0143

Pravilo pet godina za stvaranje održivih veza

Ako nećete biti u mom životu za 5 godina, nećete biti u njemu ni sada.

Naravno da ću biti uključen i u kratkotrajne odnose, ali u njih ne investiram. Investiram samo u održive odnose i ohrabrio bih vas da i vi činite isto.

Na sve veze u životu gledam kroz prizmu održivosti sa ciljem da dragoceno vreme uložim samo u one koje su zdrave, korisne i konstrukivne. Sve druge prekidam.

Održive veze

Ove veze su stabilne, zdrave, razvijaju se i samo učešće u njima će poboljšati vašu ličnost.

  • Sa saradnicima, članovima tima, profesionalcima u vašoj mreži koji pozitivnu utiču, podstiču razvoj i napredovanje. Oni će vas inspirisati na vašem profesionalnom putu
  • Sa mentorima koji vam mogu pomoći. Ako imate sreću da dobijete mentora, držite ga se
  • Sa porodicom (u većini slučajeva). Niko vas ne voli kao porodica. Kada vam je teško i mnogi, za koje ste mislili da su vam prijatelji, nestanu, porodica će uvek biti tu. Ali vas takođe niko ne može povrediti kao porodica
  • Sa poznanicima koji pokazuju pozitivnu energiju, dobar stav i druge osobine vredne divljenja. Uvek očekujem da naredna osoba koju upoznam bude najbolja koju sam sreo u životu. Neverovatno je da ljudi veoma često ne razočaravaju. Ponekad samo treba da načuljite uši i predstavite se
  • Sa samim sobom. Morate ulagati u sebe, tako da možete stvarati ostale održive veze

Neodržive veze

Ovo su destruktivne veze, na koje ćete, dugoročno posmatrano, baciti svoje vreme, učiniće vas nesrećnim i sprečiti da se razvijate kao ličnost.

  • Veze koje su se završile neuspehom, bilo profesionalnim ili ličnim. Čvrsto verujem da, ukoliko drvo padne, neće uspešno izrasti
  • Toksične veze, bilo koje vrste, koje negativno utiču na vas. Radite na konstantnom ulaganju u sebe i bićete spremniji i sposobniji da presečete negativne odnose u svom životu
  • Veze sa ljudima koji ne žele da se razvijaju, uče i napreduju. Takvi ljudi će sabotirati vaše pokušaje da napredujete
  • Veze sa ljudima koji će od vas nešto uzimati, bilo da je reč o novcu, entuzijazmu, optimizmu ili poverenju u suprugu ili supruga. Bez obzira na to koliko ste uspešni, ako imate ovakve ljude u svom životu, nalik na parazite, oni će ubrati plodove vašeg uspeha
  • Veze sa ljudima koji su pokazali sklonost ka laganju, krađi, mržnji i sličnim osobinama. Budite srećni da prepoznate te osobine, koliko god da su dobro skrivene, ali budite odlučni kada reagujete
  • Veze sa slomljenim ljudima koji ne umeju da slušaju, uče ili izvuku korist od vaše pomoći. Dok se ne promene, njima je nemoguće pomoći i, dok pokušavate da im pomognete, povući će vas sa sobom unazad

Neke neodržive veze koje sam prekinuo

  • Imao sam odličnog advokata koji mi je bio i jako dobar prijatelj. Prešao je u novu firmu i potom mi poslao ogroman račun. Postao je moj bivši advokat
  • Sa prijateljem koji se nije trudio da napreduje u svojoj karijeri i samo je stagnirao
  • Sa članom tima, i prijateljem, koji nije mogao da kontroliše lične demone, bes i mržnju
  • Sa menadžerom prodaje u mojoj kompaniji koji je odbio da prihvati naš model poslovanja i konstantno ga potcenjivao
  • Sa direktorom naše kompanije koji nije želeo da usvoji naše vrednosti
  • Sa članom tima koji je potcenjivao moju kompaniju
  • Sa raznim ljudima koji su me lagali tokom prethodnih godina
  • Sa svakim ko mi je ikada iskazao nepoštovanje ličnim napadom ili preispitivanjem moje etike ili karaktera
  • Sa svakom kompanijom ili drugom organizacijom za koju sam osetio da će ograničiti moj rast i potencijal
  • Sa grupom za ulaganje privatnog kapitala koja je omalovažavala državu u kojoj sam izgradio svoj posao
  • Sa članovima porodice koji nisu pružali podršku ili ljubav. Da, prekinuo sam i porodičnu vezu, koliko god me to bolelo
  • Sa ljudima koji su prekinuli odnose sa mnom, nepravedno, i onda pokušali da se vrate u moj život
  • Sa svakim članom tima koji je dao otkaz bez objašnjenja ili na drugi način neodgovorno napustio posao
  • Sa svakim ko otvoreno podržava bilo koju javnu ili političku ličnost koja propagira autoritarizam, rasizam, nacionalizam, ksenofobiju itd.

Ljudi se ne menjaju

Ljudi mogu da profesionalno rastu i napreduju, ali ne mogu da promene svoju ličnost i suštinske vrednosti. Ako ste sa njima ostvarili vezu koja je trenutno u osnovi neodrživa, to se neće promeniti. Zato prestanite da se zavaravate, ne čekajte, već kliknite na “cancel”.

