, izvinjavaće se… Profesionalac će prihvatiti feedback drugih na svoju grešku, odgovornost i obavezaće se da reši problem metodom ARR (problem priznati i prihvatiti – “Acknowledging”, preuzeti odgovornost – “Responsibility” i obavezati se na njegovo rešavanje – “Resolving”). Kada dođe trenutak da nekog unapredite, koga biste pre izabrali?

Oni sa osobinama lidera predvode čak i kad nisu na liderskoj poziciji. Uvek imate prilike da predvodite – dobrovoljno se javljajte za nove zadatke i zaduženja, obavežite se da naučite neku važnu tehnologiju, steknete novu veštinu, naučite kompjuterski program, pomažite drugima i budite mentor manje iskusnima od sebe. U stvari, mentorstvo drugima je ključna osobina koju povezujem sa ambicioznim novim liderima.

Ako želite da pređete na novu karijeru, onda nemojte da se zavalite i da se žalite da vas niko ničemu ne podučava. Idite i kupite knjigu, uzmite časove i učite sami. Napravite neki projekat u vezi sa tim što učite, započnite blog, doprinosite na društvenim mrežama, odgovarajte na pitanja na onlajn forumima. Ponašajte se kao da ste već napravili tu promenu i, pre nego što shvatite, dobićete poziciju, i imaćete biografiju obogaćenu novim iskustvima u vezi sa poslom, ako ne i samim poslom. Pisao sam o čoveku u pedesetim godinama koji se ponašao kao tehnički konsultant sve dok to nije postao.

Rezime

Ne ponašajte se onako kako to zahteva vaša trenutna uloga, nego se ponašajte u skladu sa narednom ulogom u kojoj želite da se nađete. Što bolji postanete u tumačenju te željene uloge, postaćete ubedljiviji i ljudi će biti spremniji da vas unaprede. Dok radite na tome da igrate tu višu ulogu i usvajate njena svojstva, vremenom ćete iz “glume” preći u to da takvu ulogu stvarno živite, i za to vreme ćete usvajati njene osobine, postupke, ponašanja i vrednosti.

Originalni članak pročitajte ovde.

Posao nije život. U životu morate da se izvinjavate za svoje postupke u slučaju da vaši istupi to opravdavaju. Najviše (1) grešaka u poslu upravo su samo  greške. One nisu namerne, ne dovode do ogromne štete ili gubitka života, tako da retko stižu do nivoa na kom je potrebno izviniti se.

Saradnicima koji kažu “izvini” odgovaram da, osim ako mi ne pregaze psa, ne treba da se izvinjavaju.

Fraze gubitnika

Osim toga, ljudi imaju lošu naviku da koriste reč “Izvini” kao umesto iskrenog priznanja (Acknowledging) problema, preuzimanja odgovornosti (Responsibility) za njega i obavezivanja na njegovo rešavanje (Resolving), što je drugačije poznato kao ARR. Mnogi od ovih ljudi misle da jednostavno izvinjenje mogu da iskoriste u opštu svrhu, “kartu za izlazak iz zatvora” koja će ih odmah osloboditi preuzimanja odgovornosti, a ne da preduzmu korake kojim bi se obavezali na to da se greška ne ponovi u budućnosti. Ono što sam primetio o ljudima koji stalno, refleksno izgovaraju “izvini” jeste da oni konstantno, iznova i iznova, prave iste greške. Korišćenjem tog retoričkog sredstva ljudi naprave kratak spoj u procesu introspekcije, a to je neophodno da bi se preuzela odgovornost i da bi se na kraju usavršavalo, napredovalo i razvijalo. Oni smišljaju izgovore, okrivljuju druge, neuspeh pripisuju maleru, rade ono što nazivam “Fucking down”, umesto da priznaju grešku, što bi se moglo reči “Fucking up”.

Zato reč “izvini” nazivam “frazom gubitnika” i zato je zabranjeno da je koriste ljudi koji sarađuju sa mnom u bilo kojoj mojoj organizaciji.

Ako želite da radite, živite ili se ponašate “kao da” ste profesionalci, neko ko je vredan toga da bude angažovan, unapređen i slično, važno je da se ponašate “kao da” ste već ta osoba, što znači da treba da govorite kao ona, a ne kao gubitnik. Preuzimanjem odgovornosti za svoje postupke, umesto opuštenog i brzopletog izvinjenja, pokazaćete da ste osoba dobrih kvaliteta. Napisao sam članak o osobi koja je napravila više grešaka nego što možete da zamislite, ali se nije izvinila nijednom i na kraju je postigla uspeh i dobila unapređenje.

Reči ili dela

Deluje protivno zdravom razumu, bar na prvi pogled, kada menadžer, šef ili lider ne prihvata da neko posle greške odgovori sa “izvini”, a još manje kada mu zabrani da se uopšte izvinjava, ali ako je vaš cilj da se u stvari menjate i napredujete, izvinjenje je kontraproduktivno jer koči pozitivan napredak.

Od toga da govorim “izvini” odvikao sam se u vojsci. Prvi put kada sam se izvinio za grešku koju sam napravio bio je i poslednji put, i još imam snove (odnosno noćne more) o reakciji na svoje “izvini” koju sam dobio na treningu. Prvo sam bio uveren da se narednik nije pravedno poneo, da je osvetoljubiv i slično. Tek kasnije sam počeo da cenim dar koji mi je dao, a to je da nikad više ne moram da kažem “izvini”. Više se nisam osvrtao na reč čiji bi pomen negirao greške i isključio vas od preuzimanja odgovornosti za njih. Počeo sam da prisvajam svoje greške i, umesto “izvini”, koristim sledeće rečenice:

• To se neće ponoviti
• Smatrajte to rešenim
• Obavezujem se da rešim ovaj problem

Odustajanje od nezrele zavisnosti da refleksno koristite reč “izvini” jeste dar koji možete pokloniti samom sebi i znak je profesionalne zrelosti. Usredsređivanjem na postupke kao što su priznavanje (Acknowledging) problema, preuzimanje odgovornosti (Responsibility) i obavezivanje na njegovo rešavanje (Resolving) umesto pričanja praznih reči, ne samo da ćete pojednostaviti trenutnu situaciju, nego ćete napraviti napredak ka tome da osigurate da će se problemi u budućnosti ređe dešavati.

(1) U izuzetnim slučajevima, izvinjenja profesionalaca jesu opravdana, kao što pokazuje primer sramnog ponašanja sekretara američke mornarice Tomasa Modlija

Originalni članak pročitajte ovde.

Pošto ekonomija zasnovana na znanju nastavlja tranziciju ka tome da bude sve agilnija, dinamičnija, snažnija i da se sve više oslanja na rad na daljinu, klasični mikromenadžer je “vrsta koja izumire”, i to sa dobrim razlogom. Mikromenadžment dobija lošu reputaciju zbog toga što ima štetan efekat i usporava rast i produktivnost timova, koji, ako ostanu bez nadzora, mogu stopirati čitave organizacije.

