0101

Potraga za poslovnom prilikom – preuzmite inicijativu u traženju novog posla

Svako može da pokaže inicijativu

Nemate iskustvo, znanje ili poslovne veštine? Verovatno mislite da ne možete da pokažete inicijativu sve dok vam neko ne pruži obuku, zar ne? Grešite.

Vi sami, više nego bilo ko drugi, morate da preuzmete inicijativu za dobijanje prvog posla, baš zato što ste imali vrlo malo obuke ili iskustva. To je ono što zovemo energičnost. Možete uraditi mnogo toga da dokažete inicijativu čak i bez velikog iskustva i da sebi osigurate uspeh.

Priprema unapred

PPPPPP – Prior Preparation Prevents Piss Poor Performance

Ili, u slobodnom prevodu, “prethodna priprema onemogućava lošu realizaciju.”

Uložite vreme u pripremu. To su sve, naizgled, male stvari koje će govoriti u vašu korist kada se prijavljujete za posao i istaći vas u odnosu na konkurenciju.

  • Poboljšajte znanje engleskog jezika tako da to možete dokazati
    • Uključite se u neki program učenja ili pohađajte časove
    • Obezbedite sertifikate, bodove, ocene ili neke druge opipljive dokaze vašeg nivoa znanja
    • Ako ništa drugo, onda oformite grupu sa prijateljima, dodelite joj naziv i sastajte se svake nedelje da razgovarate na engleskom i ispravljate jedni druge. Naziv te grupe dodajte na svoj LinkedIn profil
  • Poboljšajte brzinu kucanja reči na engleskom
    • Uzmite onlajn časove kucanja
    • Sertifikujte, odnosno izmerite svoju brzinu kucanja i informaciju o njoj unesite u svoj rezime. Da li znate koliko brzo kucate tekstove na engleskom? Ako ne znate, treba da saznate i, ako ne valja, radite na tome da je poboljšate
  • Investirajte u samopromociju
    • Unesite novine u svoj LinkedIn profil i pokušajte da svake nedelje postavite neki post na engleskom
    • Imajte dostupan rezime, za posao koji želite, na engleskom jeziku
    • Nabrojite sve svoje aktivnosti, grupe i slično u svom rezimeu
    • Zamolite ljude da vam napišu preporuke ili ih pitajte da li bi pristali da ih daju telefonom
  • Nemate posao i imate višak slobodnog vremena?
    • Volontirajte u nekoj grupi, humanitarnoj organizaciji i slično. To može da poboljša vašu biografiju i obezbedi vam relevantno iskustvo.
    • Navedite to u biografiji, na LinkedIn profilu…
  • Čitajte knjige o poslu, uspehu, motivaciji…
  • Naučite više o američkoj kulturi
    • Gledajte američke serije i filmove što više možete. To će istovremeno poboljšati vaš engleski i znanje o američkoj kulturi, što je kompetencija koja će biti korisna kada budete sarađivali sa potencijalnim poslodavcem iz Amerike
  • Učite veštine, bez obzira da li je reč o programiranju, veb-dizajnu, administraciji. Ne morate ići u školu, na časove i slično. Uz malo posvećivanja i vrednog rada, možete to savladati. Evo priče o jednom momku koji je to učinio
  • Proverite pravopisne, gramatičke i slovne greške u biografiji, pa ih proverite ponovo, ponovo i ponovo. A onda zamolite druge ljude da i oni provere
  • Napravite više verzija radne biografije za različite vrste pozicija
  • Napišite propratno pismo, po jedno za prijavljivanje na svaku od željenih pozicija
  • Pratite ljude sa kojima biste se povezali zbog zaposlenja ili umrežavanja na društvenoj mreži LinkedIn i zatim:
    • Lajkujte njihove postove, ali ne suviše često
    • Nakon mesec dana, reagujte na neke postove smislenim komentarima, potvrdite njihovu važnost i slično. Nastavite sa tim neko duže vreme
    • Pobrinite se da i sami postavljate sadržaj koji može odjeknuti među ljudima koji će ga videti. Dobar način da ovo uradite jeste da delite korisne članke koje ste pročitali uz neki komentar. “Ovo je veoma koristan i informativan članak jer sam iz njega uvideo kako da povećam svoju produktivnost i u tome zaista uspeo
    • Kada prođe još mesec dana, pošaljite im dobro osmišljen zahtev za umrežavanje navodeći da ste zaista nešto naučili ili dobili benefit od njihovog sadržaja na LinkedIn-u
    • Nastavite da pišete postove i ostanete angažovani
    • Nakon još mesec dana, kliknite “endorse” na neku od njihovih relevantnih veština, ne na više od 2-3
    • Zatim, kada uočite dobru priliku da povučete potez, nakon što, na primer, vidite ili čujete da postoji otvorena pozicija u njihovoj kompaniji, obratite im se porukom da vas mogu razmotrili i pošaljite biografiju
    • Napomena: da bi ovo bilo urađeno kako treba, potrebno je duže vreme, tako da je pravi momenat da počnete – sada

Naredni koraci ka uspehu

80% uspeha leži u tome da se samo pojavite – Woody Allen

Sada kada ste pokazali inicijativu i spremni ste za poslovnu priliku, vreme je da posegnete za njom.

Prijavite se na sve poslove na koje možete, pri čemu pod “svim” mislim na ono što su poslovne zajednice, vaša lična mreža, sajmov zapošljavanja… Važno je da “položite temelj” i ne prestanete dok sebi ne osigurate radno mesto.

Proširite svoju mrežu. Volontiranje, časovi i LinkedIn, sve su to dobre prilike.

Ne čekajte da vam neko zakuca na vrata. Pojavite se na njegovim stepenicama.

I preostalih 20% je važno

Nije dovoljno da se samo pojavite sa ispruženom rukom. Biti proaktivan znači:

  • Temeljno prikupljati sve dostupne informacije pre nego što postavite pitanja. Niko nema vremena da vas informiše o onome što je već javno dostupno
  • Nemojte odmah tražiti obuku. Osim ako se ne prijavljujete na neki program obuke, poslodavac će očekivati da ste već obučeni, ili da makar nečim pokažete znanje. Uostalom, to je ono zbog čega će vas plaćati
  • Prilagodite svoje predstavljanje zahtevima posla. Ako posao zahteva putovanja, onda budite neko ko ne voli da sedi u mestu. Ako posao zahteva odlično poznavanje engleskog, naglasite veštine i znanja koji to dokazuju
  • Utrošite vreme da istražite o kompaniji i pokažete svoje znanje. Ljudi su narcisoidni, vole kada ljudi znaju ili govore o njima i njihovoj kompaniji. To je odličan način da uspostavite dobar i prijateljski odnos
  • Razmišljajte iz ugla da ste vi tamo da njima pomognete. Uokvirite sve tako da pokažete šta vi možete da uradite za njih ili kompaniju. Čime možete doprineti? Koji uticaj možete imati? Koliko ćete naporno raditi? Zapamtite, oni odluku donose na osnovu sopstvenog interesa. A o svom interesu možete razmišljati tek nakon što vam ponude posao
  • Ne možete garantovati uspeh, ali možete garantovati da ćete uložiti više truda da učite i uspete na tom radnom mestu od bilo kog drugog nedavno zapošljenog i da ćete, ako vam je potrebno još znanja, uložiti vreme pre, za vreme i nakon radnog dana, da ga steknete. Kao dobar trik možete upotrebiti rečenicu da ćete, ako vas zaposle, biti prvi koji će dolaziti na posao i poslednji koji će odlaziti.