Zašto prekinuti?

Problem sa neodrživim vezama je dvostruk.

Prvo, one vas unazađuju. Čak iako vi sami nastojite da napredujete, ovakve veze će oslabiti vašu sposobnost da to učinite. Ili još gore, one nose oportunitetni trošak time što vas sprečavaju da formirate odnose koji bi mogli da vas zapravo usavrše (čitajte u daljem tekstu).

Drugo, one istiskuju vašu sposobnost da formirate nove održive odnose i da ulažete u postojeće. Vi raspolažete određenim vremenom i, ako ga bacate na neodržive veze, bićete sprečeni da unapredite svoj profil održivih veza. Bićete zaglavljeni u toksičnoj kombinaciji neodrživih veza. Umesto toga, prekinite neodržive veze i to vreme iskoristite na one ljude u svom životu koji će vas učiniti srećnijom i boljom osobom, uključujući i one koje niste još uvek upoznali.

Još uvek nemate održive veze? To je u redu, one postoje. Izdvojite malo vremena i potražite ih. Vaše neodržive veze se nikada neće promeniti, poboljšati, pa prestanite da čekate nešto što se nikad neće dogoditi i prekinite ih, a ako nekim slučajem to ne učinite, onda nađite nešto čime biste ih zamenili. Uvek sam delio mišljenje da je bolje nositi se sa nepoznatim, nego sa poznatim “demonima”.

Greške

Zbog prekida veza sa nekim ljudima u svom životu sam zažalio. Ali oni su veoma malobrojni i u dalekoj prošlosti. Što se mene tiče, radije bih napravio nekoliko grešaka nego da dozvolim da na mene negativno utiču loše veze. Većina odluka da veze prekinem su se vremenom ispostavile dobrim.

Ljudi koji su prekinuli vezu sa mnom

Mene su odbacivali (makar imlicitno), i u mnogim slučajevima, sa punim pravom,

Mislim da većina ljudi, koji su prekinuli vezu sa mnom, spadaju u kategoriju onih koje sam previše ili prebrzo forsirao. U poslednjih 10 godina sam se trudio da postanem bolji u upravljanju ljudima, i ta stopa odbacivanja se tokom karijere smanjivala. Međutim, u vezi sa ovim još uvek postoje situacije zbog kojih žalim, a većina njih se dogodila još na početku moje karijere.

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0125

Kafa – jedna doza energije u toku dana, ne propustite njeno dejstvo

Sećam se da je moj dobar prijatelj jednom rekao: “Prvo pivo ima najbolji ukus” i setim se toga uvek kada ga pijem.

Isto važi i za šolju kafe. Podići će vam energiju, što će vam pružiti bolju produktivnost da uradite i najteže zadatke. Setite se Popaja i njegove konzerve spanaća. Meni je prva šolja kafe energetska doza koja mi omogućava da prođem kroz najizazovnije zadatke lako, kao što vrući nož prolazi kroz puter, čak i u situacijama kada bih, samo nekoliko sati kasnije, u te zadatke gledao kao da su nemoguća misija.

Kada sam naleteo na ovaj članak, uvideo sam da podržavam sve što u njemu piše. Preporučujem i vama da ga pročitate.

Vaša prva šoljica kafe čini 5 iznenađujućih stvari za vaš mozak svakog dana

Usklađivanje posla sa energetskim tokovima

Upravljanje tokom vaše energije tokom dana je ključno. Treba da uskladite nivoe svoje energije sa svojim najzahtevnijim zadacima i da koristite dodatnu stimulaciju, kao što je kafa, da se osnažite kad vam je to najpotrebnije. Na ovaj članak me je podsetilo to što sam se ovog jutra istuširao nakon kafe. Bio sam veoma elegičan, ali sam protraćio dragocenost svoje doze energije sa ograničenim trajanjem. Međutim, to me je podsetilo da ovaj članak preporučim.

Visok nivo energije

Većina ljudi ima visok nivo energije ujutru. To je i najbolje vreme da “pojedete žabu”, što znači da prvo uradite najteže zadatke. Dodajte i malo kafe i moći ćete da projurite kroz najizazovniji zadatak i ubacite ga u svoj inboks, pripremajući svoj dan za satisfakciju i uspeh.

Jutarnji sastanci su pogubni za produktivnost, što je jedan od razloga zašto dnevni SCRUM “standup” sastanci treba da traju samo 15 minuta i ni sekund duže. Tako vam neće oduzeti najproduktivnije vreme.

Srednji nivo energije

Ne proveravajte poštu čim se ulogujete. To će vam skrenuti pažnju i oduzeti dragoceno vreme i energiju, što će vam biti potrebno za produktivnije zadatke. Reaktivni zadaci, kao što je odgovaranje na mejlove, može se raditi i kada imate nizak nivo energije, zajedno sa gomilom preostaih zadataka, nakon što “pojedete žabu”.

