0101

Pravila pisanja elektronske pošte – kako početi i završiti mejl

Obraćanje

Šta

To je jednostavno napisana obraćanje osobi kojoj pišete elektronsku poštu.

Na primer:

Brajane,

Zašto

Kada koristite pozdrav, šaljete neku od sledećih poruka:

  • Možete komunicirati profesionalno, dakle – vi ste profesionalac
  • Možete izdvojiti vreme da se formalno obratite osobi kojoj pišete mejl ili da joj, drugim rečima, ukažete poštovanje, bez obzira na to da li je reč o nadređenom, vašem kolegi ili podređenom
  • Ako pišete mejl za više primalaca, treba da pojasnite ili potvrdite ko je glavni primalac, ukoliko postoji. Tako je, možete glavnog primaoca ubaciti u KOME (“TO”) polje, a ostale u CC, i ovaj jednostavni postupak služi da to jasnije predstavite
  • Pozdrav služi da započne komunikaciju kojom se sprečava da nepristojno uletite u nju. Na primer, da li biste, kada sretnete nekog na ulici, odmah pitali gde se nešto nalazi? Ili biste rekli: “Izvinite, gospodine” ili “Oprostite što smetam” i slično?

Kada

Jednostavno pravilo jeste da uvek koristite pozdrav u prvom mejlu prepiske.

Mora da postoji pozdrav u mejlu:

  • kada nepoznatom primaocu, kandidatu, kupcu, potencijalnom zaposlenom i slično pišete prvi put
  • kada pišete nekome drugi, treći ili n-ti put
  • kada pišete svom šefu, saradniku, kolegi
  • kada komunicirate preko socijalnih mreža. Ako ne koristite mejl, to nije izgovor da ne komunicirate profesionalno

Posle prvog mejla, u određenoj prepisci, niste više u obavezi da ponavljate pozdrav, iako se i dalje može koristiti, i ja bih često nastavio da to radim.

Imam jednostavnu metodu za postupanje sa mejlovima u kojima izostaje pozdrav. Ako stižu od nekog izvan moje kompanije, i ne od klijenta (ili nekog drugog s kim sam u obavezi da razgovaram), ignorišem ih. Ako dolazi iz moje kompanije, obratim se osobi koja ga je poslala i podsetim je kako treba da se komunicira elektronskom poštom.

Iz moje perspektive, retko se može naći mejl bez pozdrava koji sam ja napisao. Poslao sam na desetine, ako ne i na stotine hiljada mejlova i pretpostavljam da 99,9 odsto njih imaju pozdrav. Tu se nalaze i oni, u kojima je nekome namerno uskraćeno poštovanje, tako da nedostatak pozdrava ima svrhu.

Kako

Jednostavno pravilo: Ono što je prvo, to je i najbolje (odnosi se na “first name”)

U Americi, korišćenje imena, na primer, “Brajane”, bez reči “dragi” ispred njega, je poželjno.

Ne bih preporučio ni “gospodine” ili “gospođo” uz prezime. U svetu informacionih tehnologija takvo obraćanje je zastarelo.

Postoji šala – “gospodin (prezime)” je moj otac.

Osim toga, čak i ne znam koji je pravilan način da se obratite ženi, pošto to zavisi od toga da li je udata. Da li treba “gospođo” ili “gospođice”? Nemam predstavu o tome. Ovaj problem ćete izbeći tako što ćete koristiti samo njeno ime.

Da li je korišćenje samo imena suviše neformalno? Za mene nije, a bio sam u vojsci i držim se korespondecije sa punim poštovanjem.

Napomena: Niko više ne koristi reč “gospodine” (“Sir”) u Americi. Izvinite. Ako se nekome obratite sa “gospodine”, uklapate se u Englesku 19. veka, ali je ovde i sada to suviše formalno. Odmah ispravljam ljude koji mi se na poslu obrate sa “gospodine” i kažem im da ne moraju to da čine (što bih više i voleo). Jedna stara vojna šala glasi ovako: “Ne zovi me Sir, jer ja svoju platu teško zarađujem.“ Ipak prihvatam da postoje slučajevi, kao što su telefonski razgovori sa kupcima, gde je takvo obraćanje korisno i odgovarajuće.

Pozdrav

Šta

Jednostavna oproštajna poruka poput “sve najbolje”, “s poštovanjem”, “topli pozdrav” i slično na kraju vašeg mejla.