Šta morate uraditi

  • Uvek šaljite i svoj rezime. Upamtite, dobićete jednu šansu da pošaljete nešto, pa se pobrinite da tada pošaljete sve. Ako nešto izostavite, možda više nećete dobiti priliku da taj nedostatak nadoknadite
  • Dodajte i propratno pismo
  • Uvek pomenite šta ste saznali o kompaniji ili, još bolje, o osobi sa kojom ćete sarađivati, idealno uz komplimente. Na primer: “Vidim da ste diplomirali na tom-i-tom fakultetu. Moj ujak je završio isti fakultet i od njega sam čuo da je to jedna kvalitetna ustanova”. Ovo se u komunikaciji zove “probijanje leda” i može vas izdvojiti iz gomile
  • Nagovestite da ćete rado obezbediti preporuke ako bude traženo (ovo vam omogućava da na vreme obavestite svoje davaoce preporuka)

Šta biste mogli uraditi

  • Uvek pomenite da se radujete intervjuu, ličnom ili onlajn, u svako doba i na svakom mestu, čak i ako vas pozovu u poslednjem trenutku
  • Nagovestite toj osobi da vam je jasno da je možda zauzeta, ali da će joj možda koristiti “follow up” mejl u narednih nekoliko dana, ako ne čujete nikakav odgovor. To znači da vaš mejl, pa čak ni telefonski poziv neće biti iznenađenje jer tada možete reći “Ja sam čovek/žena od reči i, kao što sam najavio/la, javljam se!“
  • Navedite da ste toliko samouvereni da će oni biti zadovoljni vašim naporima i da ćete rado prihvatiti i probni period da dokažete koliko vredite, i pre nego što vam obezbede punu nadoknadu i benefite

Na poslovnom razgovoru

  • Ponesite više primeraka svoje biografije
  • Imajte spremne pisane preporuke
  • Dođite ranije
  • Budite lepo obučeni
  • Budite prijatni i pozdravite sve sa kojima se sretnete
  • Rukujte se čvrstim stiskom
  • Pošaljite “thank you” mejl u periodu od sat vremena od kraja intervjua

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0029

Ako grešite, grešite kako treba ili “Fucking up VS fucking down”

U vojsci sam čuo frazu koju sam često ponavljao:

On ne ume ni da pogreši kako treba

Koliko god da je banalna i šaljiva, iza nje postoji čitava mudrost, kao što je to često slučaj sa vojnim frazama, akronimima i šalama. Da li postoji pogrešan način da “zeznete” stvari? Ako postoji, da li onda postoji i obratno, da stvari “zeznete” na dobar način? Odgovor na oba intrigantna pitanja je “da”.

“Fucking down”

ili pogrešiti kako ne treba

Većina ljudi ne greši kako treba (fuck up), već kako ne treba (fuck down). Ovo znači da naprave grešku, ali umesto da iz toga nešto nauče, oni:

  • smišljaju izgovore ili okolišaju na neki drugi način
  • okrivljuju druge
  • svaljuju sve na neki maler, događaje koji nemaju veze sa poslom ili druge neizbežne okolnosti

U retkim situacijama kada se desi da prihvate odgovornost, ona je kratkotrajna, jer takvi ljudi nastoje da ubrzo zaborave na tu situaciju, smanjujući tako mogućnost da uče iz nje, a kamoli da dobiju benefit od greške.

Projektovanjem krivice na druge, oni gube mogućnost da razumeju suštniske uzroke za svoju grešku, na primer – da li je to nedostatak pažnje na detalje, nedovoljno napora, nepoštovanje uputstava i tako dalje. Pošto ne analiziraju suštinske uzroke koji su doveli do greške, oni neće biti sposobni da ih reše ili ih isprave i spreče da se ponove.

Takođe, prebacivanje krivice na druge vas sprečava da čujete, a kamoli da usvojite povratnu informaciju o problemu, a njegova namena je da vam pomogne da popravite ponašanje i rešite se srži onoga što vodi ka problemu. Što je još gore, može da vodi otporu, ozlojađenosti, čak i besu u vezi s povratnom informacijom, bez obzira na to koliko je konstruktivna. Ako zaista ne verujete da ste uradili išta loše, svaka sugestija o suprotnom može izazvati takve reakcije.

Ako se uklapate u ovakav profil, verovatno je da grešite na način koji zovem “fucking down”. A najveći problem sa njim jeste da ste zaglavljeni u začaranom krugu – izvinjenje će se beskonačno ponavljati, dok ne počnete da preuzimate odgovornost za svoje postupke i njihove posledice. Poznajem ljude koji ni tokom celog svog života nisu stigli do nivoa da ovo razumeju. To nije njihova krivica. Uvek je reč o nekome ko želi “da im namesti”. Sigurno znate taj tip.

Radni primer

Završili ste sprint, ali ste, kao scrum master, tri radna dana zakasnili da pošaljete retrospektivu sprinta. To ste učinili, ali tek nakon što su vas podsetili.

Dok “vlasnik proizvoda” (product owner) proverava procedure po kojima je sprint završen i detaljno navodi svoja očekivanja u vezi sa ishodom i rezultatima (deliverables), vrpoljite se na svom mestu i razmišljate o tome šta ćete sledeće reći. Vi, u stvari, ne čujete ni reč onoga što vam govori, a kamoli da usvajate njegov feedback.

Koristite kratku pauzu tokom konstruktivne kritike da se ubacite i kažete da su to bila samo tri dana, a da to nije puna nedelja (kao da to ima ikakvog značaja) i da poznajete tim koji je predao izveštaj s još većim zakašnjenjem (što verovatno nije ni istina). Izvrćete tezu pitanjima zašto ste izdvojeni od drugih, a u svojoj glavi smišljate razloge zašto se on raspravlja sa vama.

Product owner uspeva da završi diskusiju tokom koje pruža svoj feedback, uprkos prekidima, i stiče očekivanje da ćete se od sada pridržavati pravila u vezi sa slanjem izveštaja o sprintu. Kada od vas zatraži potvrdu da ste to razumeli, nadajući se da ćete pokazati neko kajanje ili čak predložiti kako da ispravite problem, vi odgovarate rečima “Pa dobro, niko nije savršen”.

“Fucking up”

ili pogrešiti kako valja

Greške se događaju. Da, zeznućete nešto, ali nije kraj sveta i, u stvari, učenje iz grešaka je najbrži način poboljšanja. I što više grešaka napravite, ako zaista učite iz njih, brže ćete napredovati.

ARR

Grešiti kako valja uključuje troslovni akronim ARR.

Ta slova označavaju sledeće:

Priznanje i prihvatanje (acknowledge) greške, povratne informacije ili realne situacije. To jednostavno možete postići tako što ćete sedeti i slušati otvorenog uma, čak i onda kada tema i način na koji se feedback saopštava nisu pozitivni.

Preuzeti odgovornost (responsibility) za problem. Prihvatite ga kao svoj. Čak i da za vas postoje olakšavajuće okolnosti, nije bila vaša krivica, mislite da nije potpuno fer – preuzmite odgovornost.

Obavežite se da ćete rešiti (resolve) problem time što ćete promeniti svoje postupke i ponašanja da se pobrinete da se situacija ne ponovi ili da se makar ne ponovi podjednako loše.

Radni primer

Dobar primer za ovo jeste jedan problem koji sam izazvao u srednjoj školi. Bio sam u sukobu sa nastavnikom koji me je uhvatio na delu i pretio mi posledicama ako tako nastavim.

Priznanje i prihvatanje greške – ćutao sam i slušao sve što je rekao. Nisam gledao dole, okretao očima, nisu mi se tresle ruke, nisam ih prekrstio, niti sam na neki drugi način pokušavao da govorom tela umanjim značaj onoga što je govorio.

Preuzimanje odgovornosti – Što se mene tiče, preuzeo sam punu odgovornost. Nisam okolišao (“Nije bilo toliko strašno”, “I drugi su bili uključeni”). Nisam smišljao izgovore (“Znate, neki drugovi su me primorali da to uradim”). Znao sam da sam pogrešio i, uz to što su i drugi bili umešani, preuzeo sam potpunu odgovornost za svoje postupke.

Obavezivanje na rešenje – obavezao sam se da ću rešiti problem rečima “Neće se ponoviti, garantujem Vam”. Nisam rekao da ću “pokušati” da izbegnem nevolje ili da se “nadam” da se to neće desiti ponovo. Kontrolisao sam svoje postupke i svoje odluke. Obavezivanje na rešenje u suštini znači davanje garancije da, ako ne možete da kontrolišete ishod, možete makar da kontrolišete ono što je do vas, svoje ponašanje i postupke. Ono što radite i ono što ne radite.

“Puškica” za ARR tehniku

Da rezimiramo do sad navedeno, do suštine možete doći jednostavnim frazama:

Priznanje i prihvatanje problema – Čujem. Razumem.

Preuzimanje odgovornosti – Preuzimam ovo na sebe.

Obavezivanje na rešenje – Neće se ponoviti. Preduzeću konkretne korake da ovo izbegnem u budućnosti. Pobrinuću se da se ne ponovi.

Primeri:

Dobro sam čuo. Preuzimam odgovornost. Neće se ponoviti.

Razumem. Moja greška. Preduzeću konkretne korake da izbegnem ovo u budućnosti.

Možete dodati i:

Voleo bih da za nekoliko nedelja proverim da li su se moje korektivne mere pokazale dobrim, da li funkcionišu i slično.

Zaista cenim što ste izdvojili vreme da mi pomognete u napredovanju.

Reći “izvini”

Gde je deo teksta o izvinjenju? Namerno je izostavljen. Izvinjenja su samo reči. Ona su besmislena. Što je još gore, ljudi misle da je jednostavni izgovor reči “izvini” poslovica koja omogućava za bekstvo iz neprijatne situacije. Ako izuste reč “izvini”, brzo se mogu vratiti da rade potpuno iste stvari koje su prvobitno izazvale probleme, bez posledica.