Nizak nivo energije

Kako vam se dan primiče kraju, ako ste naporno radili, počećete da se zamarate. Postaje teško da donosite odluke i da obrađujete jednostavne zadatke. Ovo je odličan trenutak za svakodnevne poslove koji se moraju obaviti, ali ne zahtevaju mnogo mentalne snage. U stvari, u stanju nižeg energetskog nivoa, zapravo možete biti efikasniji u izvršenju takvog tipa zadataka i manja je verovatnoća da ćete nešto propustiti time što biste brzo prošli kroz njih.

Za vreme segmenata sa niskim nivoom energije, volim da radim kontrolu kvaliteta (Quality Assurance). Izdvajam 15 minuta svakog dana da proverim naš vebsajt, templejte i slično. Ljudima se čini da radim QA po ceo dan, jer redovno pronalazim bagove i probleme, ali većinom njih se bavim za vreme tog perioda za niskim nivoom energije tokom dana. Ovo dokazuje da možete dovesti svoje rezultate do maksimuma čak i kada je vaš ulog minimalan.

Neke druge stvari koje sam radio tokom segmenata sa niskom energijom, a koje biste mogli i vi raditi, su:

  • Ponovno čitanje pristiglih mejlova. Garantujem da vam mogu promaći neki detalji, čak možda i oni važni
  • Budite aktivni na forumima za internu diskusiju u vašoj kompaniji da biste bili toku sa dnevnim temama. Takođe, to je dobro vreme da negujete svoju reputaciju na sajtovima kao što su Stack Overflow, Slack, Experts-exchange, LinkedIn i slično, svojim komentarima, deljenjima
  • Pročitajte jedan članak koji će vam pomoći u profesionalnom razvoju
  • Uredite svoj radni sto, kancelariju, dokumente, fajlove u folderima i, generalno, pripremite se za sutrašnji dan
  • Povedite računa o obavezama i zadacima u vezi sa vašim poslom, kao što je instaliranje poboljšane ili nove verzije kompjuterskog programa

“Working naked” koncept rada

Dobra vest je da, kada nam je dopušteno da “radimo goli”, možemo slobodno da usaglasimo svoj radni dan sa svojim prirodnim tokovima energije, kakvi god da su, a ne da budemo primorani da se pridržavamo rasporeda protivnog našem prirodnom bioritmu.

Na primer, ako ste baš ranoranilac, možete raditi u vreme vrhunca svoje produktivnosti pre neko što bilo ko drugi dođe na posao. Možda ste noćna ptica koja radi najbolje u kasnim satima. Ljudima često prija radni dan u segmentima, kada mogu da izađu iz kancelarije na neku aktivnost koja će ih regeneristati, na primer, da šetaju, idu u teretanu, što im produktivno vreme usklađuje sa vrhuncom energije, a može i da održi ili čak povisi energetski nivo. Kada “radite goli”, ohrabreni ste da radite onda kad ste najproduktivniji.  Radno okruženje “Working naked” koncepta ne sprečava članove timova da se povuku tokom slabo produktivnih stanja.

“Zarobljenički” radni odnos

„Zarobljenički“ radni odnos (na primer, sa određenom radnom lokacijom, fiksnim rasporedom) sklono je da članovima timova onemogući da rade u skladu sa sosptvenim energetskim ciklusima, tako što okuplja ljude na sastanke i druge zajedničke aktivnosti. Primoravanjem nekoga da rano dolazi na posao može se protraćiti sat ili više njegovog produktivnog vremena. Takav radni odnos može da smesti ljude u radne cikluse i rasporede koji ih prisiljavaju da rade onda kada njihova energija nestaje. Ovakva radna okruženja mogu da obeshrabre, ograniče, čak i da zabrane odstupanje od posla, što je odličan način da se zaustavi, čak i preokrene, gubitak energije.

Naravno da ljudi u „zarobljeničkom“ radnom okruženju takođe mogu da popiju kafu. Ali smatram da se to često ili uglavnom koristi da se preokrenu niski energetski tokovi da bi se pregurao dan, izdržalo do 5 sati po podne. Takav pristup je nešto što, u globalu, neće dovesti do velikih poslovnih dostignuća.

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0055

Kako savladati izazove i mikroprepreke u izvršavanju svakodnevnih zadataka

Zar ne bi bilo jednostavno da možemo da dođemo na posao, odmah budemo produktivni i počnemo da izvršavamo sve što treba? U mnogim sredinama, dobijanje takve energije rano ujutru, ili uopšte, je teško. Na osnovu toga, ljudi se mogu podeliti na dva tipa – na one koji se prilagođavaju, improvizuju i prevazilaze prepreke i one koji sede i čekaju na znak da je sve spremno da bi bilo šta počeli da rade. Napomena: takav znak se često ne pojavi.

Pišem ovaj blog zato što:

  • LinkedIn ima mnogo bagova i problema u vezi sa postavljanjem oglasa za posao, tako da sam odlučio da, kao zamenu, stranicu “poslovi” uvrstim na ovaj sajt i na nju upućujem ljude, međutim, da bih to uradio, potrebno je da napišem novi blog
  • Ups, ne mogu to da učinim dok na WordPress-u ne instaliram četiri različita plug-ina. Koliko će vremena trebati za to?