Zašto

Da li biste samo spustili telefonsku slušalicu, a da ne kažete “doviđenja” nekome? Naravno da ne biste. Izostavljanje pozdrava može da se shvati kao neprimereno i nepristojno.

Kada

Uvek u prvom mejlu prepiske. Izostavio bih ga u narednim mejlovima osim ako imate osećaj da će to biti poslednji mejl u prepisci.

Kako

  • S poštovanjem (“Sincerely”)
  • Sve najbolje (“Best”)
  • Pozdrav (“Regards”)
  • Srdačan pozdrav (“Best regards”, “Kind regards”)

Moj omiljeni pozdrav jeste “hvala”. S tim nikako ne možete da pogrešite, u većini slučajeva.

Tom,

Možeš li da mi kažeš novosti u vezi sa statusom sastanka?

Hvala,

Brajan

Napomena: Imati automatski potpis u mejlu nije pozdrav, niti je izgovor da ga ne upotrebite. Ali, ako ste lukavi i pametni, možete uklopiti pozdrav u svoj potpis, u slučaju da se perfektno uklapa u font vašeg mejla, tako da izgleda kao da ste kucali tekst. Video sam mnogo situacija u kojima su ljudi to pokušali, ali nisu uspeli, pa ako želite da to uradite, uradite kako treba ili svaki put kucajte iznova.

Zamerke

Od nekih ljudi čujem prigovore da je ovo nepotrebno i da se podrazumeva. Ne slažem se. Kada primetim nedostatak pozdrava, to shvatim kao znak nepoštovanja. Ako želite da rizikujete da izazovete takvu reakciju primaoca mejla, slobodno tako uradite i okušajte sreću. Ali vredno je delića sekunde više (vidi naredno).

Drugi prigovor koji čujem jeste da pisanje pozdrava oduzima mnogo vremena za kucanje. Moj uobičajen odgovor na to jeste – naučite da kucate brže. U eri znanja, zaposleni koji ne ume da kuca izuzetno brzo jednostavno nije opcija.

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0175

Nemate veštine, iskustvo, znanje engleskog… Nema problema!

Yivko

Zaposlili smo jednog momka u mojoj prethodnoj kompaniji, izvan Srbije. U tom trenutku moje karijere, nisam imao direktan uticaj na zapošljavanje, s obzirom na to da smo imali HR (Human Resources) tim, i radio sam sa ljudima tek nakon što dobiju posao.

Otišao sam u posetu našoj kancelariji u Beogradu i ta osoba, zovimo ga Yivko, da ne bismo otkrili njegov identitet, bio je uvek u kancelariji, pa smo nekoliko dana stalno provodili vreme zajedno. Išli smo na ručak, i samo sam ja pričao, govorio sam mu o poslovnoj etici, davao sam mu savete za uspešeno rukovođenje poslom i zbijao sam šale. Smejao se poentama viceva, u pravi čas. I pored toga, osećao sam da nešto nije kako treba. Na kraju, približio sam mu se i rekao: “Ti ne razumeš nijednu jedinu reč ovoga što govorim, zar ne?!”. I izgleda da je to bilo dovoljno da razume ovo pitanje, pri čemu je slegnuo ramenima i odgovorio: “Ne, Brajane“.

Kako smo ga zaposlili

Kasnije tokom dana pozvao sam naš HR tim i pitao, pomalo preterano: “Kako smo, dođavola, zaposlili ovog čoveka? On ne razume ni reč engleskog!” Izgleda da se dobro pokazao na svim testiranjima za ulaznu poziciju, ali je slabo uradio test engleskog, što se nekako previdelo.

Ja: Gde ste našli ovog momka?

Popravljao je frižidere.

Ja: Da li ima ikakve tehničke veštine? Ikakvo iskustvo u testiranju?

Pa, ne baš.

Šta želiš da uradimo? Hoćeš da ga otpustimo?

Ja: Ne, ne možemo da ga otpustimo. Nije on kriv što smo napravili grešku pri zapošljavanju. Moramo da pokušamo i potrudimo se da ovo uspe. Kako njemu ide, uopšteno?

Pa, njegovi rezultati su veoma slabi.

Ja: Ok, on ne govori engleski. Nema veštine, niti iskustvo. Rezultati rada su mu loši. Ima li nekih dobrih vesti o ovom momku?