Samo određeni postupci i obavezivanje na rešenje problema imaju značaj, zajedno sa poboljšanjem koje, nadajmo se, donosi rezultat i prestankom ponavljanja iste greške. Reči poput “izvini” su beskorisne, i mogu biti čak i beznačajnije ako je njihov cilj da zamene konkretne korake za poboljšanje.

Uvek sam govorio ljudima da, osim ako ne pregaze mog psa, nikada ne treba da kažu “izvini” dok rade u mojoj kompaniji.

Rezime

Kada vam sledeći put neko kaže da ste “zeznuli” (“fucked up”), budite zahvalni za priliku da naučite nešto i da napredujete. Pogrešite jednom i to je suština lekcije. Pogrešite više puta i počećete da učite, uz pretpostavku da tako stičete korist od svojih grešaka i ne ponavljate ih. Pogrešite dovoljan broj puta i ko zna – možda ćete postići veliki uspeh!

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0136

“Gvozdena vilica” i sposobnost prihvatanja konstruktivne kritike

Pozadina priče

Kod mene je radio jedan momak kog ću, da ne bih otkrio njegov identitet, zvati Adam. Mogu slobodno da kažem da je to “najgori” čovek s kojim sam radio tokom 20 godina vođenja softverske kompanije.

On:

  • je iznova pravio iste greške
  • je loše pratio uputstva
  • nije razmatrao stvari pre nego što ih uradi
  • nije proveravao svoj rad, niti bilo šta drugo, pre objavljivanja
  • nije pravio planove, ček-liste, niti dorađivao protokole

Moj dan bi često počinjao time što primetim kritične i očigledne greške koje je on napravio, posle čega sam ga pozivao da ga opomenem i pokušam da popravim njegov način rada.

Mnoge razgovore između nas dvojice počinjao sam pitanjem: “Hoćeš li dati otkaz?” Jer, ako bi to želeo, bilo je dobro da to učini u tom trenutku i poštedi nas još jedne mučne diskusije i pružanja “feedback”-a o njegovom radu. Njegov odgovor uvek je bio: “Ne, Brajane”.

Moja filozofija o raskidu saradnje jeste da je ona moguća zbog problema sa usvajanjem vrednosti kompanije, a ne zbog grešaka i da, ako zaposleni dokazuje makar jednu od naših ključnih vrednosti i ulaže trud i napor, do toga uopšte ne dođe. U stvari, za sve ove godine, nikog nisam otpustio, ma koliko loš bio, a da je pritom vredno radio. I nikada nisam zažalio zbog takve odluke.

“Fucking up”

Vremenom, pri čemu mislim na malo duži period vremena, greške su postajale sve beznačajnije, a Adam je, što je još važnije, usvajao moj “feedback” i usmeravao ga na druge članove tima, koji su zbog toga mogli da uče i napreduju brže.

Greške koje Adam tokom celog ovog procesa nikada nije napravio su sledeće:

  • nikada nije shvatao lično “feedback”. Prihvatao je konstruktivnu kritiku u istom duhu u kom mu je data, bez obzira na to koliko mu je grubo saopštena
  • nikada se nije branio, uzvraćao, raspravljao se ili pokazivao neki čvrst stav
  • nikada nije usporio, već je nastavljao da vredno radi
  • nikada nije pravio izgovore ili okolišao rečima poput: “nisam imao vremena”, “nije moja krivica”, “moglo je biti gore” i tako dalje
  • nikada nije rekao “izvini”. Izvinjavanje ne pomaže nikome i ničemu, samo je gubljenje vremena. Izgleda da je on to dobro znao, pa nikada sa njim nisam imao potrebe da gubim vreme na izvinjenja, što nam je omogućilo da se usredsredimo na rešavanje problema

Adamove postupke ovako posmatram – bio je pre spreman da grešku prizna i prihvati (“fucking up”), nego da se pravda i za nju okrivi druge (“fucking down”). O tome možete čitati u tekst “Ako grešite, grešite kako treba ili fucking up vs fucking down“.

Prečesto primećujem da ljudi negativno reaguju na konstruktivnu kritiku, što suštinski sprečava njihovu mogućnost da napreduju i na kraju postignu uspeh. Osim toga, u globalu me ne interesuje da budem mentor nekome ko pruža otpor kada dobije “feedback”, niti da radim sa njim. Za takve ljude kažem da imaju “staklene vilice”. One im se razlome u sitne komade kada ih kritikujete. Adam ima “gvozdenu vilicu”. Mogao je da primi svaki “feedback”, koliko god oštar bio, i nije nimalo posustajao pred njim, a kamoli da se raspao na komade.

Preokret na bolje

Konačno, nakon vremena koje je delovalo kao večnost, Adam je napredovao i razvio se do nivoa kada sam, ne samo prestao da ga svakodnevno savetujem, već počeo da uviđam njegov rast i napredak, što je proces koji nazivam “preokretom na bolje”. Ishod toga bilo je njegovo unapređenje na poziciju analitičara 1. nivoa (“Level 1 analyst”), što je prilično izazovno radno mesto u našoj kompaniji. Njegov rad je nastavio da se poboljšava i napreduje sve do danas i može se sagledati u fenomenalnim rezultatima koje su u domenu “content marketinga” postigli on i njegov tim.

Adam se nije pretvorio u najboljeg čoveka s kojim sam ikada radio, ali priča o njegovom uspehu jedna je od najboljih koju sam doživeo u svojoj karijeri. Niko nije bio ponosniji na njegovo unapređenje od mene!

Bačeno naspram uloženog vremena

Potrošio sam mnogo vremena sa Adamom. Mnogo vremena uložio je i on sam. Ali njegovi postupci i činjenica da nije dao otkaz (i da ga nisam otpustio) pretvorili su vreme, koje je moglo lako da bude bačeno, u investirano, i to dobro investirano.

Neuspeh naspram uspeha

Da je u bilo kom trenutku ovog procesa Adam odustao od posla, to bi značilo njegov neuspeh. To bi istovremeno značilo i neuspeh mene kao lidera, mentora, šefa. Ali činjenica da nije dao otkaz, u stvari znači da on nikad nije bio poslovno neuspešan. Čak je neuspeh izbegavao dovoljno dugo da je na kraju postao jako uspešan.

Druge naučene lekcije

  • Prihvatite konstuktivnu kritiku, koliko god bila oštra, objektivno, a ne prihvatajte je lično
  • Zapamtite, kada vas šef kritikuje, on ne radi to zato što vas ne voli, već zato što pokušava da pomogne (ovo važi samo za dobre šefove)
  • Kada dobijate kritike i sugestije, nastavite da radite sa njima i ako u tome uspete, postoji šansa da dugoročno ostanete uspešni
  • Nikada ne pokazujte čvrst odbrambeni stav, ne raspravljajte se, ne uzvraćajte i ne pokazujte zube. To će lošu situaciju učiniti još gorom
  • Fokusirajte se na dugoročni uspeh
  • Zapamtite da bez muke nama nauke (“No pain, no gain.”) To važi za mnoge situacije
  • Nećete biti neuspešni ako uspete da ne date otkaz
  • Ostanite verni vrednostima kompanije, bez obzira na sve, i to će vas dovesti do konačnog uspeha

 

Originalni članak pročitajte ovde.

1.Bedem

“Kao da”

Postoji odlična scena iz filma Vruća linija (Boiler room) o “ponašanju kao da”.

Da parafraziram lika kog glumi Ben Aflek:

  • ponašaj se kao da si direktor kompanije
  • ponašaj se kao da si obdaren izuzetnim muškim atributima

ili se, u suštini, ponašaj kao da si dobio ulogu, poziciju kojoj stremiš. Ponašaj se kao da si već postigao ciljeve ka kojima si težio.

U filmu nisu naveli razloge, ali sam ja ovaj koncept članovima svog tima “propovedao” tokom čitave karijere, tako da su razlozi jasni.

Mnogi ljudi misle da, nakon što apliciraju za neki posao, tu poslovnu ulogu mogu da počnu da igraju tek nakon što budu primljeni ili unapređeni. Pogrešno. Morate da počnete da se ponašate u skladu sa pozicijom i pre nego što je dobijete, tako da svi, a posebno ljudi odgovorni za vaše zaposlenje, mogu da vas zamisle u toj ulozi. Kada vas svi vide u njoj i poveruju da joj odgovarate, put ka ostvarenju te uloge, kroz promociju ili zaposlenje, samo je pitanje vremena. Vaš jednostavan cilj jeste da učinite to svršenim činom.

Percepcija je stvarnost

Ako želite unapređenje do liderske pozicije, počnite da izgledate, zvučite i ponašate se kao lider već sada.