To je čudo, nekim danima možemo postići bilo šta složeno, čak i sa greškama i otežavajućim okolnostima na putu do cilja, bez obzira na profesiju kojom se bavimo, ali, neki u tome uspeju, a drugi ne.

Nazivam ih mikropreprekama. Iako je frustrirajuće, ako neumoljivo gurate napred, po zakonu verovatnoće na kraju ćete početi da se krećete u pravom smeru i prevazići ćete brojne prepreke. Ako nastavite da napredujete dan za danom, vaše kretanje će dobiti na brzini, uprkos povremenim poteškoćama na koje ćete nailaziti. Ukoliko svojim radom upravljate na način koji je jasan, organizovan i relativno bez tehničkih smetnji, vaš rad će postajati sve kvalitetniji. To je trenutak kada ćete početi da primećujete uspeh. Dakle, znam da je frustrirajuće kada pokrenete svoje točkove i osećate da možda ništa ne postižete, ali ostajte dosledni i, uz istrajnost, univerzum će vam možda dozvoliti jednog dana da ležerno prošetate i kroz malo otpora, makar na dan. 😉

Inspiraciju, u vezi sa mojim pristupom takvim mikropreprekama, dobijao sam od dvojice “ujaka”.

“Uncle Sam”

Jedan od njih je Vojska Sjedinjenih Američkih Država, koju sam služio kao pešadijski oficir. Ono što i danas pamtim jeste da u jednom trenutku borbe vaš pažljivo osmišljeni plan može otići dođavola. Tada možete stajati i briznuti u plač ili brzo improvizovati.

Veći deo našeg treninga se nije ticao toga toga šta ili kako uraditi, već kako razmišljati, tako da smo smišljali kako da odradimo nešto u hodu, kada naiđemo na scenario za koji ne postoji uputstvo u priručniku. Često smo mogli čuti izraze field expedient  [1] ili jerry rig [2], koji su značili da treba stvoriti rešenja za bilo koji problem na koji naiđemo, uz pomoć dostupnih materijala, šta god da su, na primer, uz pomoć štapa i kanapa. Lako je popraviti nešto dok ste u prodavnici, ali šta ako ste na terenu? Tada stvari postaju zanimjive. Možda nemate sve potrebne delove, odgovarajuće dizalice, i pored svega toga, treba da završite svoje popravke dok se puca na vas.

Američka vojska mora da obuči ljude da uspeju u neoptimalnom okruženju gde jednostavno ne možete da čekate idealne uslove da nastavite svoju misiju. Zato su nam se koncepti nečekanja, guranja napred uz koriščenje nekih ili svih dostupnih rešenja, razmišljanja u hodu i neumoljivog nastavljanja misije, usadili u misli. Iskreno, uzimao sam ove lekcije zdravo za gotovo zato što sam smatrao da to svako razume. Uskoro sam iskusio neprijatno buđenje u civilnom svetu gde izgleda da većina ljudi radije stoji, beskrajno diskutuje o problemima ili na druge načine čeka, umesto da uradi nešto. Obećao sam sebi da ćemo, ukoliko dobijem šansu da osnujem kompaniju, stavljati naglasak na aktivnosti i napredak, a ne na sastanke i razgovore. Tako je i bilo.

Ujak Jim

Drugi izvor moje inspiracije je moj ujak Jim. Vodio je firmu za kamionski transport u Olbaniju u Njujorku. Jedne noći, kada sam ga posetio tokom koledža, “zamolio” me je (nije me stvarno zamolio, nego mi je rekao) da pođem, ako želim, sa njim u kancelariju jer je imao nešto da odradi. Otišli smo oko 8 sati u subotu uveče… Čekajte, zar ljudi rade posle 5? Rade i u subotu? Da, ako vodiš mali biznis, radiš i tada. U stvari, tvoj posao se nikada ne završava. Uostalom, stigli smo do kancelarije i trebalo je da uđe u deo pristaništa za utovar, ali iz nekog razloga ili nije imao ključ ili on nije funkcionisao. Pa dobro, idemo kući, zar ne? Ne. Umesto toga, otišli smo do grada da potražimo bravara. Bilo je oko 9 sati u subotu uveče. Rekao sam “Ujače Jim, ne verujem da iko još radi”. Ignorisao me je. 😉

Na kraju smo stigli do neke radnje i, bez obzira na to što je kancelarija bila zatvorena, delovalo je da se u pozadini vidi neko svetlo. Ujak je počeo da kuca na vrata. Neki čovek je izašao sa “šta vam je” izrazom lica, ali je Jim bio toliko uporan da je na kraju slegao ramenima, otvorio vrata, pustio nas unutra i narezao novi ključ!

Bilo je oko 10 sati uveče i vratili smo se nazad u kancelariju da nastavimo sa onim što smo započeli još u 8, a ne sećam se tačno šta. U svakom slučaju, sat ili dva kasnije, završili smo to što je trebalo i vratili se kući u ponoć.

Govorio sam u sebi da ništa ne može da zaustavi ovog čoveka. Šta bi uradio da bravar nije otvorio vrata? Verovatno bi ih silom otvorio! Uvek kada sam nailazio na probleme i prepreke u svom životu, od tog momenta, i kada sam poželeo da odustanem ili sačekam sutrašnji dan, pitao sam “Šta bi ujak Jim uradio?” i uvek bih pronašao rešenje, bez obzira na to koja sam vrata morao da razvalim.