Pa, on je posvećen poslu i izgleda da je veoma motivisan.

Ja: Koliko posvećen? Kolliko motivisan?

Pa, izgleda da je on jedan od najvrednijih i najmotivisanijih radnika koje smo ikada zaposlili…

Napredovanje

Kasnije te nedelje, bio sam u kancelariji sa Yivkom kasno uveče i izgledao je malo uznemireno. Kada sam ga pitao šta nije u redu, poverio mi se da je zabrinut da ću ga otpustiti.

Ja: Zašto bih te otpustio?

Yivko: Zato što ne govorim (dobro) engleski.

Ja: Da li vredno radiš?

Yivko: Da.

Ja: OK, niko te neće otpustiti.

Svojim očima sam video da je ovaj momak dolazio rano ujutru u kancelariju i budio me, jer sam spavao na kauču. Odlazio je kasno noću. Pritom se pola sata vozio autobusom od kuće do posla i nazad. Znao sam da ulaže mnogo truda.

Dok sam analizirao njegov rad, uvideo sam da su rezultati slabi, ali sam primetio i nešto po čemu se isticao. Kada bih ga u nečemu ispravio, dao mu uputstvo i/ili ga savetovao, odmah bi to usvojio i više nikada ne bi ponovio istu grešku. Ovo izgleda previše jednostavno i očigledno, ali sam mnoge dane u životu proveo ponavljajući iste stvari istim ljudima. Sa Yivkom to nikada nije bio slučaj. Da, pravio je greške, ali su bile nove. Ovo je važna meka veština koja nedostaje mnogima. To se zaista istaklo i impresioniralo me, ništa manje od toga s obzirom na to da mi je rad sa njim olakšao život.

Nakon što sam se vratio u SAD, nastavio sam da razgovaram sa Yivkom.

Yivko: Brajane, moji rezultati su loši.

Ja: Da li se još uvek veoma trudiš?

Yivko: Da.

Ja: Onda ne brini oko toga, tvoji rezultati će se vremenom poboljšati.

Imali smo nekoliko sličnih razgovora tokom prve godine njegovog rada u firmi, a onda je došlo do prekretnice u njegovom radu. Rezultati su počeli da se poboljšavaju, baš kao što sam i predvideo s obzirom na njegov uloženi napor, visoku motivisanost i pozitivan stav.

Konačno, kada se ustalio u postizanju dobrih rezultata, razgovarali smo o mogućnosti da ga unapredimo, što sam podržao.

Njegovo unapređenje na 1. nivo dogodilo se nešto kasnije nego kod njegovih kolega jer mu je trebalo više vremena, a u stvari, s obzirom na sve što je naučio i ravnomeran tempo kojim se razvijao, predvideo sam da će biti spreman i za naredno unapređenje na 2. nivo. To se i dogodilo.

Gde je Yivko sada

Gde je Yivko sada i šta radi?

Još je u firmi i dobro mu ide.

Unapređen je dva puta i njegovi rezultati se konstantno rangiraju kao najbolji ili blizu najboljim u našem timu od 12 analitičara tehničke podrške.

Sadržaj koji je napisao, na engleskom jeziku, izuzetno je visoko rangiran, u mnogim slučajevima bolje i od tekstova autora kojima je engleski jezik maternji. Yivko piše članke koji su dobili na stotine hiljada poseta, ukupno više od million, i gomilu pozitivnih komentara poput ovih:

Ovo je fantastično! Danima sam tražio razlog zašto moja aplikacija ne može da se poveže na lokalnu DB. Pratio sam tvoja uputstva i eureka! Sada radi savršeno. Hvala ti, hvala ti, hvala ti!

Hvala, Yivko, ovo je počelo perfektno da radi i uštedelo mi je mnogo vremena.

Hvala, Yivko. Jednog lepog dana, probudio sam se i shvatio da se server ne može da pristupi mojim bazama podatak u Visual Studio 2017. Kasnije sam saznao da  je problem u tome što su baze podataka prebačene u noviji format koji odgovara za SQL Server 2017, dok je server ostao u SQL Server 2016 formatu. Čitav dan sam pokušavao da instaliram SQL Server 2017 LocalDB i opet napravim MSSQLLocalDB fajl, ali bezuspešno. Sve dok do sada nisam pročitao tvoj članak i shvatio da SQL Server 2017 installer ne instalira LocalDB paket, koji sam na kraju skinuo i ručno instalirao. Sada sve funkcioniše besprekorno, moje baze podataka i server ponovo rade zajedno. Hvala ti i samo nastavi da štediš vreme, nama programerima!