Pojava koju često primećujem, ali se o njoj nikad ne govori, jeste sve veći broj članova tima koji odbijaju da razmišljaju, predvode, dele sa drugima, teže cilju i preuzimaju zaduženja i traže konstantnu pomoć, čak i pri obavljanju jednostavnih zadataka. Njih nazivam mikropratiocima.

Pa dobro, njima treba obuka? Ali čak i kada odgovorite na sva njihova pitanja, sprovedete ih kroz sve zadatke do temeljnog osposobljavanja za određene veštine, oni ih ni tada ne usvoje, već umesto toga nastave da stalno postavljaju pitanja. Ostale osobine mikropratioca su:

• Kada obave zadatke, toliko su loše urađeni da zahtevaju posvećenu kontrolu kvaliteta (QA) samo da bi se došlo do rezultata prihvatljivih sa minimumalnim standardima
• Imaju tendenciju da ne čitaju uputstva, traže odgovore ili drugačije pokažu bilo kakvu inicijativu da ukapiraju stvari
• Ne prate uputstva, iako su im data
• Stalno postavljaju pitanja, ali često ne slušaju odgovore ili ih uopšte i ne zapamte
• Uopšteno govoreći, nikad ne pokazuju inicijativu

Ovakvi ljudi se vode filozofijom da je im je nadređeni, u stvari, nadzornik na proizvodnoj traci, koji će suštinski upravljati njima kao da su mašine, dajući im uputstva za svaki zadatak, bez obzira koliko mali ili beznačajan bio. Takođe veruju da su odgovorni samo za svoj trud, a ne i za rezulate, tako da ishod i kvalitet svog rada ne smatraju svojom odgovornošću. Ove ideje im mogu biti duboko usađene i teško ih je promeniti, pogotovo kako postaju stariji.

Kako uočiti mikropratioca

• Postavljaju previše pitanja, a da često nimalo ne razmisle i primene osnovnu logiku. Mnoga pitanja su besmislena
• Imaju tendenciju da ponavljaju pitanja koja su već postavili, pa čak i samo pre dan ili dva
• Izgleda da ne pamte informacije. Zaboravljaju odgovore na pitanja, na mejlove, instrukcije koje su navodno pročitali
• Nikada ne čitaju uputstva, procedure i smernice samoinicijativno
• Prave iste greške iznova
• Nikada ne preuzimaju odgovornost za svoje postupke
• Ako se napravi greška, radije okrive druge nego što preuzmu odgovornost (“Fuck down” vs “Fuck up”)
• Stalno se žale na to da ih niko nije obučio ili/i da njihova obuka nije bila odgovarajuća, a i kada jesu obučeni, čak i formalno, steknu vrlo malo znanja
• Skloni su tome da kritike ne prihvataju dobro i sve shvataju lično
• Mikropratioci imaju tendenciju da koriste takozvane “fraze gubitnika”

Odakle mikropratioci dolaze? 

Nažalost, škole i univerziteti u istočnoj Evropi kao da su specijalizovani za školovanje mikropratilaca. Napisao sam članak o slučaju kada je student, u pokušaju da bude lider, zapravo bio izbačen sa fakulteta.

Ovakvi studenti postaju radna snaga i združe se sa mikromenadžerima, i tako privezani, jedni druge vuku naniže dok im karijere napreduju brzinom puža, ako uopšte napreduju, a za to vreme njihovi sposobniji vršnjaci, koji umeju da pokažu inicijativu, napreduju u skokovima. U najboljem slučaju, radeći dovoljno dugo i stičući iskustvo samo kroz čistu rutinu, uspinju se u organizacijama dok sami ne postanu mikromenadžeri i tako se ciklus nastavlja.

Mogu li se spasiti?

Pojedini, a možda i mnogi, mogu. Rano samom početku njihovog angažovanja u organizaciji, možete raditi sa njima i pokušati da ih odviknete od ovih sklonosti. Napravili smo spisak vrednosti posebno napravljen da osnaži i ohrabri ljude da pokažu inicijativu. Neverovatno je videti reakcije kada ljudi shvate da zapravo mogu da istupe, da pokažu inicijativu i samostalno razmišljaju, da su podstaknuti da pravi sopstvene odluke. Zapravo, neki članovi tima, koji su počeli kao mikropratioci, postali su jedni od najboljih lidera sa kojima sam ikada radio.

Nažalost, drugi se ovome opiru celim svojim bićem. Nakon mnogo uspona i padova, možda ćete zaključiti da će ta osoba uvek biti mikropratilac i jedina opcija je da je pustite. Postoji mnogo kompanija koje bi bile srećne da imaju jednu takvu osobu i da je dodele mikromenadžeru koji će biti prezadovoljan nadzorom nad tako jednog vernog podanika.

Radikalni koncepti

Suprotna mikromenadžmentu je holakratija, gde u suštini svako upravlja sobom. Ne verujem da je prava holakratija moguća, ali mi smo joj veoma blizu. Naš spisak vrednosti ima za cilj da naglasi činjenicu da smo oslobođeni rasporeda, tačnih lokacija za rad i šefova.

I pored toga što sam bio izvršni direktor (CEO), moja interna titula, i mog operativnog direktora (COO), bila je “facilitator”. To znači da sam bio tu da pomognem ljudima da rade svoj posao, a ne da im govorim kako da ga rade ili da ga obavljam sam. Sve ovo funkcioniše samo ako u kompaniji imate mnogo “samopokretača”, spremnih i voljnih da preuzmu inicijativu. Mikropratioce treba brzo identifikovati i pretvoriti ih u “mikrolidere”, ili ih podstaći da pronađu uloge u radnom okruženju sa manje mogućnosti.

Originalni članak pročitajte ovde.

Upravo sam pročitao dobar članak da je stvaranje poverenja jedno od prvih 5 svojstava dobrog vođe. Ali, šta je sa decentralizovanim, izmeštenim, “offshore” i timovima na daljinu? Da li se i oni računaju? Da, stvaranje poverenja zapravo je još važnije u kontekstu “offshore” razvoja.

Izgradnja poverenja sa vašim timom “offshore” radnika, bilo da su oni nasleđeni, rade puno radno vreme, da su podizvođači ili frilenseri, uključuje mnogo sastanaka, diskusija, otvorenu komunikaciju “iz srca”, angažovanje na društvenim mrežama, vežbe za “team building” i još mnogo toga…

Ma šalim se. Nikoga nije briga za to.

Ključne brige vašeg tima su:

1. Da li ću biti plaćen?
2. Da li ću biti plaćen?
3. Da li ću biti plaćen?

Ništa što možete učiniti, recimo – koordinisanje, neće biti važno ako ne dokažete da možete i želite da plaćate svoje ljude:

• na vreme
• u celosti
• i precizno, bez grešaka, smanjenja zarade…

Plaćanje treba da učinite ne samo prioritetom, već i osnovnom vrednošću svoje kompanije.