Dok sam završio pisanje ovog bloga, moji plug-inovi su se instalirali. Nazad na posao!

 

[1] Polje koje predstvaljva izvor improvizovanog sredstva (materijala) za obavljanje određenog zadatka
[2] Improvizovano sredstvo koje služi za popravku 

 

Originalni članak pročitajte ovde.

Vozac-Ted-Murray-i-ostali-heroji-radnicke-klase

Vozač Ted Murray i ostali heroji radničke klase

Nakon što sam završio koledž, radio sam u kompaniji za uzgoj živine u Nju Hempširu “Hubbard farms”, koja je u to vreme bila ogranak kompanije “Merck”. Cilj im je bio da proizvedu najbolju moguću piletinu.

U sklopu toga, postojala je velika inkubatorska stanica iz koje su se koke slale kupcima u celoj severoistočnoj Americi i delovima Kanade. Ted Murray, sa nadimkom “Chickman”, bio je vozač. Ted je radio u kompaniji 40 godina. Voleo je svoj posao i to što je bio deo kompanije smatrao je važnim. Iako vozači, u poređenji as lekarima ili advokatima, ne zarađuju mnogo, Ted je u kompaniji radio toliko dugo da je stekao akcije kompanije “Merck” dovoljne da bude obezbeđen za ceo život.

Naravno, zbog njegovih godina i finansijske sigurnosti, pojavila se ideja o penzionisanju. Dok sam radio tamo, pregovarali su sa Tedom u pokušaju da ga navedu na taj korak, ali se on opirao. Konačno, došli su do dogovora da se povuče, iako nevoljno. Sećam se njegove oproštajne žurke u inkubatorskoj stanici.

Mesec dana kasnije, Ted je umro. (1)

Po svaku cenu

Dok sam radio u ovoj kompaniji, slušao sam priče o drugom čoveku, ne sećam mu se imena. I on je radio tamo više od 40 godina. Za to vreme iskoristio je samo jedan slobodan dan. Ali zapravo, nikad nije iskoristio čitav slobodan dan, već je dva puta odsustvovao po pola radnog vremena.

U jednom slučaju, otišao je na bratovljevu sahranu. To se računalo kao pola slobodnog dana.

U drugom slučaju, zatekao se na strani Vermonta reke Konektikat koja se izlila, a “Hubbard” se nalazi na strani Nju Hempšira. Most, preko kog se moglo preći, bio je zatvoren. Svaka normalna osoba bi se okrenula i otišla kući. Ovaj čovek je upravljao čamcem do mesta blizu mosta u pokušaju da ga pređe. Na kraju, uspeo je da preko nemirne vode dospe na suprotnu obalu, ali ga je struja odvukla nekoliko milja nizvodno, pa je morao da se vrati natrag do mosta i tek onda uhvati prevoz do posla. Na posao je stigao u vreme ručka i iskoristio pola slobodnog dana.

Uvek su me inspirisali ovakvi ljudi. Oni nisu stvorili kompanije od milijardu dolara, dospeli na njujoršku berzu ili napravili velike izume. Oni su sasvim obični ljudi, koji su ustajali i odlazili na posao dan za danom, duže od 40 godina. Voleli su svoj posao zbog njega samog. Voleli su pritisak. Kada tražim inspiraciju u svom poslu, ne, to nisu Steve Jobs ili Elon Musk. To je Ted “Chickman” Murray.

(1) Možete da zamislite moju reakciju kada mi ljudi kažu da sam u penziji. 😉

 

Originalni članak pročitajte ovde.

ako-vidis-zmiju-ubij-je

Ako vidiš zmiju, ubij je

Ako vidiš zmiju, samo je ubij – nemoj da sazivaš odbor za postupanje sa zmijama.

Ross Perot

Tokom svoje karijere, poštovao sam ovo jednostavno pravilo.

  • Ako dobiješ mejl, odgovori na njega
  • Ako dobiješ zadatak, uradi ga
  • Ako dobiješ telefonski poziv, javi se
  • Ako su te pomenuli na društvenim mrežama, odgovori na to
  • I slično

Suviše često ljudi sede i čekaju posmatrajući nešto, ili zakazujući sastanak, umesto da jednostavno i brzo ispune zadatak. Kada imate desetine, stotine ili više ljudi koji tako rade, vaša cela kompanija počinje da koči, dok vas efikasniji, spretniji konkurenti lako prestižu.

Postigli smo da kompaniju ima 100 ljudi sa fenomenalnom produktivnošću, i da us svi ekonomski isplativi. Napravili smo više od 30 softverskih proizvoda i mesečno ispravljali više bagova nego naša četiri konkurenta zajedno. Uspeli smo u tome tako što smo odlučno eliminissali ono što gubi vreme, čekanja, sastanke i sve ostalo što bi nas kočilo da radimo efikasno i produktivno. Deo toga postigao sam potenciranjem nekih jednostavnih koncepata postavljanja prioriteta, personifikovanih pomenutim citatom o ubijanju zmije.