Hvala čoveče, glavu si mi spasio!

Njegovi članci su bili toliko dobri da smo mnoge preveli na španski, pa je dobio i nadimak El Yivko. Nadimak u timu mu je bio “Životinja”, zbog njegovog energičnog pristupa poslu i zadacima.

Tajne uspeha

Ok, kako da ovo pojednostavimo? Zašto je Yivko uspeo, a da nije imao prednosti zbog kojih su se drugi činili mnogo kvalifikovanijim i iskusnijim, a ipak nisu uspeli?

  • Engleski? Ne (Iako je ovo nešto što se vremenom mora usavšiti)
  • Znanja i veštine (hard-skills)? Ne (Ovo se uči)
  • Iskustvo? Ne (Ono se stiče)
  • Obrazovanje? Ne (Ono što treba da se uči, može se naučiti na poslu)
  • Tehničko znanje? Ne (Ovo se stiče na obukama na poslu)
  • Motivacija? Da
  • Napor? Da
  • Nedostatak veličanja samog sebe? Da
  • Stav? Da

Zapošljavao sam ljude koji tečno govore četiri jezika i briljirali su na našim testiranjima, a onda nisu uspeli, nisu imali sposobnosti ili volje da obave posao. Viđao sam i ljude sa doktoratima koji dođu sa stavom da su u svemu najbolji bez potrebe da ulože ikakav napor i naravno da to nije funkcionisalo. Zaposlio sam testera sa desetogodišnjim iskustvom koji je dao otkaz kada sam od njega zatražio da napiše plan testiranja za aplikaciju.

Yivko je bio uspešniji od svih, prosto zato što je bio motivisan. Ono što je morao da uči, naučio je. Veštine koje je trebalo da usvoji, usvojio je. Ali nemoguće je da naučite da budete motivisani ili spremni da usvajate meke veštine kao što su imati dobar stav, spremnost da pomognete, posvećenost i odanost poslu. Njih treba da usvojite pre nego što se zaposlite [1].

Prigovor

Naravno, dopada vam se Yivko. Verovatno radi 20 sati dnevno za malo novca?

U početku jeste bilo tako, Yivko je radio više od 10 sati danima, ali smo ga plaćali prekovremeno za dodatni rad, satnicom uvećanom 1,5 puta, tako da nismo nužno štedeli novac (iako često nije prijavljivao prekovremeni rad). Kako je postajao bolji, njegovi sati su se ukalapali u normalno radno vreme. Dvaput je unapređen i, za prilike u Srbiji, zarađuje odlično uz mogućnost da bude još bolje.

Naučene lekcije

Možemo vas naučiti tvrdim veštinama (hard-skills) kao što su testiranje, XML, SQL, pisanje, engleski jezik, kucanje. Ali usvajanje mekih veština poput etike poslovanja, znatno je teže.

Ako ste motivisani, naučićete vremenom sve veštine koje su vam potrebne. Ako niste, čak i ako ih posedujete, nećete imati volju da ih primenite i postignete uspeh.

U svako doba ću zaposliti nekog ko je motivisan, spreman da uči i vredno radi, ima dobar stav i dobre meke veštine, bez obzira na njegova znanja, obrazovanje i iskustvo.

Napomena

Potrebna je posebna poslovna organizacija koja će ljudima obezbediti vreme da uče, umesto da se od njih očekuje da postignu fenomenalne rezultate već prvog radnog dana. Mi smo obezbeđivali vreme da se te neophodne osobine usvoje, uz konstatno mentorstvo i tim koji pruža podršku i ima korist od svakog pojedinačnog uspeha.

 

[1] Nadam se da ću ovome podučavati kroz svoj inkubator za zapošljavanje u južnoj Srbiji

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0108

Zapet ko puška – istinita priča o Dicku Dunningtonu

Dick Dunnington je dobrovoljno (da, dobro ste pročitali) bio u Vijetnamu triput, kao obaveštajni oficir, ali ne bi ni reči rekao o tome šta je tamo radio, čak i kad bih ga pitao pet puta dnevno[1]. Radio je naporno čitavog svog života i pošto nije mogao imati decu, bio je hranitelj dvoje njih. Bio je precizan, odgovoran i čovek od reči. Živeo je tačno po svojim pravilima.