Zvučite ovako

Dobro je da se rešite navike korišćenja „fraza gubitnika“. Niko ne želi da na mesto lidera postavi nekog ko se ponaša kao pratilac ili, još gore, kao gubitnik.

Pratioci postavljaju pitanja. Osobe na liderskim pozicijama daju predloge. Ako želite da vas vide kao lidera, pretpostavljenom nikad ne postavljajte pitanja. Svako pitanje koje postavite smanjuje vašu važnost njegovim očima i samo naglašava taj odnos podređenog i nadređenog. Čak i kada nemate ideju šta da radite, ipak možete da osmislite neku preporuku dajući predlog koji ima najveću šansu za uspeh (“best-guess approach”).

Pogrešno: Kada revizorima treba da pošaljemo izveštaje?

Ispravno: Predlažem da izveštaje pošaljemo sutra da bismo revizorima predočili zapažanja za period od nekoliko dana.

Ako se vaš šef ne usaglasi, može da vas ispravi. Ali, kako se budete popravljali, primetićete da sve češće odobrava vaše preporuke. To je momenat kada će vaš šef početi da vas razmatra za poziciju lidera.

Nemojte da smišljate izgovore ili da na drugi način radite ono što nazivam “fuck down” (umesto da istupite i priznate da ste počilii grešku, odnosno “fuck up”).

Nemojte stalno da okolišate.

Izgledajte ovako

Ako želite da se o vama razmišlja kao o profesionalcu, dobar početak bio bi da tako i izgledate. Uobičajena osobina uspešnih ljudi jeste da se tako i oblače. To ne znači da treba na posao da ušetate u smokingu, i mnogi koji su jako dobri mogu da prođu i sa aljkavim izgledom. Međutim, za veliku većinu nas, pojava je važna stavka u formiranju tuđe percepcije, često nesvesne i subjektivne, ali bilo da je dobra ili loša, ona ima moćni uticaj.

Dok sam radio kao analitičar u Bostonu, odelo me je koštalo pola prve plate. Živeo sam u malom stanu u naselju radničke klase, išao metroom na posao svakog dana, ali sam izgledao kao broker koji kući donosi ozbiljnu sumu novca. Moj cilj je bio da se ponašam kao da se uklapam u “finansijsku zajednicu”, kao da sam osoba koja zaslužuje poštovanje i unapređenje.

Kasnije, kada sam napredovao do mesta konsultanta, nije bio propisan “dress code”. Ali sam nastavio da nosim odelo i kravatu, čak i tamo gde su se oblačili “business casual”. Pucao sam na visoko i lako došao do zarade dva ili tri puta veće od one koju su primali radnici zaposleni na puno radno vreme u prodavnicama u kojima sam bio konsultant, pa sam smatrao da je prikladno da se razlikujem i tako izgledam.

Kada sam počeo sopstveni posao, uglavnom radeći kod kuće i bez potrebe da težim nekoj višoj poziciji, oslobodio sam se lepe odeće i odlučio da “radim go” (“Work naked”), što je uniforma koju sam zadržao do danas!

Reći ću nešto što sam uvek primećivao. U vojsci, za lidere se očekuje da budu u dobroj fizičkoj formi i to je nešto što sam usvojio za celu svoju karijeru. Ne verujem da možete biti mentalno jaki ako ste u užasnoj fizičkoj kondiciji, ako ne izdvajate vreme i ne trudite se da se pravilno hranite, vežbate ili se makar krećete. Ne treba svako da trenira kao Arnold Švarceneger, ali imam manje poštovanja za lidere koji se nezdravo hrane, neumereni su u alkoholu, zloupotrebljavaju lekove i ne izdvajaju vreme da vežbaju, jer znam da je fizička kondicija srodna mentalnoj. Za dinamična preduzeća koja zahtevaju strogost, disciplinu i mentalnu budnost, biti fizički i mentalno “fit” jeste ono što ambiciozne lidere izdvaja od konkurencije.

Ponašajte se ovako

Na profesionalce se možete osloniti, oni su pouzdani i odgovorni. Možete računati na to da će učiniti da se stvari dogode. Naravno, i profecionalci greše, ali, kada to učine, preuzmu odgovornost za svoje greške umesto da traže izgovore.

Ponašati se kao profesionalac znači, pre svega, preuzimanje potpune odgovornosti za sopstvene rezultate, bez obzira na to da li su dobri ili loši. Razlika između profesionalca i amatera postaje očigledna čim se desi prvi neuspeh. Amater će odmah nalaziti izgovore, okolišati, odbijati krivicu, izvinjavaće se… Profesionalac će prihvatiti feedback drugih na svoju grešku, odgovornost i obavezaće se da reši problem metodom ARR (problem priznati i prihvatiti – “Acknowledging”, preuzeti odgovornost – “Responsibility” i obavezati se na njegovo rešavanje – “Resolving”). Kada dođe trenutak da nekog unapredite, koga biste pre izabrali?

Oni sa osobinama lidera predvode čak i kad nisu na liderskoj poziciji. Uvek imate prilike da predvodite – dobrovoljno se javljajte za nove zadatke i zaduženja, obavežite se da naučite neku važnu tehnologiju, steknete novu veštinu, naučite kompjuterski program, pomažite drugima i budite mentor manje iskusnima od sebe. U stvari, mentorstvo drugima je ključna osobina koju povezujem sa ambicioznim novim liderima.

Ako želite da pređete na novu karijeru, onda nemojte da se zavalite i da se žalite da vas niko ničemu ne podučava. Idite i kupite knjigu, uzmite časove i učite sami. Napravite neki projekat u vezi sa tim što učite, započnite blog, doprinosite na društvenim mrežama, odgovarajte na pitanja na onlajn forumima. Ponašajte se kao da ste već napravili tu promenu i, pre nego što shvatite, dobićete poziciju, i imaćete biografiju obogaćenu novim iskustvima u vezi sa poslom, ako ne i samim poslom. Pisao sam o čoveku u pedesetim godinama koji se ponašao kao tehnički konsultant sve dok to nije postao.

Rezime

Ne ponašajte se onako kako to zahteva vaša trenutna uloga, nego se ponašajte u skladu sa narednom ulogom u kojoj želite da se nađete. Što bolji postanete u tumačenju te željene uloge, postaćete ubedljiviji i ljudi će biti spremniji da vas unaprede. Dok radite na tome da igrate tu višu ulogu i usvajate njena svojstva, vremenom ćete iz “glume” preći u to da takvu ulogu stvarno živite, i za to vreme ćete usvajati njene osobine, postupke, ponašanja i vrednosti.

 

Originalni članak pročitajte ovde.

Abuot-us

Dar toga što nikada ne morate reći „izvini“

Posao nije život. U životu morate da se izvinjavate za svoje postupke u slučaju da vaši istupi to opravdavaju. Najviše (1) grešaka u poslu upravo su samo  greške. One nisu namerne, ne dovode do ogromne štete ili gubitka života, tako da retko stižu do nivoa na kom je potrebno izviniti se.

Saradnicima koji kažu “izvini” odgovaram da, osim ako mi ne pregaze psa, ne treba da se izvinjavaju.

Fraze gubitnika

Osim toga, ljudi imaju lošu naviku da koriste reč “Izvini” kao umesto iskrenog priznanja (Acknowledging) problema, preuzimanja odgovornosti (Responsibility) za njega i obavezivanja na njegovo rešavanje (Resolving), što je drugačije poznato kao ARR. Mnogi od ovih ljudi misle da jednostavno izvinjenje mogu da iskoriste u opštu svrhu, “kartu za izlazak iz zatvora” koja će ih odmah osloboditi preuzimanja odgovornosti, a ne da preduzmu korake kojim bi se obavezali na to da se greška ne ponovi u budućnosti. Ono što sam primetio o ljudima koji stalno, refleksno izgovaraju “izvini” jeste da oni konstantno, iznova i iznova, prave iste greške. Korišćenjem tog retoričkog sredstva ljudi naprave kratak spoj u procesu introspekcije, a to je neophodno da bi se preuzela odgovornost i da bi se na kraju usavršavalo, napredovalo i razvijalo. Oni smišljaju izgovore, okrivljuju druge, neuspeh pripisuju maleru, rade ono što nazivam “Fucking down”, umesto da priznaju grešku, što bi se moglo reči “Fucking up”.

Zato reč “izvini” nazivam “frazom gubitnika” i zato je zabranjeno da je koriste ljudi koji sarađuju sa mnom u bilo kojoj mojoj organizaciji.