Pozadina priče

Za razliku od SAD-a, gde se ljudima uglavnom plaća na vreme i u celosti (mada postoje značajni izuzeci), u mnogim kompanijama u razvoju plaćanje je kao bacanje novčića. Možda ćete biti plaćeni, možda nećete. Možda ćete biti plaćeni u celosti, možda nećete. To izaziva mnogo nepoverenja i neizvesnosti koje ćete zateći kada vodite “offshore” timove.

Međutim, i ugovorci u bazi firme žele da budu plaćeni takođe i, shodno tome što imaju status privremenog radnika, često nalete na probleme. Vaš posao bi trebalo da bude da se postarate da i oni budu plaćeni, čak i ako zarade više od vas!

Moj glavni posao

Nekada sam se šalio da je moj posao u staroj “startup” firmi bio da plaćam ljudima. Sve što sam radio osim toga bio je dodatni posao! Ali ima puno istine u tome. Kada sam plaćanje mogao da izvedem efikasno i uspešno, gradeći poverenja posle svakog ciklusa plaćanja, zaista sam postizao napredak u stvaranju poverenja, a to je ključni temelj na kom se gradi sve ostalo. Da nisam mogao to da postignem, zaista ne bih imao tim.

Jedna od stvari kojima se najviše ponosim je to što sam oko  15 godina vodio međunarodni platni spisak sa stotinak ljudi. Nikada se nije desilo da:

• nekome ne platim
• nekome zakasni uplata
• napravim greške u plaćanju koje nisu mogle odmah da se isprave, i to u retkim prilikama u kojima su se desile

Povremeno sam nudio ljudima da se kladimo u 1.000 dolara ako nađu nekoga ko tvrdi suprotno. Nikad niko nije to učinio.

Potpuno transparentno: moja supruga je zapravo vodila knjige za moju kompaniju, uz mnoge druge stvari, i dobija najviše zasluga za brz i efikasan rad!

Postavljanjem platnog spiska na vrh prioriteta u kompaniji, bukvalno stavljate novac na mesto vaših usta, radeći to, uspostavljate poverenje svog tima.

Spoljni saradnici (sub-contractors)

Nikada ne plaćam rad pre nego što je gotov. Ali s druge strane, nije fer očekivati da neko nimalo ne bude plaćen za veće ugovore sa fiksnom ponudom sve dok oni ne budu završeni. Uveli smo pouzdani sistem plaćanja za sve svoje podizvođače da im se isplaćuje na osnovu, potpuno verifikovanih, ostvarenih poslovnih ciljeva.

Opet, ne mogu da prihvatim zasluge za ovo jer je moj tim za operativne poslove u Srbiji upravljao svim tim ugovorima, uključujući i sve te isplate. (1)

Naučene lekcije

• Platite pre kraja meseca. Plaćali smo i ranije, što je tim cenio. Plaćanje na dve nedelje bilo bi još bolje, ali to nismo postigli
• Sledite strog postupak kontrole kvaliteta (QA) da budete sigurni da su sve isplate izvršene precizno
• Dozvolite članovima tima da probleme sa plaćanjem predoče direktno izvršnom direktoru. Ne mogu se setiti više od jednog do dva mejla u vezi sa isplatom za ovih 15 godina jer je moj tim za ljudske resurse (HR) bio odličan. Ali samo saznanje da mogu da mi se obrate u vezi sa plaćanjem, mnoge ljude opušta
• Pokušajte da pokrijete što više naknada i troškova, kao što je, na primer, internet
• Usredsredite se na platne liste kada se bavite time. Nemojte dozvoliti da to bude samo još jedan zadatak kojim upravljate tog dana. Morate posvetiti dovoljno vremena da se fokusirate isključivo na to, sve dok ne završite, i ne dozvolite da vas prekidaju ili ometaju
• Platite troškove narednog meseca. Ljudi ne treba da čekaju 6 meseci da nadoknade troškove koje su napravili na poslu

Rezime

Pokazivanjem ljudima da vam je plaćanje za njihov rad glavni prioritet, možete ukloniti brigu, nesigurnost, odvlačenje pažnje vašeg tima i omogućiti mu da se potpuno fokusira na posao koji obavlja. Čini se jednostavnim, ali poznajem mnogo menadžera koji to ne cene u potpunosti i rezultati njihovih “offshore” timova trpe zbog toga.

(1) više od 60 sklopljenih ugovora

Originalni članak pročitajte ovde.

U naslovu ovog teksta sam slagao jer navodim na zaključak da ću se, osim sa “daću sve od sebe”, baviti i drugim frazama. Iskreno, uradio sam najbolje što sam mogao. Pa, u čemu je problem?

Kada ljudi kažu da će “dati sve od sebe”, to me zaista nervira. Toliko je toga obuhvaćeno tom malom frazom, od čega baš ništa nije dobro, a ljudi koji je koriste znaju to jako dobro. Koriste je kao retoričko sredstvo da istovremeno smanje očekivanja i da otmu kontrolu za procenu ishoda zadatka iz tvojih ruku i potpuno je preuzmu.

Ljudi će reći “Nemoj da pridikuješ, oni samo pokušavaju da kažu pravu stvar”. Moj odgovor je da nije tako, reči imaju značenja i ljudi vrlo dobro znaju značenje ove fraze, pa je koriste sa svrhom; namera i upotreba ovih reči je u najboljem slučaju beskorisna, a u najgorem – neusklađena sa ciljem i kontraproduktivna. Njenim korišćenjem prenosite nekome da se ne može osloniti na vas da ispunite zadatke, čak i ako ste potpuno posvećeni tom cilju. Ovo vas izdvaja od iskusnijih profesionalaca koji nikad ne koriste tu frazu (to su isti ljudi sa kojima želite da razgovarate “kao da” ste jedan od njih, iako to još niste u potpunosti dostigli).

Nepoznanica

Kada kažete “Daću sve od sebe”, tu postoji jedna velika neizvesnost. Šta je to “sve”? Šta ako vaše “sve” nije dovoljno dobro? Šta ako vaše “sve” nije dobro uopšte? Ako treba da završite izveštaj do kraja nedelje ili će u suprotnom ceo vaš tim ostati bez posla, da li biste više želeli da se neko obaveže da to završi ili da “da sve od sebe”? Prećutnim prihvatanjem tog “sve” implicitno pristajete čak i na to da izveštaj ne bude urađen i da svi izgube posao – pa u redu je, osoba je dala sve od sebe.

Samoprocena

Drugi problem koji primećujem kada ljudi kažu da će dati sve od sebe jeste da oni time implicitno sebi daju za pravo da sami postave kriterijum svog učinka ili ga, drugim rečima, usvajaju (internalizuju). Mi nikada o sopstvenom uspehu ne sudimo sami, bez obzira na to koliko težimo da steknemo određeni nivo kontrole nad ličnim brendom. U stvarnosti, naš uspeh, ili neuspeh, uvek će biti ocena koju nam drugi daju na osnovu naših dostignuća. Drugačije rečeno, uspeh je eksternalizovan. Činioci, ljudi, sudije koje nisu vi, odrediće vaš stepen uspeha.