Iako je bio ratnik, vrednovao je mir, karakter, poštenje i iskrenost. (Sećate li ih se?) Iako je ratovao i izgubio prijatelje, nije bio ogorčen. Čak i kad je bio otpušten i bez posla tri godine, uvek se budio u šest ujutru i ispunjavao svoje dane produktivnim aktivnostima (konačno se vratio kao konsultant – pogledajte ispod).

Njegova uverenja su čvrsta kao i njegov karakter. Imali smo sličnu prošlost, na neki način, s obzirom na to da sam i ja bio veteran, ali drugačije stavove. Uprkos razlitičim političkim uverenjima, odmah smo se složili oko istog kandidata u to vreme. Bilo je to vreme kada bi ljudi koji se ne slažu mogli i dalje da razgovaraju jedni s drugima i da se ponekad i slože. Sećate li se tih dana?

Veliki pucanj

Zabavna priča koju mi je Dick jednom ispričao je o njegovom konvoju koji se kretao nekim vijetnamskim putem i deca iz lokalnog sela koja su stajala duž puta posmatrajući ih, odjednom su stavljala svoje prste u uši. Izgledalo je kao da očekuju veliki, jasan pucanj, iako nesvestan pokazatelj da će ih zadesiti neka nevolja! Deca su znala šta će se dogoditi, vojnici takođe, ali sve što je straža mogla da učini jeste da se sagne i stegne, pripremajući se za nadolazeću paljbu, bez mogućnosti da je zaustave, skrenu ili preusmere.

Mnogo puta sam mislio o tome na poslu. Koliko nas je bilo u istoj situaciji? Ja to zovem “Veliki pucanj”.

Bez sreće, bez posla

Dick, poput polovine stanovnika Masačusetsa u to vreme, radio je za Digital Equipment Corporation (DEC) . Mislio sam da je bio star kad je imao 50… Ups, bio je u godinama u kojima sam ja sada! Da je Dilbert ljudsko biće, to bi bio on (i to je kompliment). Govorio je onako kako bi govorio matematičar. Uprkos zadivljujućim kvalitetima, Dick je bio otpušten (na kraju, zajedno svima ostalima u DEC-u). Dick je imao čvrstu poziciju u menadžmentu srednjeg nivoa i njegov ponos i principi mu ne bi dozvolili da prihvati posao nižeg ranga od onog u DEC-u. Bio je bez posla godinu dana, onda dve, potom tri… Naravno, sve vreme je bio zauzet. Obrađivao je zemlju u Njuhempširu nekom svojom mašinerijom, ali tri godine su dug period za negovanje ega i dizanje nosa, što dovodi do sve ređih mogućnosti. Konačno, shvatio je da je bilo vreme da se promeni.

Promena

Stanite, koja je to mala reč? Ego? Mogućnosti? Ne, to je promena. Zato je i naglašavam.

  • Ako nešto ne funkcioniše, morate se menjati
  • Ako ste umorni od lupanja glavom o zid, morate se menjati
  • Ako ste dotakli samo dno i nemate kuda dalje osim gore, morate se menjati
  • Ako ste nesrećni, neispunjeni ili prosto želite da rastete i napredujete, morate se menjati

Nema promene uloga

Vi: Ok, promena… Shvatam. To je lako. Šta moram da uradim?

Ja: Zaista? Spremni ste za ovo? OK. Sve što radite sada uradite drugačije. Prestanite da radite stvari koje sada radite. Počnite da radite stvari koje niste radili. A za stvari koje treba da nastavite da radite, radite ih na drugačiji način. To je sve.

Vi: Uh… Hajde da ne poludimo ovde. Naravno, želim da izađem iz ovog šablona u kome sam sada, ali da li stvarno moram da radim stvari drugačije? Ne, to deluje pomalo ekstremno. To je previše za mene. Umesto toga, pustite me da još malo sačekam i nadam se da će stvari postati bolje.