Ako želite da radite, živite ili se ponašate “kao da” ste profesionalci, neko ko je vredan toga da bude angažovan, unapređen i slično, važno je da se ponašate “kao da” ste već ta osoba, što znači da treba da govorite kao ona, a ne kao gubitnik. Preuzimanjem odgovornosti za svoje postupke, umesto opuštenog i brzopletog izvinjenja, pokazaćete da ste osoba dobrih kvaliteta. Napisao sam članak o osobi koja je napravila više grešaka nego što možete da zamislite, ali se nije izvinila nijednom i na kraju je postigla uspeh i dobila unapređenje.

Reči ili dela

Deluje protivno zdravom razumu, bar na prvi pogled, kada menadžer, šef ili lider ne prihvata da neko posle greške odgovori sa “izvini”, a još manje kada mu zabrani da se uopšte izvinjava, ali ako je vaš cilj da se u stvari menjate i napredujete, izvinjenje je kontraproduktivno jer koči pozitivan napredak.

Od toga da govorim “izvini” odvikao sam se u vojsci. Prvi put kada sam se izvinio za grešku koju sam napravio bio je i poslednji put, i još imam snove (odnosno noćne more) o reakciji na svoje “izvini” koju sam dobio na treningu. Prvo sam bio uveren da se narednik nije pravedno poneo, da je osvetoljubiv i slično. Tek kasnije sam počeo da cenim dar koji mi je dao, a to je da nikad više ne moram da kažem “izvini”. Više se nisam osvrtao na reč čiji bi pomen negirao greške i isključio vas od preuzimanja odgovornosti za njih. Počeo sam da prisvajam svoje greške i, umesto “izvini”, koristim sledeće rečenice:

  • To se neće ponoviti
  • Smatrajte to rešenim
  • Obavezujem se da rešim ovaj problem

Odustajanje od nezrele zavisnosti da refleksno koristite reč “izvini” jeste dar koji možete pokloniti samom sebi i znak je profesionalne zrelosti. Usredsređivanjem na postupke kao što su priznavanje (Acknowledging) problema, preuzimanje odgovornosti (Responsibility) i obavezivanje na njegovo rešavanje (Resolving) umesto pričanja praznih reči, ne samo da ćete pojednostaviti trenutnu situaciju, nego ćete napraviti napredak ka tome da osigurate da će se problemi u budućnosti ređe dešavati.

 

(1) U izuzetnim slučajevima, izvinjenja profesionalaca jesu opravdana, kao što pokazuje primer sramnog ponašanja sekretara američke mornarice Tomasa Modlija

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0090

Mikropratioci

Pošto ekonomija zasnovana na znanju nastavlja tranziciju ka tome da bude sve agilnija, dinamičnija, snažnija i da se sve više oslanja na rad na daljinu, klasični mikromenadžer je “vrsta koja izumire”, i to sa dobrim razlogom. Mikromenadžment dobija lošu reputaciju zbog toga što ima štetan efekat i usporava rast i produktivnost timova, koji, ako ostanu bez nadzora, mogu stopirati čitave organizacije.

Pojava koju često primećujem, ali se o njoj nikad ne govori, jeste sve veći broj članova tima koji odbijaju da razmišljaju, predvode, dele sa drugima, teže cilju i preuzimaju zaduženja i traže konstantnu pomoć, čak i pri obavljanju jednostavnih zadataka. Njih nazivam mikropratiocima.

Pa dobro, njima treba obuka? Ali čak i kada odgovorite na sva njihova pitanja, sprovedete ih kroz sve zadatke do temeljnog osposobljavanja za određene veštine, oni ih ni tada ne usvoje, već umesto toga nastave da stalno postavljaju pitanja. Ostale osobine mikropratioca su:

  • Kada obave zadatke, toliko su loše urađeni da zahtevaju posvećenu kontrolu kvaliteta (QA) samo da bi se došlo do rezultata prihvatljivih sa minimumalnim standardima
  • Imaju tendenciju da ne čitaju uputstva, traže odgovore ili drugačije pokažu bilo kakvu inicijativu da ukapiraju stvari
  • Ne prate uputstva, iako su im data
  • Stalno postavljaju pitanja, ali često ne slušaju odgovore ili ih uopšte i ne zapamte
  • Uopšteno govoreći, nikad ne pokazuju inicijativu

Ovakvi ljudi se vode filozofijom da je im je nadređeni, u stvari, nadzornik na proizvodnoj traci, koji će suštinski upravljati njima kao da su mašine, dajući im uputstva za svaki zadatak, bez obzira koliko mali ili beznačajan bio. Takođe veruju da su odgovorni samo za svoj trud, a ne i za rezulate, tako da ishod i kvalitet svog rada ne smatraju svojom odgovornošću. Ove ideje im mogu biti duboko usađene i teško ih je promeniti, pogotovo kako postaju stariji.

Kako uočiti mikropratioca

  • Postavljaju previše pitanja, a da često nimalo ne razmisle i primene osnovnu logiku. Mnoga pitanja su besmislena
  • Imaju tendenciju da ponavljaju pitanja koja su već postavili, pa čak i samo pre dan ili dva
  • Izgleda da ne pamte informacije. Zaboravljaju odgovore na pitanja, na mejlove, instrukcije koje su navodno pročitali
  • Nikada ne čitaju uputstva, procedure i smernice samoinicijativno
  • Prave iste greške iznova
  • Nikada ne preuzimaju odgovornost za svoje postupke
  • Ako se napravi greška, radije okrive druge nego što preuzmu odgovornost (“Fuck down” vs “Fuck up”)
  • Stalno se žale na to da ih niko nije obučio ili/i da njihova obuka nije bila odgovarajuća, a i kada jesu obučeni, čak i formalno, steknu vrlo malo znanja
  • Skloni su tome da kritike ne prihvataju dobro i sve shvataju lično
  • Mikropratioci imaju tendenciju da koriste takozvane “fraze gubitnika”

Odakle mikropratioci dolaze

Nažalost, škole i univerziteti u istočnoj Evropi kao da su specijalizovani za školovanje mikropratilaca. Napisao sam članak o slučaju kada je student, u pokušaju da bude lider, zapravo bio izbačen sa fakulteta.

Ovakvi studenti postaju radna snaga i združe se sa mikromenadžerima, i tako privezani, jedni druge vuku naniže dok im karijere napreduju brzinom puža, ako uopšte napreduju, a za to vreme njihovi sposobniji vršnjaci, koji umeju da pokažu inicijativu, napreduju u skokovima. U najboljem slučaju, radeći dovoljno dugo i stičući iskustvo samo kroz čistu rutinu, uspinju se u organizacijama dok sami ne postanu mikromenadžeri i tako se ciklus nastavlja.

Mogu li se spasiti?

Pojedini, a možda i mnogi, mogu. Rano samom početku njihovog angažovanja u organizaciji, možete raditi sa njima i pokušati da ih odviknete od ovih sklonosti. Napravili smo spisak vrednosti posebno napravljen da osnaži i ohrabri ljude da pokažu inicijativu. Neverovatno je videti reakcije kada ljudi shvate da zapravo mogu da istupe, da pokažu inicijativu i samostalno razmišljaju, da su podstaknuti da pravi sopstvene odluke. Zapravo, neki članovi tima, koji su počeli kao mikropratioci, postali su jedni od najboljih lidera sa kojima sam ikada radio.

Nažalost, drugi se ovome opiru celim svojim bićem. Nakon mnogo uspona i padova, možda ćete zaključiti da će ta osoba uvek biti mikropratilac i jedina opcija je da je pustite. Postoji mnogo kompanija koje bi bile srećne da imaju jednu takvu osobu i da je dodele mikromenadžeru koji će biti prezadovoljan nadzorom nad tako jednog vernog podanika.

Radikalni koncepti

Suprotna mikromenadžmentu je holakratija, gde u suštini svako upravlja sobom. Ne verujem da je prava holakratija moguća, ali mi smo joj veoma blizu. Naš spisak vrednosti ima za cilj da naglasi činjenicu da smo oslobođeni rasporeda, tačnih lokacija za rad i šefova.

I pored toga što sam bio izvršni direktor (CEO), moja interna titula, i mog operativnog direktora (COO), bila je “facilitator”. To znači da sam bio tu da pomognem ljudima da rade svoj posao, a ne da im govorim kako da ga rade ili da ga obavljam sam. Sve ovo funkcioniše samo ako u kompaniji imate mnogo “samopokretača”, spremnih i voljnih da preuzmu inicijativu. Mikropratioce treba brzo identifikovati i pretvoriti ih u “mikrolidere”, ili ih podstaći da pronađu uloge u radnom okruženju sa manje mogućnosti.

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0151

Stvaranje poverenja sa radnicima na daljinu i ugovorcima

Upravo sam pročitao dobar članak da je stvaranje poverenja jedno od prvih 5 svojstava dobrog vođe. Ali, šta je sa decentralizovanim, izmeštenim, “offshore” i timovima na daljinu? Da li se i oni računaju? Da, stvaranje poverenja zapravo je još važnije u kontekstu “offshore” razvoja.