Kada je reč o poslu, vaš uspeh biće određen vašim rezultatima, proizvodnjom, povratnom informacijom i tako dalje, svim tim obuhvaćenim stvarima i vama isporučenim od strane nadređenog. Da li ste od sebe dali sve, ili ništa, ili bilo šta između te dve krajnosti, potpuno je beznačajno. Kada implicitno pokušate da postavite drugačiji standard, zatim da usmerite povratnu informaciju svog nadređenog – to je klasični primer neusklađenosti sa ciljem. Treba da prihvatite činjenicu da će, bez obzira na vaš trud, i lične standarde poput “sve od sebe” i sličnih koncepta, vaš uspeh odrediti neko drugi.

Smanjena očekivanja

Najveći razlog zbog kog ljudi koriste ovu frazu jeste da smanje očekivanja. Tako na kraju, ako zadatak bude neuspešan, mogu da kažu “Pa dobro, dao sam sve od sebe” i time spuste kriterijum da bi bar neki doživljaj uspeha spasili od gubitka. Usvajanjem takvog stava u kompaniji, svako bi mogao da dobije unapređenje tek onako, prema njegovim unutrašnjim kriterijumima, a to je da je dao sve od sebe. Proizvodnja bi mogla da se uspori, prihod da opadne, profit da nestane i cene akcija da padnu, ali sve dok svi daju sve od sebe, kao kolektiv možemo da odmaramo. Tako posao ne funkcioniše.

Preduzeća na kraju uspevaju kao celina, koja se oslanja na sabrane mikro-uspehe svih pojedinačih stejkholdera. Uspeh, a ne neki neopisivi koncept vezan za trud, mora da se očekuje i postigne. Nema drugog načina.

Prekinuto liderstvo

Lideri ne mogu da odu kod akcionara ili investitora i da kažu “daću sve od sebe”. Uz smeh bi bili isterani iz prostorije, odmah nakon što dobiju otkaz. Taj smisao za očekivanja, koji postoji na najvišoj instanci, treba da se sprovede na svakom organizacionom nivou, sve do najniže rangiranog radnika. Kada se od zaposlenih jednostavno zatraži da daju sve od sebe, a od organizacije kao celine zahteva se da uspe, postoji osnovna diskonekcija. Ovo bi dovelo do kontradikcije. Da bi bio u skladu sa ciljem, svako u organizaciji mora da se posveti ideji da makar ispuni očekivanja i postigne rezultate, čak i pored toga što, u realnosti, očekivanja nisu uvek ispunjena.

Ovaj tekst deo je serije “Fraze gubitnika”.

Originalni članak pročitajte ovde.

Ne znam zašto, ali  nepravilno razdvajanje paragrafa, veoma je prisutno kod mladih pisaca. Ovaj problem često primećujem u pisanoj korenspodenciji. To nije samo strukturalna greška, koja čitaocima otkriva da vam nedostaje dobro razumevanje jezičke konstrukcije i forme, već se time narušava čitljivost i publici otežava da usvoji i razume sadržaj

Pravila

Kada pišete na engleskom jeziku, potrebno je da iskoristite prazan prostor kako biste naznačili početak novog paragrafa.

Generalno, to se može postići:

a) Razmakom između paragrafa (web, mejl)

ili

b) Uvlačenjem početka novog paragrafa, počevši od drugog (štampa). Time se nećemo baviti

Ali nikad ne treba koristiti oba.

Paragrafi su osmišljeni da bi unapredili čitljivost sadržaja tako što će ga raščlaniti na logične i prostije celine. Ukoliko ne postoji vidljiva indikacija koja ukazuje na paragrafe, onda se anulira i svrha. Takođe, previše gust tekst bez ikakvih ”praznina” se vizuelno teško usvaja i težak je za čitanje.

Ovih pravila bi se trebalo pridržavati u sadržaju na webu, elektronskim knjigama, pisanoj korespondenciji, bilo da je reč o mejlu, beleškama ili korišćenju društvenih mreža; praktično, za sve što pišete.

Primer (web, mejl)

Na flauti se izvodi lepa i laka melodija koja priča o travi, drvetu i horizontu.

Diže se zavesa.

Ukazuje se kuća trgovačkog putnika. Iza nje naziremo uglaste oblike tornjeva, koji je okupiraju sa svih strana. Na kuću i prednji deo pozornice pada samo plavičasta nebeska svetlost, a okolni predeo daje razbuktali odsjaj narandžaste boje. Kada se pojača osvetljenje, vidimo masivne svodove stambenih zgrada oko male, trošne kuće. Kao da se neka dremljiva atmosfera budi iz sna stvarnosti. Kuhinja, koja je u sredini, izgleda dovoljno otvorena, jer se tamo nalazi kuhinji nameštaj: sto sa tri police i frižider. Osim toga, nema više ničega. U pozadini kuhinje nalazi se ulaz koji vodi u trpezariju. Na desnoj strani kuhinje, na podijumu uzdignutom dve stope, nalazi se spavaća soba u kojoj se nalazi samo mesingani krevet i obična stolica. Na polici iznad kreveta postavljen je srebrni atletski trofej. Prozor sa strane otvara se prema stambenom bloku.

Iza kuhinje, na podijumu uzdignutom šest i po stopa, smeštena je dečija soba, koja se jedva nazire. Nejasno se vide oba kreveta, a pozadi se nalazi mansardni prozor. Na levoj strani su stepenice, koje iz kuhinje vode do dečije sobe.

Celokupni dekor je potpuno, ili na nekim mestima, delimično providan. Konture krova su jednodimenzionalne. Ispod i iznad krova vide se stambeni blokovi. Ispod kuće je prostor koji se proteže iznad prednjeg dela pozornice i orkestra. Taj istureni deo služi kao dvorište, a i mesto na koje se odigravaju sve Vilijeve imaginacije, kao i scene u gradu. Kad god se radnja dešava u sadašnjosti, glumci vode računa o zamišljenim zidovima, nastojeći da ulaze u kuću samo kroz vrata na levoj strani. Ali u scenama koje su se desile u prošlosti, te prepreke se ruše i glumci ulaze u sobu ili je napuštaju prolazeći kroz zid u prednji deo pozornice. (1)