Postoji sjajna knjiga koja pokriva ovu temu veoma dobro. Zove se “Ko je maznuo moj sir”. Idite na Amazon, kupite je, pročitajte je, primenite je. Promeniće vam život. Pričao sam s ljudima kojima sam je preporučio, sa kojima se i dalje čujem i koji mi zahvaljuju na preporuci. Trebaće vam oko 30 minuta da je pročitate, uključujući i pauzu za kafu. Tako da, ako već niste, pročitajte je sad.

Promena uloga

Umesto toga, probajmo ovo ponovo…

Vi: Ok, shvatam.

Ja: Dobro je. Pogledajmo neke šablone iz vašeg života koje možete izmeniti da biste stvorili osnovu za fundamentalnije promene. To počinje s odlaskom na spavanje rano, ranim buđenjem, izlaskom iz kuće (čak i kada nemate kud), pravilnom ishranom, detoksikacijom od alkohola, šećera, loše hrane, droge, kompjuterskih igrica, pornića, protivzakonitog seksa, društvenih medija, izgovora, samosažaljenja, ponosa, samoprizivajućih misli, samodestruktivnog ponašanja i primoravanja sebe da se angažujete u aktivnostima koja podstiču zdrav duh poput druženja s prijateljima, vežbe, čitanja, muzike…

Vi: U redu, mogu ja to.

Ja: OK, sjajno. Proveravaću te da se uverim da možeš! Jednom kad se posvetiš tome i stvorimo fini početak kao osnovu, planirajmo sledeće korake za promenu i unapređivanje putanje tvog života!

Zapet ko puška

Izazov je da neki od ovih “staraca” napravi promene u životu, ali Dick je to učinio. Odlučio je da u svojim pedesetim promeni svoj orijentir i postane tehnički savetnik. Jedini problem je bio u tome što nije znao apsolutno ništa o tehnologiji, osim možda o “mainframe” i drugim računarima sa sistemima vodenog hlađenje.

Posvećen tome, otišao je do lokalne knjižare i dela za tehnologiju. Kako su knjige bile poređane po abecednom redu, prve teme su bile na “A”. Zgrabio je prvu knjigu koju je video, a koja je bila o Microsoft Access-u. Kupio je, poneo kući, pročitao. Onda je kupio Access, instalirao ga i počeo da primenjuje principe koje je naučio iz knjige. Kada je već bio upoznat s tim, zakačio je pločicu s imenom “Dick Dunnington – Microsoft Office savetnik”, poznat i kao “Zapet ko puška” (Have gun – will travel) – stara vestern TV serija.

Predstavio se raznim agencijama koje su bile više impresionirane Dickovim prisustvom i harizmom profesionalizma i odgovornosti, nego godinama iskustva s tehnologijama (koje nije imao). Vrlo brzo je bio angažovan na svom prvom konsalting zadatku po ceni od 40 dolara po satu, zatim 45, i onda… Do trenutka kad smo se sreli bio je plaćen oko 50 dolara po satu i spreman da podigne ulog. [2]

Za nekoliko kratkih nedelja, Dick je odlučio da izađe iz uloge kopača rovova, u celosti promenio svoje zanimanje i pristup, ulažući u stvari koje je morao da učini da bi uspeo u ovoj promeni i sistematično išao napred ka izvršavanju svog plana.

Epilog

Poslednji put kad sam razgovarao sa Dickom, žalio se da ga previše ljudi zove za posao. Saosećao sam sa njim i obojica smo pričali o svojim životima. Uvek sam govorio sebi da ću jednog dana, kada nađem malo vremena, napisati neka razmišljanja o ovom čoveku, koji je toliko ostavio utisak na mene.

Dick, ako ti, tvoja deca ili tvoja supruga ikada naiđete na ovo, želim da znate da cenim tvoje vođstvo za primer, i da uvek nalazim inspiraciju u tvojoj priči.

Za druge ljude, gde god da su – ako ste negde zapeli, kao što se svima nama povremeno desi, možda i vi dobijete malo inspiracije iz ove priče.

 

[1] Bio je pod gomilom bezbedonosnih ograničenja zbog obaveza i misija i slično, iako sam očekivao da su konačno istekla…

[2] Ovo su tarife od pre više od 20 godina

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0050

Eksperiment stvaranja uspešnih navika

Danas sam naišao na ovaj članak koji je jako dobar. On predstavlja “naučno dokazane” načine za stvaranje novih navika, koji funkcionišu i takođe pokriva (pomalo iznenađujuće) i one koje ne funkcionišu.