Izgradnja poverenja sa vašim timom “offshore” radnika, bilo da su oni nasleđeni, rade puno radno vreme, da su podizvođači ili frilenseri, uključuje mnogo sastanaka, diskusija, otvorenu komunikaciju “iz srca”, angažovanje na društvenim mrežama, vežbe za “team building” i još mnogo toga…

Ma šalim se. Nikoga nije briga za to.

Ključne brige vašeg tima su:

  1. Da li ću biti plaćen?
  2. Da li ću biti plaćen?
  3. Da li ću biti plaćen?

Ništa što možete učiniti, recimo – koordinisanje, neće biti važno ako ne dokažete da možete i želite da plaćate svoje ljude:

  • na vreme
  • u celosti
  • i precizno, bez grešaka, smanjenja zarade…

Plaćanje treba da učinite ne samo prioritetom, već i osnovnom vrednošću svoje kompanije.

Pozadina priče

Za razliku od SAD-a, gde se ljudima uglavnom plaća na vreme i u celosti (mada postoje značajni izuzeci), u mnogim kompanijama u razvoju plaćanje je kao bacanje novčića. Možda ćete biti plaćeni, možda nećete. Možda ćete biti plaćeni u celosti, možda nećete. To izaziva mnogo nepoverenja i neizvesnosti koje ćete zateći kada vodite “offshore” timove.

Međutim, i ugovorci u bazi firme žele da budu plaćeni takođe i, shodno tome što imaju status privremenog radnika, često nalete na probleme. Vaš posao bi trebalo da bude da se postarate da i oni budu plaćeni, čak i ako zarade više od vas!

Moj glavni posao

Nekada sam se šalio da je moj posao u staroj “startup” firmi bio da plaćam ljudima. Sve što sam radio osim toga bio je dodatni posao! Ali ima puno istine u tome. Kada sam plaćanje mogao da izvedem efikasno i uspešno, gradeći poverenja posle svakog ciklusa plaćanja, zaista sam postizao napredak u stvaranju poverenja, a to je ključni temelj na kom se gradi sve ostalo. Da nisam mogao to da postignem, zaista ne bih imao tim.

Jedna od stvari kojima se najviše ponosim je to što sam oko  15 godina vodio međunarodni platni spisak sa stotinak ljudi. Nikada se nije desilo da:

  • nekome ne platim
  • nekome zakasni uplata
  • napravim greške u plaćanju koje nisu mogle odmah da se isprave, i to u retkim prilikama u kojima su se desile

Povremeno sam nudio ljudima da se kladimo u 1.000 dolara ako nađu nekoga ko tvrdi suprotno. Nikad niko nije to učinio.

Potpuno transparentno: moja supruga je zapravo vodila knjige za moju kompaniju, uz mnoge druge stvari, i dobija najviše zasluga za brz i efikasan rad!

Postavljanjem platnog spiska na vrh prioriteta u kompaniji, bukvalno stavljate novac na mesto vaših usta, radeći to, uspostavljate poverenje svog tima.

Spoljni saradnici (sub-contractors)

Nikada ne plaćam rad pre nego što je gotov. Ali s druge strane, nije fer očekivati da neko nimalo ne bude plaćen za veće ugovore sa fiksnom ponudom sve dok oni ne budu završeni. Uveli smo pouzdani sistem plaćanja za sve svoje podizvođače da im se isplaćuje na osnovu, potpuno verifikovanih, ostvarenih poslovnih ciljeva.

Opet, ne mogu da prihvatim zasluge za ovo jer je moj tim za operativne poslove u Srbiji upravljao svim tim ugovorima, uključujući i sve te isplate. (1)

Naučene lekcije

  • Platite pre kraja meseca. Plaćali smo i ranije, što je tim cenio. Plaćanje na dve nedelje bilo bi još bolje, ali to nismo postigli
  • Sledite strog postupak kontrole kvaliteta (QA) da budete sigurni da su sve isplate izvršene precizno
  • Dozvolite članovima tima da probleme sa plaćanjem predoče direktno izvršnom direktoru. Ne mogu se setiti više od jednog do dva mejla u vezi sa isplatom za ovih 15 godina jer je moj tim za ljudske resurse (HR) bio odličan. Ali samo saznanje da mogu da mi se obrate u vezi sa plaćanjem, mnoge ljude opušta
  • Pokušajte da pokrijete što više naknada i troškova, kao što je, na primer, internet
  • Usredsredite se na platne liste kada se bavite time. Nemojte dozvoliti da to bude samo još jedan zadatak kojim upravljate tog dana. Morate posvetiti dovoljno vremena da se fokusirate isključivo na to, sve dok ne završite, i ne dozvolite da vas prekidaju ili ometaju
  • Platite troškove narednog meseca. Ljudi ne treba da čekaju 6 meseci da nadoknade troškove koje su napravili na poslu

Rezime

Pokazivanjem ljudima da vam je plaćanje za njihov rad glavni prioritet, možete ukloniti brigu, nesigurnost, odvlačenje pažnje vašeg tima i omogućiti mu da se potpuno fokusira na posao koji obavlja. Čini se jednostavnim, ali poznajem mnogo menadžera koji to ne cene u potpunosti i rezultati njihovih “offshore” timova trpe zbog toga.

 

(1) više od 60 sklopljenih ugovora

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0064

“Daću sve od sebe” i druge fraze koje profesionalci nikad ne koriste

U naslovu ovog teksta sam slagao jer navodim na zaključak da ću se, osim sa “daću sve od sebe”, baviti i drugim frazama. Iskreno, uradio sam najbolje što sam mogao. Pa, u čemu je problem?

Kada ljudi kažu da će “dati sve od sebe”, to me zaista nervira. Toliko je toga obuhvaćeno tom malom frazom, od čega baš ništa nije dobro, a ljudi koji je koriste znaju to jako dobro. Koriste je kao retoričko sredstvo da istovremeno smanje očekivanja i da otmu kontrolu za procenu ishoda zadatka iz tvojih ruku i potpuno je preuzmu.

Ljudi će reći “Nemoj da pridikuješ, oni samo pokušavaju da kažu pravu stvar”. Moj odgovor je da nije tako, reči imaju značenja i ljudi vrlo dobro znaju značenje ove fraze, pa je koriste sa svrhom; namera i upotreba ovih reči je u najboljem slučaju beskorisna, a u najgorem – neusklađena sa ciljem i kontraproduktivna. Njenim korišćenjem prenosite nekome da se ne može osloniti na vas da ispunite zadatke, čak i ako ste potpuno posvećeni tom cilju. Ovo vas izdvaja od iskusnijih profesionalaca koji nikad ne koriste tu frazu (to su isti ljudi sa kojima želite da razgovarate “kao da” ste jedan od njih, iako to još niste u potpunosti dostigli).

Nepoznanica

Kada kažete “Daću sve od sebe”, tu postoji jedna velika neizvesnost. Šta je to “sve”? Šta ako vaše “sve” nije dovoljno dobro? Šta ako vaše “sve” nije dobro uopšte? Ako treba da završite izveštaj do kraja nedelje ili će u suprotnom ceo vaš tim ostati bez posla, da li biste više želeli da se neko obaveže da to završi ili da “da sve od sebe”? Prećutnim prihvatanjem tog “sve” implicitno pristajete čak i na to da izveštaj ne bude urađen i da svi izgube posao – pa u redu je, osoba je dala sve od sebe.

Samoprocena

Drugi problem koji primećujem kada ljudi kažu da će dati sve od sebe jeste da oni time implicitno sebi daju za pravo da sami postave kriterijum svog učinka ili ga, drugim rečima, usvajaju (internalizuju). Mi nikada o sopstvenom uspehu ne sudimo sami, bez obzira na to koliko težimo da steknemo određeni nivo kontrole nad ličnim brendom. U stvarnosti, naš uspeh, ili neuspeh, uvek će biti ocena koju nam drugi daju na osnovu naših dostignuća. Drugačije rečeno, uspeh je eksternalizovan. Činioci, ljudi, sudije koje nisu vi, odrediće vaš stepen uspeha.

Kada je reč o poslu, vaš uspeh biće određen vašim rezultatima, proizvodnjom, povratnom informacijom i tako dalje, svim tim obuhvaćenim stvarima i vama isporučenim od strane nadređenog. Da li ste od sebe dali sve, ili ništa, ili bilo šta između te dve krajnosti, potpuno je beznačajno. Kada implicitno pokušate da postavite drugačiji standard, zatim da usmerite povratnu informaciju svog nadređenog – to je klasični primer neusklađenosti sa ciljem. Treba da prihvatite činjenicu da će, bez obzira na vaš trud, i lične standarde poput “sve od sebe” i sličnih koncepta, vaš uspeh odrediti neko drugi.