Pogrešno

Na flauti se izvodi lepa i laka melodija koja priča o travi, drvetu i horizontu. Diže se zavesa. Ukazuje se kuća trgovačkog putnika. Iza nje naziremo uglaste oblike tornjeva, koji je okupiraju sa svih strana. Na kuću i prednji deo pozornice pada samo plavičasta nebeska svetlost, a okolni predeo daje razbuktali odsjaj narandžaste boje. Kada se pojača osvetljenje, vidimo masivne svodove stambenih zgrada oko male, trošne kuće. Kao da se neka dremljiva atmosfera budi iz sna stvarnosti. Kuhinja, koja je u sredini, izgleda dovoljno otvorena, jer se tamo nalazi kuhinji nameštaj: sto sa tri police i frižider. Osim toga, nema više ničega. U pozadini kuhinje nalazi se ulaz koji vodi u trpezariju. Na desnoj strani kuhinje, na podijumu uzdignutom dve stope, nalazi se spavaća soba u kojoj se nalazi samo mesingani krevet i obična stolica. Na polici iznad kreveta postavljen je srebrni atletski trofej. Prozor sa strane otvara se prema stambenom bloku.
Iza kuhinje, na podijumu uzdignutom šest i po stopa, smeštena je dečija soba, koja se jedva nazire. Nejasno se vide oba kreveta, a pozadi se nalazi mansardni prozor. Na levoj strani su stepenice, koje iz kuhinje vode do dečije sobe.
Celokupni dekor je potpuno, ili na nekim mestima, delimično providan. Konture krova su jednodimenzionalne. Ispod i iznad krova vide se stambeni blokovi. Ispod kuće je prostor koji se proteže iznad prednjeg dela pozornice i orkestra. Taj istureni deo služi kao dvorište, a i mesto na koje se odigravaju sve Vilijeve imaginacije, kao i scene u gradu. Kad god se radnja dešava u sadašnjosti, glumci vode računa o zamišljenim zidovima, nastojeći da ulaze u kuću samo kroz vrata na levoj strani. Ali u scenama koje su se desile u prošlosti, te prepreke se ruše i glumci ulaze u sobu ili je napuštaju prolazeći kroz zid u prednji deo pozornice.

(1) Smrt trgovačkog putnika, A. Miller

Originalni članak pročitajte ovde.

Verujem da je propratno pismo od bitnog značaja u povećanju šanse da dobijete posao. Navešćemo neke šablone i primere koji vam mogu pomoći. Primeri su prilagođeni za prijave poslodavcima iz Sjedinjenih Američkih Država.

Preporučio bih vam da:

• Konvertujete propratno pismo u PDF
• Propratno pismo obuhvata jednu stranicu
• Prilikom apliciranja, zakačite rezime (CV) kao zaseban PDF dokument i prosledite ga putem mejla

Primer propratnog pisma možete pronaći ovde.

Početak mejla

U većini slučajeva poslaćete rezime i propratno pismo putem mejla, pri čemu možete koristiti ovaj šablon:

Poštovani Brajane,

Prijavljujem se za (navesti poziciju). U prilogu mejla nalaze se propratno pismo i rezime.

Zahvaljujem Vam na razmatranju ove prijave.

S poštovanjem,

(Ime i prezime)

Šabloni

U ovim šablonima se mogu naći segmenti za:

• predstavljanje
• preporuku
• radno iskustvo
• veštine
  • obrazovanje
  • veštine koje se mogu nadograditi, odnosno lake veštine
  • tvrde veštine
  • postignuća
• sposobnost prilagođavanja drugoj kulturi (za kompaniju u SAD-u)
• rezime i reference
• traženje pomoći

Datum
Ime primaoca
Naslov
Kompanija

Poštovani (ime i prezime),

Pišem u vezi sa slobodnim radnim mestom (navesti naziv pozicije). Hvala na vremenu da razmotrite moje kvalifikacije.

Na ovu priliku mi je ukazao (ime i prezime) koji radi u Vašoj kompaniji kao (navesti njegovu poziciju). Smatram da je (ime i prezime osobe koja vas je preporučila) zadovoljan i da se dokazao na svojoj poziciji. Verujem da mogu ostvariti njegov uspeh, ukoliko mi se pruži prilika i (ime i prezime osobe koja vas je preporučila) je pristao da garantuje za mene (kao i ostali čije su preporuke dostupne na Vaš zahtev).

Na osnovu opsežnog istraživanja u vezi sa (navesti ime kompanije), verujem da se veoma brzo mogu prilagoditi Vašoj jedinstvenoj kulturi, načinu poslovanja i dati pozitivne doprinose (navesti primer).

Budući da posedujem (navesti različita zvanja, diplome, sertifikate), smatram da mogu izvršavati (navesti različite dužnosti).

Cenjen sam po sledećim veštinama (navesti neke “prenosive veštine”).

U toku svoje profesionalne karijere, demonstrirao sam visok stepen posvećenosti i truda. (Navesti tri ili više postignuća koja su relevantna s obzirom na opis posla).

Moje poznavanje engleskog jezika, kao i zaljubljenost u američku kulturu, uključujući muziku, sport i filmove, kao i moje ambicije, radna etika i veštine komunikacije, omogućiće mi da se veoma brzo prilagodim i, konačno, uspem u Vašoj kompaniji sa sedištem u Americi.

Nadam se da ću, zbog navedenih kvalifikacija i iskustva, biti prava osoba za (navesti traženu poziciju) i da ću doneti značajno pojačanje vašem timu. U skladu sa tim, prilažem i rezime. Takođe, mogu obezbediti i preporuke, na Vaš zahtev. 

Ako vas je moja prijava zainteresovala, slobodno me možete kontaktirati, radovao bih se narednim koracima u selekciji. Možete me kontaktirati na bilo koji od navedenih načina, u svako doba.

Zahvaljujem se na razmatranju ove prijave,

---

(Ime i prezime)

(Broj mobilnog telefona) | (Email) | (Linkedin)

Primer 1

Ovo je primer propratnog pisma napisanog po šablonu, za kandidata koji ima preporuku i zadovoljavajuće iskustvo.

Feb 20, 2020
Brian Lockwood
CEO
Znam

Poštovani Brajane,

Pišem u vezi sa slobodnim radnim mestom na poziciji marketing stručnjaka. Hvala na vremenu da razmotrite moje kvalifikacije.

Za ovaj posao me je preporučio Nikole Kadrić, koji radi kao analitičar u jednom od Vaših sektora. Uvideo sam da je on veoma zadovoljan i da se dokazao na svojoj poziciji. Verujem da mogu ostvariti njegov uspeh, ukoliko mi se pruži prilika, i Nikola je pristao da garantuje za mene (kao i ostali čije su preporuke dostupne na Vaš zahtev).

Na osnovu detaljnog istraživanja o poslovnom inkubatoru Znam, verujem da se veoma brzo mogu prilagoditi Vašoj jedinstvenoj kulturi i dati pozitivan doprinos. Veoma cenim napore zajednice da pomogne siromašnoj deci u Bruklinu i u tome bih voleo da učestvujem u svoje slobodno vreme. Zainteresovan sam i za Vaš program za razvijanje budućih lidera, nakon što se čvrsto pozicioniram u kompaniji.

Sa diplomom strukovnih studija u marketingu, kompententan sam da izvršavam zadatke koji se odnose na brending, reklamiranje, SEO i uređivanje web-sajtova.

Cenjen sam zbog svog timskog rada, organizacionih sposobnosti i komunikacionih veština.

Odlično poznajem obradu teksta, tabelarne prikaze, grafičke obrade i WordPress.