Prvo pucaj, pa onda postavljaj pitanja

Bili smo na vojnoj vežbi, pre mnogo godina. Bio sam vođa patrole i misija je bila da se sa tačke A pomerimo na tačku B. Naišli smo na neprijateljsku patrolu i, pošto sam ih uočio u šumi, odmah sam podigao pušku i počeo da pucam (ispaljujem ćorke). Instruktori su pištaljkom objavili kraj i, kao vođi vežbe, dali mi najvišu ocenu.

Objasnili su da je moj postupak upravo ono što bi želeli da pešadijske vođe rade. Kada vidite neprijatelja, u bilo kojoj situaciji, nemojte da razmišljate, čekate, planirate, analizirate – nego budite agresivni, odlučni i napadnite. Rekli su da 9 od 10 novih vođa stane i gleda okolo pitajući se šta da radi. U većini slučajeva, neprijatelj dobije vremena da ih uoči i preuzme inicijativu.

Nisam se zaustavio, čekao, zakazao sastanak o tome kako da postupim u toj situaciji – ubio sam zmiju. U realnom životu, često je tako, posebno kada je reč o sitnim zadacima. Kada ih uočiš, reaguj brzo i odlučno da se ne bi gomilali. Deluje jednostavno, ali većina ljudi to ne uviđa, što me izluđuje.

Lokvudovo pravilo

Diskusija o zadatku ne treba da oduzme više vremena od njegovog ispunjenja.  

Brian Lockwood

Ako vam treba više vremena da razgovarate o nečemu nego da to uradite, to bi značilo da takav zadatak, koji zahteva malo vremena, treba uraditi, a ne razmatrati.

Osnažite ljude

Ljudi najbliži problemu će ga najbolje rešiti. Zato osnažite ljude da donose odluke (i prave greške) tako da mogu da preuzmu akciju da završe zadatak bez diskusije o njemu, traženja dozvole i slično. Ako vam trebaju dozvole od tri nivoa u hijerarhiji da naoštrite olovku, onda će se vaša kompanija “zamrznuti”. Da ponovim, ovo deluje jasno, ali mnoge organizacije imaju suviše čvrstu hijerarhiju da bi dopustile ljudima da na bilo kom nivou rade nezavisno i brzo.

Pravilo 5 minuta

Nikad nisam trošio mnogo vremena da se rešim nepoželjne pošte u mom inboksu. Neverovatno je kako ga možete održati čistim ako na mnoge kratke i jednostavne zahteve odgovorite brzo.

Na sve odgovarajte u roku od 5 minuta. Ne 15 ili 30, ne za nekoliko sati, već sada. Primao sam mejlove od kupaca i nekad odgovarao za manje od minut. Takvi odgovori su bili odlični.

Da li želite da izazovete pozitivnu reakciju kod potencijalnog kupca? Odgovorite na njegov mejl za manje od minut.

Osim što kod kupaca izaziva veliko zadovoljstvo, pravilo 5 minuta je zaista efikasno. Odgovaranjem na mejlove i zatvaranjem prepiske, ostaje vam manje toga da sredite.

Najveća prednost je što, kada odgovorite momentalno, ne možete da ih zaboravite. U 99 % slučajeva, kada ljudi propuste mejl, imaju izgovor: “Zaboravio sam da odgovorim”. Zaborave da ih postave kao prioritet, označe i slično. Zašto ne biste jednostavno odgovorili na prokleti mejl i tako izbegnete potrebu da brinete o njemu?

Većina naših mejlova bila je deo prepiske sa kupcima. Ako koristite elektronsku poštu za unutrašnju komunikaciju, ohrabrio bih vas da pratite trendove i uvedete forum za internu diskusiju poput Slack-a, koji više angažuje ljude i manje je nametljiv. Možete i da prosleđujete mejlove, ali sam odlučno protiv toga.

Pravilo sat vremena

Često je nemoguće osmisliti detaljan odgovor za 5 minuta, pa smo imali pravilo sat vremena koje propisuje da se na sve zahteve, bilo u internoj ili eksternoj komunikaciji, u celosti odgovori za najviše 1 sat. I dalje ostaje da treba dati neki odgovor za 5 minuta, ali tada možete navesti primaocu da će detaljnji mejl stići za sat vremena ili ranije. Ako ipak ne uspete da rešite zahtev za sat vremena, svakako tada odgovorite na mejl i navedite kada očekujete da ćete to moći da uradite.

Zamislite da postoji zadatak koji, jedan za drugim, treba da uradi 5 ili 10 ljudi. Sada razmotrite situaciju da je svakome od njih dozvoljeno da sa tim zadatkom čeka nekoliko sati, dan ili dva dok ne odgovori. Sada to uporedite sa zadatkom koji treba da uradi 5 ljudi, uz poštovanje pravila sat vremena. U prvom slučaju, za izvršenje čak i najjednostavnijeg zadatka sa više izvršilaca biće potrebne nedelje. U drugom slučaju, to bi često moglo biti završeno u istom danu.

Zloupotreba elektronske pošte

Ova pravila mogu propasti pod “napadom” prevelikog broja mejlova. Zato sam poslednjih 5 godina u svojoj kompaniji proveo boreći se protiv njih.