Smanjena očekivanja

Najveći razlog zbog kog ljudi koriste ovu frazu jeste da smanje očekivanja. Tako na kraju, ako zadatak bude neuspešan, mogu da kažu “Pa dobro, dao sam sve od sebe” i time spuste kriterijum da bi bar neki doživljaj uspeha spasili od gubitka. Usvajanjem takvog stava u kompaniji, svako bi mogao da dobije unapređenje tek onako, prema njegovim unutrašnjim kriterijumima, a to je da je dao sve od sebe. Proizvodnja bi mogla da se uspori, prihod da opadne, profit da nestane i cene akcija da padnu, ali sve dok svi daju sve od sebe, kao kolektiv možemo da odmaramo. Tako posao ne funkcioniše.

Preduzeća na kraju uspevaju kao celina, koja se oslanja na sabrane mikro-uspehe svih pojedinačih stejkholdera. Uspeh, a ne neki neopisivi koncept vezan za trud, mora da se očekuje i postigne. Nema drugog načina.

Prekinuto liderstvo

Lideri ne mogu da odu kod akcionara ili investitora i da kažu “daću sve od sebe”. Uz smeh bi bili isterani iz prostorije, odmah nakon što dobiju otkaz. Taj smisao za očekivanja, koji postoji na najvišoj instanci, treba da se sprovede na svakom organizacionom nivou, sve do najniže rangiranog radnika. Kada se od zaposlenih jednostavno zatraži da daju sve od sebe, a od organizacije kao celine zahteva se da uspe, postoji osnovna diskonekcija. Ovo bi dovelo do kontradikcije. Da bi bio u skladu sa ciljem, svako u organizaciji mora da se posveti ideji da makar ispuni očekivanja i postigne rezultate, čak i pored toga što, u realnosti, očekivanja nisu uvek ispunjena.

Ovaj tekst deo je serije “Fraze gubitnika”.

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0002

Paragrafi i prazan prostor

Ne znam zašto, ali  nepravilno razdvajanje paragrafa, veoma je prisutno kod mladih pisaca. Ovaj problem često primećujem u pisanoj korenspodenciji. To nije samo strukturalna greška, koja čitaocima otkriva da vam nedostaje dobro razumevanje jezičke konstrukcije i forme, već se time narušava čitljivost i publici otežava da usvoji i razume sadržaj

Pravila

Kada pišete na engleskom jeziku, potrebno je da iskoristite prazan prostor kako biste naznačili početak novog paragrafa.

Generalno, to se može postići:

a) Razmakom između paragrafa (web, mejl)

ili

b) Uvlačenjem početka novog paragrafa, počevši od drugog (štampa). Time se nećemo baviti

 

Ali nikad ne treba koristiti oba.

Paragrafi su osmišljeni da bi unapredili čitljivost sadržaja tako što će ga raščlaniti na logične i prostije celine. Ukoliko ne postoji vidljiva indikacija koja ukazuje na paragrafe, onda se anulira i svrha. Takođe, previše gust tekst bez ikakvih ”praznina” se vizuelno teško usvaja i težak je za čitanje.

Ovih pravila bi se trebalo pridržavati u sadržaju na webu, elektronskim knjigama, pisanoj korespondenciji, bilo da je reč o mejlu, beleškama ili korišćenju društvenih mreža; praktično, za sve što pišete.

Primer (web, mejl)

Na flauti se izvodi lepa i laka melodija koja priča o travi, drvetu i horizontu.

Diže se zavesa.

Ukazuje se kuća trgovačkog putnika. Iza nje naziremo uglaste oblike tornjeva, koji je okupiraju sa svih strana. Na kuću i prednji deo pozornice pada samo plavičasta nebeska svetlost, a okolni predeo daje razbuktali odsjaj narandžaste boje. Kada se pojača osvetljenje, vidimo masivne svodove stambenih zgrada oko male, trošne kuće. Kao da se neka dremljiva atmosfera budi iz sna stvarnosti. Kuhinja, koja je u sredini, izgleda dovoljno otvorena, jer se tamo nalazi kuhinji nameštaj: sto sa tri police i frižider. Osim toga, nema više ničega. U pozadini kuhinje nalazi se ulaz koji vodi u trpezariju. Na desnoj strani kuhinje, na podijumu uzdignutom dve stope, nalazi se spavaća soba u kojoj se nalazi samo mesingani krevet i obična stolica. Na polici iznad kreveta postavljen je srebrni atletski trofej. Prozor sa strane otvara se prema stambenom bloku.

Iza kuhinje, na podijumu uzdignutom šest i po stopa, smeštena je dečija soba, koja se jedva nazire. Nejasno se vide oba kreveta, a pozadi se nalazi mansardni prozor. Na levoj strani su stepenice, koje iz kuhinje vode do dečije sobe.

Celokupni dekor je potpuno, ili na nekim mestima, delimično providan. Konture krova su jednodimenzionalne. Ispod i iznad krova vide se stambeni blokovi. Ispod kuće je prostor koji se proteže iznad prednjeg dela pozornice i orkestra. Taj istureni deo služi kao dvorište, a i mesto na koje se odigravaju sve Vilijeve imaginacije, kao i scene u gradu. Kad god se radnja dešava u sadašnjosti, glumci vode računa o zamišljenim zidovima, nastojeći da ulaze u kuću samo kroz vrata na levoj strani. Ali u scenama koje su se desile u prošlosti, te prepreke se ruše i glumci ulaze u sobu ili je napuštaju prolazeći kroz zid u prednji deo pozornice. (1)

Pogrešno

Na flauti se izvodi lepa i laka melodija koja priča o travi, drvetu i horizontu. Diže se zavesa. Ukazuje se kuća trgovačkog putnika. Iza nje naziremo uglaste oblike tornjeva, koji je okupiraju sa svih strana. Na kuću i prednji deo pozornice pada samo plavičasta nebeska svetlost, a okolni predeo daje razbuktali odsjaj narandžaste boje. Kada se pojača osvetljenje, vidimo masivne svodove stambenih zgrada oko male, trošne kuće. Kao da se neka dremljiva atmosfera budi iz sna stvarnosti. Kuhinja, koja je u sredini, izgleda dovoljno otvorena, jer se tamo nalazi kuhinji nameštaj: sto sa tri police i frižider. Osim toga, nema više ničega. U pozadini kuhinje nalazi se ulaz koji vodi u trpezariju. Na desnoj strani kuhinje, na podijumu uzdignutom dve stope, nalazi se spavaća soba u kojoj se nalazi samo mesingani krevet i obična stolica. Na polici iznad kreveta postavljen je srebrni atletski trofej. Prozor sa strane otvara se prema stambenom bloku.
Iza kuhinje, na podijumu uzdignutom šest i po stopa, smeštena je dečija soba, koja se jedva nazire. Nejasno se vide oba kreveta, a pozadi se nalazi mansardni prozor. Na levoj strani su stepenice, koje iz kuhinje vode do dečije sobe.
Celokupni dekor je potpuno, ili na nekim mestima, delimično providan. Konture krova su jednodimenzionalne. Ispod i iznad krova vide se stambeni blokovi. Ispod kuće je prostor koji se proteže iznad prednjeg dela pozornice i orkestra. Taj istureni deo služi kao dvorište, a i mesto na koje se odigravaju sve Vilijeve imaginacije, kao i scene u gradu. Kad god se radnja dešava u sadašnjosti, glumci vode računa o zamišljenim zidovima, nastojeći da ulaze u kuću samo kroz vrata na levoj strani. Ali u scenama koje su se desile u prošlosti, te prepreke se ruše i glumci ulaze u sobu ili je napuštaju prolazeći kroz zid u prednji deo pozornice.

(1) Smrt trgovačkog putnika, A. Miller

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0087

Primeri propratnog pisma

Verujem da je propratno pismo od bitnog značaja u povećanju šanse da dobijete posao. Navešćemo neke šablone i primere koji vam mogu pomoći. Primeri su prilagođeni za prijave poslodavcima iz Sjedinjenih Američkih Država.

Preporučio bih vam da:

  • Konvertujete propratno pismo u PDF
  • Propratno pismo obuhvata jednu stranicu
  • Prilikom apliciranja, zakačite rezime (CV) kao zaseban PDF dokument i prosledite ga putem mejla

Primer propratnog pisma možete pronaći ovde.

Početak mejla

U većini slučajeva poslaćete rezime i propratno pismo putem mejla, pri čemu možete koristiti ovaj šablon:

Poštovani Brajane,

Prijavljujem se za (navesti poziciju). U prilogu mejla nalaze se propratno pismo i rezime.