Tokom profesionalne karijere, demonstrirao sam visok stepen posvećenosti i truda. Predvodio sam tim marketing praktikanata tokom leta, organizovao učešće naše kompanije na lokalnim sajmovima zapošljavanja i kreirao sam i upravljao HR bazom podataka, kako bih bolje pratio i obrađivao prijave.

Moje poznavanje engleskog jezika, zaljubljenost u američku kulturu, uključujući muziku, sport i filmove, kao i moje ambicije, radna etika i veštine komunikacije, omogućiće mi da se veoma brzo prilagodim i postignem uspeh u Vašoj kompaniji.

Nadam se da ću, zbog navedenih kvalifikacija i iskustva, biti prava osoba za poziciju marketing stručnjaka i da ću doneti značajno pojačanje vašem timu. U skladu sa tim, prilažem i rezime. Takođe bih mogao da obezbedim preporuke, na Vaš zahtev.

Ako vas je moja prijava zainteresovala, slobodno me možete kontaktirati, radovao bih se narednim koracima u selekciji. Možete me kontaktirati na bilo koji od navedenih načina, u svako doba.

Zahvaljujem se na razmatranju ove prijave,

---

Dejan Marković

9192588564545 | dejan.marković@gmail.com | https://www.linkedin.com/com/in/DMarkovic/

Primer 2

Ovo je primer propratnog pisma kandidata koji nema preporuku, ni zadovoljavajuće iskustvo.

Feb 20, 2020
Brian Lockwood
CEO
Znam

Poštovani Brajane,

Pišem u vezi sa slobodnim radnim mestom na poziciji marketing stručnjaka. Hvala na vremenu da razmotrite moje kvalifikacije.

Na osnovu detaljnog istraživanja o poslovnom inkubatoru Znam, verujem da se veoma brzo mogu prilagoditi Vašoj kulturi i načinu poslovanja i dati pozitivan doprinos. Veoma cenim napore zajednice da pomogne siromašnoj deci u Bruklinu i u tome bih voleo da učestvujem u svoje slobodno vreme. Zainteresovan sam i za Vaš program za razvijanje budućih lidera, nakon što se čvrsto pozicioniram u kompaniji.

Sa diplomom strukovnih studija u marketingu, kompententan sam da izvršavam zadatke koji se odnose na brending, reklamiranje, SEO i uređivanje web-sajtova.

Cenjen sam zbog svog timskog rada, organizacionih sposobnosti i komunikacionih veština.

Odlično poznajem obradu teksta, tabelarne prikaze, grafičke obrade i WordPress.

Iako ne posedujem značajno poslovno iskustvo, kao nov na tržištu rada, završio sam trening mekih veština i bio među trećinom najboljih polaznika (vidite sertifikat u prilogu) lokalnog, neprofitabilnog poslovnog inkubatora Znam. Osim toga, posedujem sertifikat o naprednom poznavanju konverzacije i pisanja na engleskom jeziku (uključujući brzo kucanje od 50 reči u minutu). Na osnovu mojih postignuća u ovom programu, izvršni direktor poslovnog inkubatora Znam – Brajan Lokvud, spreman je da mi da pisanu ili telefonsku preporuku.

Moje poznavanje engleskog jezika, zaljubljenost u američku kulturu, uključujući muziku, sport i filmove, kao i moje ambicije, radna etika i veštine komunikacije, omogućiće mi da se veoma brzo prilagodim i postignem uspeh u Vašoj kompaniji.

Nadam se da ću, zbog navedenih kvalifikacija i iskustva, biti prava osoba za poziciju marketing stručnjaka i da ću doneti značajno pojačanje vašem timu. U skladu sa tim, prilažem i rezime. Takođe bih mogao da obezbedim preporuke, na Vaš zahtev.

Ako vas je moja prijava zainteresovala, slobodno me možete kontaktirati, radovao bih se narednim koracima u selekciji. Možete me kontaktirati na bilo koji od navedenih načina, u svako doba.

Zahvaljujem se na razmatranju ove prijave,

---

Dejan Marković

9192588564545 | dejan.marković@gmail.com | https://www.linkedin.com/com/in/DMarkovic/

Originalni članak pročitajte ovde.

Obraćanje

Šta

To je jednostavno napisana obraćanje osobi kojoj pišete elektronsku poštu.

Na primer:

Brajane,

Zašto

Kada koristite pozdrav, šaljete neku od sledećih poruka:

• Možete komunicirati profesionalno, dakle – vi ste profesionalac
• Možete izdvojiti vreme da se formalno obratite osobi kojoj pišete mejl ili da joj, drugim rečima, ukažete poštovanje, bez obzira na to da li je reč o nadređenom, vašem kolegi ili podređenom
• Ako pišete mejl za više primalaca, treba da pojasnite ili potvrdite ko je glavni primalac, ukoliko postoji. Tako je, možete glavnog primaoca ubaciti u KOME (“TO”) polje, a ostale u CC, i ovaj jednostavni postupak služi da to jasnije predstavite
• Pozdrav služi da započne komunikaciju kojom se sprečava da nepristojno uletite u nju. Na primer, da li biste, kada sretnete nekog na ulici, odmah pitali gde se nešto nalazi? Ili biste rekli: “Izvinite, gospodine” ili “Oprostite što smetam” i slično?

Kada

Jednostavno pravilo jeste da uvek koristite pozdrav u prvom mejlu prepiske.

Mora da postoji pozdrav u mejlu:

• kada nepoznatom primaocu, kandidatu, kupcu, potencijalnom zaposlenom i slično pišete prvi put
• kada pišete nekome drugi, treći ili n-ti put
• kada pišete svom šefu, saradniku, kolegi
• kada komunicirate preko socijalnih mreža. Ako ne koristite mejl, to nije izgovor da ne komunicirate profesionalno

Posle prvog mejla, u određenoj prepisci, niste više u obavezi da ponavljate pozdrav, iako se i dalje može koristiti, i ja bih često nastavio da to radim.

Imam jednostavnu metodu za postupanje sa mejlovima u kojima izostaje pozdrav. Ako stižu od nekog izvan moje kompanije, i ne od klijenta (ili nekog drugog s kim sam u obavezi da razgovaram), ignorišem ih. Ako dolazi iz moje kompanije, obratim se osobi koja ga je poslala i podsetim je kako treba da se komunicira elektronskom poštom.

Iz moje perspektive, retko se može naći mejl bez pozdrava koji sam ja napisao. Poslao sam na desetine, ako ne i na stotine hiljada mejlova i pretpostavljam da 99,9 odsto njih imaju pozdrav. Tu se nalaze i oni, u kojima je nekome namerno uskraćeno poštovanje, tako da nedostatak pozdrava ima svrhu.

Kako

Jednostavno pravilo: Ono što je prvo, to je i najbolje (odnosi se na “first name”)

U Americi, korišćenje imena, na primer, “Brajane”, bez reči “dragi” ispred njega, je poželjno.