Proučili smo najbolji način da zapravo kreiramo nove navike koje će biti utemeljene.

Ovo funkcioniše

Naviku odlikuju tri jednostavna koraka:

  • Izaberite prošlu situaciju kada ste uspeli da uspešno promenite svoje dugogodišnje ponašanje ili stvorite novu naviku
  • Zapišite sve što ste naučili iz prethodne situacije o tome kako da uspešno steknete novu naviku, ili neku taktiku koja vam je pomogla u promeni i koju biste mogli da primenite na novu naviku
  • Napravite kratak pisani plan za primenu ovih lekcija na nove navike

Ovo ne funkcioniše

  • Nagrađivanje sebe jer se navika upražnjava
  • Osmišljavanje strategije za obnavljanje navike ako pogrešite
  • Zamišljanje sebe kako praktikujete naviku
  • Korišćenje motivacione fraze kada vaša motivacija ili energija klone

Pratiću ove korake u pokušajima da stvorim novu naviku.

Izaberite prošlu situaciju kada ste uspeli da uspešno promenite svoje dugogodišnje ponašanje ili stvorite novu naviku

U mojoj prethodnoj kompaniji smo stvorili naviku koja je bila i efektivna, i na neki način zabavna, za mene. Umesto upozoravanja ljudi kada pogreše, a potom ne rade ništa povodom toga, koristio sam “X dana bez pravljenja greške” sistem kako bih podigao nivo svesti o našem kvalitetu.

Radili smo to za pojedince, a ne za tim (ovo je bilo jedno prilagođavanje). Kada bi se greška desila, pre nego što bih upozorio, prigovarao i slično. samo bih primetio grešku i na konstruktivan način opet namestio brojač. Svakog dana sam tražio od tima da objave svoje izjave o kvalitetu rada uz ciljeve, obavljene zadatke itd. Brojač grešaka bi izgledao ovako: 6/23. Ovo bi značilo da osoba ima 6 dana bez pravljenja greške, a da je maksimalno dostigla period od 23 takva dana.

Tim je to rado prihvatio i smatram da je to ujedno povećalo svest o kvalitetu i unapredilo ga. Bio je to jedan jednostavan i efektan sistem koji nije oduzeo puno vremena da ga sprovedem u delo. Pokazao je i apsolutni (greška i bez greške) i relativni učinak (i ostali članovi tima). Članovi tima su bili svesniji mogućih grešaka, više vremena im je trebalo za obavljanje zadataka i na druge načine su nastojali da unaprede kvalitet kako bi razvukli svoje rezultate na brojačima. Vremenom smo postizali više dana bez grešaka, pa je brojač očitavao greške posle dužeg vremena, što je obezbedilo šansu za potvrdu i pohvalu i ultimativno unapredilo kvalitet i moral.

Zapišite sve što ste naučili iz prethodne situacije o tome kako da uspešno steknete novu naviku ili bilo koju taktiku koja bi vam pomogla u promeni, a koja bi se mogla primeniti na novu naviku

Promenio sam timski u individualni brojač,  gde bi jedna greška tima resetovala brojač celog tima na 0. Sa troje ljudi u timu, teško da biste ikada imali više dana bez pravljenja greške. Takođe, ovo je maskiralo razlike između većeg i nižeg kvaliteta pojedinaca. Zaista mislim da je važno da mislite kao tim, ali takođe da dozvolite i pojedinačni učinak kako biste bili transparentni.

Dodali smo drugi brojač kako bi osigurali nešto inspiracije i motivacije, kao npr. “Dostigao sam 20 pre i to je moj cilj ovog puta”, ili “do đavola, vratio sam se na 0 danas… Ali moje izjave i dalje pokazuju moju snagu na duže staze tako da ja to mogu još uvek”.

Napravite kratak pisani plan za primenu onih lekcija novim navikama

Moram da napravim brojač koji resetuje moje dane ako ne uspem da uradim neku od ovih stvari

  • Odem u teretanu
  • Sviram svoj muzički instrument (bendžo) sat vremena
  • Popijem čašu vode ujutru
  • Napišem objavu na blogu
  • Učinim nešto ljubazno
  • Izbegavam da pijem alkohol radnim danima (piće samo vikendom)

Još jedna navika…

Takođe radim na navici da popijem jednu čašu vode dnevno i da to bude prva stvar koju uradim ujutru. Današnja čaša vode je istaknuta na slici originalnog članka!