Prvo, odlučno sam se protivio tome da mi iko šalje mejlove. Ako biste mi poslali mejl, uveo bih vas u tako neprijatnu situaciju da bi vas to obeshrabrilo da to ponovite.

Jesam li bio nedostupan? Nisam, bio sam prisutan na forumima za diskusiju 16 sati dnevno, uključen u različite konverzacije, ali nisam voleo da dobijam mejlove. Ne mislim da su mejlovi efektni, niti da su od pomoći za internu komunikaciju.

Mejlove smo rezervisali za interakciju sa kupcima i jako važne stvari poput određenih memoranduma, komuniciranja o velikim problemima itd.

Dobro došli u birokratiju

Smatram da je definicija birokratije kada, zbog dodatnih pravila i regulativa, vaša kompanija, umesto da bude više, postane manje efikasna. Ako postoji 50 pravila u vezi sa tim kako da postupate sa kupcem, čime se produžava vreme za vaš odgovor ili čak dovodi do toga da se na neki deo korespondencije uopšte ne odgovori, onda je to znak da je nekada agilna i responzivna organizacija počela da “zamrzava”. Bilo koje pravilo koje me sprečava da radim bilo šta od onog što sam pomenuo na početku, na primer, da odmah odgovorim na mejl, je kontraproduktivno u kontekstu iskustva kupaca i uopštene produktivnosti i treba ga ponovo razmotriti ili ukinuti. U suprotnom, imaćete sve više pravila i sve manje kupaca.

“Use case”

Jednom sam seo sa svojom zaposlenom koja se, izgleda, mučila da ispunjava svoje zadatke. Zamolio sam je da mi pokaže listu svega na čemu je radila.

  • Na ovo odgovori
  • Ovo prosledi
  • Ovo obriši
  • I slično

Već za 5 minuta potpuno smo olakšali njene zaostale obaveze jednostavnom “trijažom” nekih zadataka – završavanjem važnih, brisanjem nekih drugih, odgovaranjem na neke mejlove i prosleđivanjem pojedinih zadataka drugima da ih oni urade. Ova osoba je dosta kasnila za obavezama u našoj kompaniji, ali smo uspeli da to brzo rešimo odlučnim postupanjem sa njenim zadacima, umesto da sedemo i gledamo u njih celog dana.

Rezime

Vaš inboks je pun zmija. Nemojte samo da sedte i gledate ih. Ne gubite vreme drugima tako što ćete zakazivati sastanke da razgovarate o tome. Budi dovoljno samoinicijativni da ih ubijete i pređete na naredne zadatke.

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0087

15 stvari koje morate raditi da biste dobili unapređenje

Zahvaljujući Marcusu Chanu

Ovo je izuzetna lista, odnosno post, koji bih želeo da sačuvam za dobrobit budućih generacija.

“Ako želite da dobijete unapređenje, evo 15 stvari koje morate da uradite da biste povećali svoje šanse za tim:

  1. Radite svoj posao iznad očekivanja u svim aspektima. Ovo se odnosi bukvalno na sve, i na ono što ne želite da radite
  2. Radite više od svog posla – učestvujte u projektima i zadacima koji daju doprinos vašem šefu i timu
  3. Sami se edukujte o veštinama koje su vam potrebne za narednu poziciju i za 3 do 5 godina od ovog trenutka
  4. Prema svakome se ophodite kao da će vam jednog dana postati šef
  5. Pomažite drugima da postanu uspešni, odnosno kopirajte sopstvene sposobnosti
  6. Budite strpljivi – biranje pogodnog trenutka je pola dobijene bitke
  7. Smatrajte se pozvanim na sastanke da biste na njima učili i bili primećeni
  8. Napredujte na osnovu grešaka. Ako ih uopšte ne pravite, znači da se ne trudite dovoljno
  9. Tražite povratnu informaciju od kolega, nadređenih i podređenih, onda usvojite to što vam je saopšteno
  10. Budite lojalni
  11. Širite pozitivan uticaj na nadređene tako da i svog šefa prikažete u pozitivnom svetlu
  12. Budite pozitivan član tima
  13. Budite to što jeste, autentični i iskreni
  14. Gradite svoju reputaciju na svim nivoima kompanije
  15. Ne budite poltron.”

 

Originalni članak pročitajte ovde.

blog-banner1

Popravi prokleti kamion

Opčinjava me koncept poslovanja, čime se ljudi bave, način na koji to rade, šta je to što jedne čini više, a druge manje uspešnim. Uvek posmatram ljude kroz njihov odnos prema profesiji. Ako su uspešni, tražim zaključke o tome šta rade kako treba. Ako nisu, mogu da posluže kao kontraprimer za ponašanja ili odnose prema poslu kakve treba izbegavati.

Sin mog rođaka živi u Mejnu i zajednica ga smatra uspešnim momkom. On je u srednjim tridesetim i kamiondžija je. Ima svoja vozila i sopstveni posao. Mnogo ljudi vozi kamion u Mejnu. Na prvi pogled, to deluje kao jednostavan posao. Ali zašto su neki u tome uspešniji, nekad i mnogo više, od drugih?