Ne bih preporučio ni “gospodine” ili “gospođo” uz prezime. U svetu informacionih tehnologija takvo obraćanje je zastarelo.

Postoji šala – “gospodin (prezime)” je moj otac.

Osim toga, čak i ne znam koji je pravilan način da se obratite ženi, pošto to zavisi od toga da li je udata. Da li treba “gospođo” ili “gospođice”? Nemam predstavu o tome. Ovaj problem ćete izbeći tako što ćete koristiti samo njeno ime.

Da li je korišćenje samo imena suviše neformalno? Za mene nije, a bio sam u vojsci i držim se korespondecije sa punim poštovanjem.

Napomena: Niko više ne koristi reč “gospodine” (“Sir”) u Americi. Izvinite. Ako se nekome obratite sa “gospodine”, uklapate se u Englesku 19. veka, ali je ovde i sada to suviše formalno. Odmah ispravljam ljude koji mi se na poslu obrate sa “gospodine” i kažem im da ne moraju to da čine (što bih više i voleo). Jedna stara vojna šala glasi ovako: “Ne zovi me Sir, jer ja svoju platu teško zarađujem.“ Ipak prihvatam da postoje slučajevi, kao što su telefonski razgovori sa kupcima, gde je takvo obraćanje korisno i odgovarajuće.

Pozdrav

Šta

Jednostavna oproštajna poruka poput “sve najbolje”, “s poštovanjem”, “topli pozdrav” i slično na kraju vašeg mejla.

Zašto

Da li biste samo spustili telefonsku slušalicu, a da ne kažete “doviđenja” nekome? Naravno da ne biste. Izostavljanje pozdrava može da se shvati kao neprimereno i nepristojno.

Kada

Uvek u prvom mejlu prepiske. Izostavio bih ga u narednim mejlovima osim ako imate osećaj da će to biti poslednji mejl u prepisci.

Kako

• S poštovanjem (“Sincerely”)
• Sve najbolje (“Best”)
• Pozdrav (“Regards”)
• Srdačan pozdrav (“Best regards”, “Kind regards”)

Moj omiljeni pozdrav jeste “hvala”. S tim nikako ne možete da pogrešite, u većini slučajeva.

Tom,

Možeš li da mi kažeš novosti u vezi sa statusom sastanka?

Hvala,

Brajan

Napomena: Imati automatski potpis u mejlu nije pozdrav, niti je izgovor da ga ne upotrebite. Ali, ako ste lukavi i pametni, možete uklopiti pozdrav u svoj potpis, u slučaju da se perfektno uklapa u font vašeg mejla, tako da izgleda kao da ste kucali tekst. Video sam mnogo situacija u kojima su ljudi to pokušali, ali nisu uspeli, pa ako želite da to uradite, uradite kako treba ili svaki put kucajte iznova.

Zamerke

Od nekih ljudi čujem prigovore da je ovo nepotrebno i da se podrazumeva. Ne slažem se. Kada primetim nedostatak pozdrava, to shvatim kao znak nepoštovanja. Ako želite da rizikujete da izazovete takvu reakciju primaoca mejla, slobodno tako uradite i okušajte sreću. Ali vredno je delića sekunde više (vidi naredno).

Drugi prigovor koji čujem jeste da pisanje pozdrava oduzima mnogo vremena za kucanje. Moj uobičajen odgovor na to jeste – naučite da kucate brže. U eri znanja, zaposleni koji ne ume da kuca izuzetno brzo jednostavno nije opcija.

Originalni članak pročitajte ovde.

Yivko

Zaposlili smo jednog momka u mojoj prethodnoj kompaniji, izvan Srbije. U tom trenutku moje karijere, nisam imao direktan uticaj na zapošljavanje, s obzirom na to da smo imali HR (Human Resources) tim, i radio sam sa ljudima tek nakon što dobiju posao.

Otišao sam u posetu našoj kancelariji u Beogradu i ta osoba, zovimo ga Yivko, da ne bismo otkrili njegov identitet, bio je uvek u kancelariji, pa smo nekoliko dana stalno provodili vreme zajedno. Išli smo na ručak, i samo sam ja pričao, govorio sam mu o poslovnoj etici, davao sam mu savete za uspešeno rukovođenje poslom i zbijao sam šale. Smejao se poentama viceva, u pravi čas. I pored toga, osećao sam da nešto nije kako treba. Na kraju, približio sam mu se i rekao: “Ti ne razumeš nijednu jedinu reč ovoga što govorim, zar ne?!”. I izgleda da je to bilo dovoljno da razume ovo pitanje, pri čemu je slegnuo ramenima i odgovorio: “Ne, Brajane“.

Kako smo ga zaposlili

Kasnije tokom dana pozvao sam naš HR tim i pitao, pomalo preterano: “Kako smo, dođavola, zaposlili ovog čoveka? On ne razume ni reč engleskog!” Izgleda da se dobro pokazao na svim testiranjima za ulaznu poziciju, ali je slabo uradio test engleskog, što se nekako previdelo.

Ja: Gde ste našli ovog momka?

Popravljao je frižidere.

Ja: Da li ima ikakve tehničke veštine? Ikakvo iskustvo u testiranju?

Pa, ne baš.

Šta želiš da uradimo? Hoćeš da ga otpustimo?

Ja: Ne, ne možemo da ga otpustimo. Nije on kriv što smo napravili grešku pri zapošljavanju. Moramo da pokušamo i potrudimo se da ovo uspe. Kako njemu ide, uopšteno?

Pa, njegovi rezultati su veoma slabi.

Ja: Ok, on ne govori engleski. Nema veštine, niti iskustvo. Rezultati rada su mu loši. Ima li nekih dobrih vesti o ovom momku?

Pa, on je posvećen poslu i izgleda da je veoma motivisan.

Ja: Koliko posvećen? Kolliko motivisan?

Pa, izgleda da je on jedan od najvrednijih i najmotivisanijih radnika koje smo ikada zaposlili…

Napredovanje

Kasnije te nedelje, bio sam u kancelariji sa Yivkom kasno uveče i izgledao je malo uznemireno. Kada sam ga pitao šta nije u redu, poverio mi se da je zabrinut da ću ga otpustiti.

Ja: Zašto bih te otpustio?

Yivko: Zato što ne govorim (dobro) engleski.

Ja: Da li vredno radiš?

Yivko: Da.

Ja: OK, niko te neće otpustiti.

Svojim očima sam video da je ovaj momak dolazio rano ujutru u kancelariju i budio me, jer sam spavao na kauču. Odlazio je kasno noću. Pritom se pola sata vozio autobusom od kuće do posla i nazad. Znao sam da ulaže mnogo truda.