Zahvaljujem Vam na razmatranju ove prijave.

S poštovanjem,

(Ime i prezime)

Šabloni

U ovim šablonima se mogu naći segmenti za:

  • predstavljanje
  • preporuku
  • radno iskustvo
  • veštine
    • obrazovanje
    • veštine koje se mogu nadograditi, odnosno lake veštine
    • tvrde veštine
    • postignuća
  • sposobnost prilagođavanja drugoj kulturi (za kompaniju u SAD-u)
  • rezime i reference
  • traženje pomoći

Datum
Ime primaoca
Naslov
Kompanija

Poštovani (ime i prezime),

Pišem u vezi sa slobodnim radnim mestom (navesti naziv pozicije). Hvala na vremenu da razmotrite moje kvalifikacije.

Na ovu priliku mi je ukazao (ime i prezime) koji radi u Vašoj kompaniji kao (navesti njegovu poziciju). Smatram da je (ime i prezime osobe koja vas je preporučila) zadovoljan i da se dokazao na svojoj poziciji. Verujem da mogu ostvariti njegov uspeh, ukoliko mi se pruži prilika i (ime i prezime osobe koja vas je preporučila) je pristao da garantuje za mene (kao i ostali čije su preporuke dostupne na Vaš zahtev).

Na osnovu opsežnog istraživanja u vezi sa (navesti ime kompanije), verujem da se veoma brzo mogu prilagoditi Vašoj jedinstvenoj kulturi, načinu poslovanja i dati pozitivne doprinose (navesti primer).

Budući da posedujem (navesti različita zvanja, diplome, sertifikate), smatram da mogu izvršavati (navesti različite dužnosti).

Cenjen sam po sledećim veštinama (navesti neke “prenosive veštine”).

U toku svoje profesionalne karijere, demonstrirao sam visok stepen posvećenosti i truda. (Navesti tri ili više postignuća koja su relevantna s obzirom na opis posla).

Moje poznavanje engleskog jezika, kao i zaljubljenost u američku kulturu, uključujući muziku, sport i filmove, kao i moje ambicije, radna etika i veštine komunikacije, omogućiće mi da se veoma brzo prilagodim i, konačno, uspem u Vašoj kompaniji sa sedištem u Americi.

Nadam se da ću, zbog navedenih kvalifikacija i iskustva, biti prava osoba za (navesti traženu poziciju) i da ću doneti značajno pojačanje vašem timu. U skladu sa tim, prilažem i rezime. Takođe, mogu obezbediti i preporuke, na Vaš zahtev. 

Ako vas je moja prijava zainteresovala, slobodno me možete kontaktirati, radovao bih se narednim koracima u selekciji. Možete me kontaktirati na bilo koji od navedenih načina, u svako doba.

Zahvaljujem se na razmatranju ove prijave,


(Ime i prezime)

(Broj mobilnog telefona) | (Email) | (Linkedin)

Primer 1

Ovo je primer propratnog pisma napisanog po šablonu, za kandidata koji ima preporuku i zadovoljavajuće iskustvo.

Feb 20, 2020
Brian Lockwood
CEO
Znam

Poštovani Brajane,

Pišem u vezi sa slobodnim radnim mestom na poziciji marketing stručnjaka. Hvala na vremenu da razmotrite moje kvalifikacije.

Za ovaj posao me je preporučio Nikole Kadrić, koji radi kao analitičar u jednom od Vaših sektora. Uvideo sam da je on veoma zadovoljan i da se dokazao na svojoj poziciji. Verujem da mogu ostvariti njegov uspeh, ukoliko mi se pruži prilika, i Nikola je pristao da garantuje za mene (kao i ostali čije su preporuke dostupne na Vaš zahtev).

Na osnovu detaljnog istraživanja o poslovnom inkubatoru Znam, verujem da se veoma brzo mogu prilagoditi Vašoj jedinstvenoj kulturi i dati pozitivan doprinos. Veoma cenim napore zajednice da pomogne siromašnoj deci u Bruklinu i u tome bih voleo da učestvujem u svoje slobodno vreme. Zainteresovan sam i za Vaš program za razvijanje budućih lidera, nakon što se čvrsto pozicioniram u kompaniji.

Sa diplomom strukovnih studija u marketingu, kompententan sam da izvršavam zadatke koji se odnose na brending, reklamiranje, SEO i uređivanje web-sajtova.

Cenjen sam zbog svog timskog rada, organizacionih sposobnosti i komunikacionih veština.

Odlično poznajem obradu teksta, tabelarne prikaze, grafičke obrade i WordPress.

Tokom profesionalne karijere, demonstrirao sam visok stepen posvećenosti i truda. Predvodio sam tim marketing praktikanata tokom leta, organizovao učešće naše kompanije na lokalnim sajmovima zapošljavanja i kreirao sam i upravljao HR bazom podataka, kako bih bolje pratio i obrađivao prijave.

Moje poznavanje engleskog jezika, zaljubljenost u američku kulturu, uključujući muziku, sport i filmove, kao i moje ambicije, radna etika i veštine komunikacije, omogućiće mi da se veoma brzo prilagodim i postignem uspeh u Vašoj kompaniji.

Nadam se da ću, zbog navedenih kvalifikacija i iskustva, biti prava osoba za poziciju marketing stručnjaka i da ću doneti značajno pojačanje vašem timu. U skladu sa tim, prilažem i rezime. Takođe bih mogao da obezbedim preporuke, na Vaš zahtev.

Ako vas je moja prijava zainteresovala, slobodno me možete kontaktirati, radovao bih se narednim koracima u selekciji. Možete me kontaktirati na bilo koji od navedenih načina, u svako doba.

Zahvaljujem se na razmatranju ove prijave,


Dejan Marković

9192588564545 | dejan.marković@gmail.com | https://www.linkedin.com/com/in/DMarkovic/

Primer 2

Ovo je primer propratnog pisma kandidata koji nema preporuku, ni zadovoljavajuće iskustvo.

Feb 20, 2020
Brian Lockwood
CEO
Znam

Poštovani Brajane,

Pišem u vezi sa slobodnim radnim mestom na poziciji marketing stručnjaka. Hvala na vremenu da razmotrite moje kvalifikacije.

Na osnovu detaljnog istraživanja o poslovnom inkubatoru Znam, verujem da se veoma brzo mogu prilagoditi Vašoj kulturi i načinu poslovanja i dati pozitivan doprinos. Veoma cenim napore zajednice da pomogne siromašnoj deci u Bruklinu i u tome bih voleo da učestvujem u svoje slobodno vreme. Zainteresovan sam i za Vaš program za razvijanje budućih lidera, nakon što se čvrsto pozicioniram u kompaniji.

Sa diplomom strukovnih studija u marketingu, kompententan sam da izvršavam zadatke koji se odnose na brending, reklamiranje, SEO i uređivanje web-sajtova.

Cenjen sam zbog svog timskog rada, organizacionih sposobnosti i komunikacionih veština.

Odlično poznajem obradu teksta, tabelarne prikaze, grafičke obrade i WordPress.

Iako ne posedujem značajno poslovno iskustvo, kao nov na tržištu rada, završio sam trening mekih veština i bio među trećinom najboljih polaznika (vidite sertifikat u prilogu) lokalnog, neprofitabilnog poslovnog inkubatora Znam. Osim toga, posedujem sertifikat o naprednom poznavanju konverzacije i pisanja na engleskom jeziku (uključujući brzo kucanje od 50 reči u minutu). Na osnovu mojih postignuća u ovom programu, izvršni direktor poslovnog inkubatora Znam – Brajan Lokvud, spreman je da mi da pisanu ili telefonsku preporuku.

Moje poznavanje engleskog jezika, zaljubljenost u američku kulturu, uključujući muziku, sport i filmove, kao i moje ambicije, radna etika i veštine komunikacije, omogućiće mi da se veoma brzo prilagodim i postignem uspeh u Vašoj kompaniji.

Nadam se da ću, zbog navedenih kvalifikacija i iskustva, biti prava osoba za poziciju marketing stručnjaka i da ću doneti značajno pojačanje vašem timu. U skladu sa tim, prilažem i rezime. Takođe bih mogao da obezbedim preporuke, na Vaš zahtev.

Ako vas je moja prijava zainteresovala, slobodno me možete kontaktirati, radovao bih se narednim koracima u selekciji. Možete me kontaktirati na bilo koji od navedenih načina, u svako doba.

Zahvaljujem se na razmatranju ove prijave,


Dejan Marković

9192588564545 | dejan.marković@gmail.com | https://www.linkedin.com/com/in/DMarkovic/

 

Originalni članak pročitajte ovde.