 

Originalni članak pročitajte ovde.

 

0061

Kontrola vežbanjem

“Nastavite da ulažete u hram svog tela. Dobija se nešto vredno pri prolasku kroz bol i patnju.”

– Jimmy McMillian, penzionisani general vazduhoplovnih snaga i član naše lokalne teretane u Chapel Hill, NC

Jeadna od zajedničkih stvari ljudima koji su dosledni odlasku u teretanu, pa do profesionalnog bodi-bildinga [1] je žudnja za osećajem kontrole. U našim životima  ponekad postoje mnogo stvari koje su izvan naše kontrole i zbog kojih se konstantno osećam bezpomoćno i pod teretom. Pa čak, i u stvarima kojima uživamo ili ljudima sa kojima provodimo vreme zavise od eksternih faktora, poput da li će se pojaviti, da li ćemo se zabaviti…

Bio sam generalni direktor softverske kompanije godinama, ali nisam mogao da kontrolišem da li smo tog dana objavili poboljšanu verziju programa, da li prospekt treba da se kupi ili ne, da li će neko odustati ili će me tužiti itd. Čak iako jedna stavka koda radi ono za šta je programirana, 10 miliona linija koda će često (ili uvek) davati neočekivane rezultate i nepredvidivo ponašanje. Često bih se probudio, proverio mejlove i onda prolazio kroz seriju neočekivanih događaja koji bi nas tog dana zadesili. Neretko sam se osećao kao da sam nemi posmatrač, umesto da budem aktivni učesnik svega.

Odlazak u teretanu pruža mogućnost, makar i na trenutak, da kontrolišete sve što radite. Kada podižete teško, ono ide gore. Kada naporno trčite, znojite se. Vaše telo će odgovarati tačno onako kao i vi, oblikovaće se tačno kako ste planirali.

U trenucima izazova, izduvni ventil i utehu nalazim u teretani i hvatam sebe kako poskakujem iz kreveta ujutru u nestrpljivom iščekivanju aktivnosti, koju u suštini mrzim, npr. zamisliti sebe kako se zabavljam podižući i spuštajući teško kamenje sat vremena.

Mnogo je razloga za vežbanje, u bilo kojoj formi. Moj način je uvek bio podizanje tegova u teretani. Tu je i mnogo benefita poput sticanja izdržljivosti, rada srca, snage, gubitka težine… Za mene su, pak, više nematerijalni aspekti, poput osećaja kontrole koji zaista unapređuje moje mentalno zdravlje, krajnje najvažnija prednost.

Često niste u mogućnosti da preuzmete potpunu kontrolu nad svojim životom, ali uvek možete kontrolisati neke delove koji uključuju izdvajanje vremena za vežbanje i posvećivanje tome. Osećaj kontrole koji dobijate će unaprediti vašu emotivnu i fizičku rezilijentnost za rešavanje problema koje ne možete kontrolisati.  Ti problemi će se desiti. Ne možete ih sprečiti, ali možete da naučite kako da upravljate i nosite se sa njima što efektivnije.

Ne možete kontrolisati šta će drugi raditi, neočekivane događaje, okolnosti i slično.

  • Možete kontrolisati gašenje ekrana i odlazak na spavanje ranije kako bi ustali rano.
  • Možete kontrolisati podešavanje vremena za jutarnja buđenja.
  • Možete kontrolisati to da ne proveravate mejlove ili društvene medije pre nego što napustite teretanu.
  • Možete kontrolisati koje vežbe radite, koliko njih i trajanje svega toga.
  • Možete kontrolisati sve čemu dozvolite da vam pažnju odvlači ili prekida tokom vežbanja, kao i sve na šta se fokusirate.

Tako možete kontrolisati uspešnost vašeg režima vežbe, to kako ćete izgledati i fizički se osećati vremenom. U tom procesu možete poboljšati svoju emocionalnu i fizičku rezilijentnost i osećaj kontrole koji imate nad svojim životom.

 

[1] Iz onog što sam pročitao, takav osećaj za red, kontrolu, odvojenost i slično, posebno je od pomoći ženama čiji su životi često komplikovaniji nego životi muškaraca. To je zajednička nit motivacije ženskih bodibildera.

 

Originalni članak pročitajte ovde.