Dok sam analizirao njegov rad, uvideo sam da su rezultati slabi, ali sam primetio i nešto po čemu se isticao. Kada bih ga u nečemu ispravio, dao mu uputstvo i/ili ga savetovao, odmah bi to usvojio i više nikada ne bi ponovio istu grešku. Ovo izgleda previše jednostavno i očigledno, ali sam mnoge dane u životu proveo ponavljajući iste stvari istim ljudima. Sa Yivkom to nikada nije bio slučaj. Da, pravio je greške, ali su bile nove. Ovo je važna meka veština koja nedostaje mnogima. To se zaista istaklo i impresioniralo me, ništa manje od toga s obzirom na to da mi je rad sa njim olakšao život.

Nakon što sam se vratio u SAD, nastavio sam da razgovaram sa Yivkom.

Yivko: Brajane, moji rezultati su loši.

Ja: Da li se još uvek veoma trudiš?

Yivko: Da.

Ja: Onda ne brini oko toga, tvoji rezultati će se vremenom poboljšati.

Imali smo nekoliko sličnih razgovora tokom prve godine njegovog rada u firmi, a onda je došlo do prekretnice u njegovom radu. Rezultati su počeli da se poboljšavaju, baš kao što sam i predvideo s obzirom na njegov uloženi napor, visoku motivisanost i pozitivan stav.

Konačno, kada se ustalio u postizanju dobrih rezultata, razgovarali smo o mogućnosti da ga unapredimo, što sam podržao.

Njegovo unapređenje na 1. nivo dogodilo se nešto kasnije nego kod njegovih kolega jer mu je trebalo više vremena, a u stvari, s obzirom na sve što je naučio i ravnomeran tempo kojim se razvijao, predvideo sam da će biti spreman i za naredno unapređenje na 2. nivo. To se i dogodilo.

Gde je Yivko sada

Gde je Yivko sada i šta radi?

Još je u firmi i dobro mu ide.

Unapređen je dva puta i njegovi rezultati se konstantno rangiraju kao najbolji ili blizu najboljim u našem timu od 12 analitičara tehničke podrške.

Sadržaj koji je napisao, na engleskom jeziku, izuzetno je visoko rangiran, u mnogim slučajevima bolje i od tekstova autora kojima je engleski jezik maternji. Yivko piše članke koji su dobili na stotine hiljada poseta, ukupno više od million, i gomilu pozitivnih komentara poput ovih:

Ovo je fantastično! Danima sam tražio razlog zašto moja aplikacija ne može da se poveže na lokalnu DB. Pratio sam tvoja uputstva i eureka! Sada radi savršeno. Hvala ti, hvala ti, hvala ti!

Hvala, Yivko, ovo je počelo perfektno da radi i uštedelo mi je mnogo vremena.

Hvala, Yivko. Jednog lepog dana, probudio sam se i shvatio da se server ne može da pristupi mojim bazama podatak u Visual Studio 2017. Kasnije sam saznao da  je problem u tome što su baze podataka prebačene u noviji format koji odgovara za SQL Server 2017, dok je server ostao u SQL Server 2016 formatu. Čitav dan sam pokušavao da instaliram SQL Server 2017 LocalDB i opet napravim MSSQLLocalDB fajl, ali bezuspešno. Sve dok do sada nisam pročitao tvoj članak i shvatio da SQL Server 2017 installer ne instalira LocalDB paket, koji sam na kraju skinuo i ručno instalirao. Sada sve funkcioniše besprekorno, moje baze podataka i server ponovo rade zajedno. Hvala ti i samo nastavi da štediš vreme, nama programerima!

Hvala čoveče, glavu si mi spasio!

Njegovi članci su bili toliko dobri da smo mnoge preveli na španski, pa je dobio i nadimak El Yivko. Nadimak u timu mu je bio “Životinja”, zbog njegovog energičnog pristupa poslu i zadacima.

Tajne uspeha

Ok, kako da ovo pojednostavimo? Zašto je Yivko uspeo, a da nije imao prednosti zbog kojih su se drugi činili mnogo kvalifikovanijim i iskusnijim, a ipak nisu uspeli?

• Engleski? Ne (Iako je ovo nešto što se vremenom mora usavšiti)
• Znanja i veštine (hard-skills)? Ne (Ovo se uči)
• Iskustvo? Ne (Ono se stiče)
• Obrazovanje? Ne (Ono što treba da se uči, može se naučiti na poslu)
• Tehničko znanje? Ne (Ovo se stiče na obukama na poslu)
• Motivacija? Da
• Napor? Da
• Nedostatak veličanja samog sebe? Da
• Stav? Da

Zapošljavao sam ljude koji tečno govore četiri jezika i briljirali su na našim testiranjima, a onda nisu uspeli, nisu imali sposobnosti ili volje da obave posao. Viđao sam i ljude sa doktoratima koji dođu sa stavom da su u svemu najbolji bez potrebe da ulože ikakav napor i naravno da to nije funkcionisalo. Zaposlio sam testera sa desetogodišnjim iskustvom koji je dao otkaz kada sam od njega zatražio da napiše plan testiranja za aplikaciju.

Yivko je bio uspešniji od svih, prosto zato što je bio motivisan. Ono što je morao da uči, naučio je. Veštine koje je trebalo da usvoji, usvojio je. Ali nemoguće je da naučite da budete motivisani ili spremni da usvajate meke veštine kao što su imati dobar stav, spremnost da pomognete, posvećenost i odanost poslu. Njih treba da usvojite pre nego što se zaposlite [1].

Prigovor

Naravno, dopada vam se Yivko. Verovatno radi 20 sati dnevno za malo novca?

U početku jeste bilo tako, Yivko je radio više od 10 sati danima, ali smo ga plaćali prekovremeno za dodatni rad, satnicom uvećanom 1,5 puta, tako da nismo nužno štedeli novac (iako često nije prijavljivao prekovremeni rad). Kako je postajao bolji, njegovi sati su se ukalapali u normalno radno vreme. Dvaput je unapređen i, za prilike u Srbiji, zarađuje odlično uz mogućnost da bude još bolje.

Naučene lekcije

Možemo vas naučiti tvrdim veštinama (hard-skills) kao što su testiranje, XML, SQL, pisanje, engleski jezik, kucanje. Ali usvajanje mekih veština poput etike poslovanja, znatno je teže.

Ako ste motivisani, naučićete vremenom sve veštine koje su vam potrebne. Ako niste, čak i ako ih posedujete, nećete imati volju da ih primenite i postignete uspeh.

U svako doba ću zaposliti nekog ko je motivisan, spreman da uči i vredno radi, ima dobar stav i dobre meke veštine, bez obzira na njegova znanja, obrazovanje i iskustvo.

Napomena

Potrebna je posebna poslovna organizacija koja će ljudima obezbediti vreme da uče, umesto da se od njih očekuje da postignu fenomenalne rezultate već prvog radnog dana. Mi smo obezbeđivali vreme da se te neophodne osobine usvoje, uz konstatno mentorstvo i tim koji pruža podršku i ima korist od svakog pojedinačnog uspeha.

[1] Nadam se da ću ovome podučavati kroz svoj inkubator za zapošljavanje u južnoj Srbiji

Originalni članak pročitajte ovde.