Prva stvar koju biste primetili na Kalebovom kamionu jeste da je on besprekoran. Nema udubljenja, ni ogrebotina, takođe, opran je i čist. Dok sam mu se divio, rekao mi je: “Kada se moj kamion pokvari, ne stajem dok ne bude popravljen. Drugim rečima, čim se pokvari, ja popravljam prokleti kamion”. To znači da će on na svom kamionu raditi u sred noći, vejavice, vikendima… I biće usredsređen na taj zadatak sve dok ga ne ispuni. Shvatio sam da ovo predstavlja suštinu ovog momka i njegovog uspeha. U momentu kad mu se kamion pokvari, popravlja ga. Ne kasnije, ne sutra, ne čeka ni iz jednog razloga, već tada, na tom mestu, bez obzira na uslove. Nije teško razumeti. Nije ni komplikovano. To je to.

Koliko ljudi poznajete koji u 5 po podne izađu iz kancelarije, a da ne dovrše zadatak, ostave kupca da čeka odgovor, ne poprave “bug”… Sada razmislite o ljudima koji su posvećeni završavanju posla, bez obzira na to koliko kasno moraju ostati. Nadalje, pratite uspeh tih ljudi kroz godine i posmatrajte kako se te dve grupe udaljavaju jedna od druge.

Dok vozite kroz Mejn možete videti istrošene kamione u dvorištima i limenke piva na prilazima. Šta sprečava takvu osobu da se ponosi svojim “konjem” od kog živi? A šta tera nekog kao što je Kaleb da leži na ledenoj zemlji, u sred noći, sa baterijskom lampom, kako bi se osigurao da njegovo “zaprežno vozilo” ujutru u 6 sati može poći na put?

Štagod da su razlike u motivaciji, rezultati su jasni. Viđamo to svakog dana. Ljudi koji se pobrinu da im “zaprežno vozilo” ostane besprekorno i da nesmetano radi iz dana u dan, postižu uspeh. Takav čovek želim da budem. Sa takvim ljudima želim da radim.

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0044

Dođi prvi na posao, napusti ga poslednji

Imao sam sreću da postanem uspešan, ali nisam uvek dobro stajao s novcem.

Golf na mesečini

Pre 30 godina, čim sam napustio vojsku, započeo sam novi posao u Nju Hempširu. Golf je tada postao moj hobi i odlazio sam na lokalni teren da udaram loptice na čiping grinu (1), jer je tamo bilo besplatno. Zatim bih se, nakon što sunce zađe i svi napuste teren, ušunjao na njega da odigram nekoliko rupa pre nego što postane suviše mračno, ponovo zbog toga što je bilo besplatno.

Jedne večeri, kako se gužva smanjivala i ja sam stigao do prve rupe, ugledao sam usamljenog golfera koji se vraća sa devete. To mi je privuklo pažnju, s obzirom na to da nikada nisam video nekoga da igra toliko kasno, osim sebe, naravno.

Primetio je da ga posmatram, promenio pravac i krenuo ka meni. Pozdravio me, predstavio se i pozvao me na pivo, iza njegovog automobila, dok je sunce zalazilo.

Njegove lekcije

On je bio putujući prodavac i imao je kupca u Kinu, u Nju Hempširu, i bio je samo u prolazu. Pitao me čime se bavim i šta su moji ciljevi. Kratko je pričao o svojoj karijeri i šta je učinio da bi postao uspešan. Onda mi se primakao i rekao nešto što nikad neću zaboraviti i što ću se truditi da uvek primenjujem.

“Dečko, ako želiš da budeš uspešan…

Budi prvi u kancelariji ujutru i poslednji koji iz nje izlazi uveče.”

Lekcije primenjene

Dakle, uvek sam bio vredan, ali mi je trebalo malo vremena da se posvetim i unapredim to (možete pročitati tekst o nekim mojim ludorijama u to vreme), prihvatio sam savet, uhvatio se njega, to je postalo moja navika i na kraju mi je i pomoglo da postignem uspeh.

U mojoj narednoj kompaniji, u Bostonu, prikupio sam prekovremeni rad zbog ranih dolazaka. Dolazio sam na posao sat i po ranije da obradim naloge za trgovinu akcijama i odlazio kući u regularno vreme, a paralelno sa tim išao na master studije uveče. Tako sam radio godinu dana sve dok nisu primetili da sam time stekao preveliku platu! Kasnije, izuzeli su me od takvog ograničenja, pa sam mogao da radim koliko sam želeo, bez toga da me teraju iz kancelarije zbog brige da ću zaraditi prekovremene sate. Nakon svega toga, pokrenuo sam svoju konsultantsku firmu i naplaćivao i do 70 sati nedeljno, čim su prošle tri nedelje rada u poslu koji je trajao 5 godina. U satnicu je uključen i prevoz do posla i kuće, koji je trajao sat vremena u jednom smeru. U stvari, najveći izazov za mene bio je kada sam napustio svoj poslednji posao i došao do 0 radnih sati. Dešavalo se da budem i suviše, i nedovoljno zauzet. Uvek bih se opredelio za to prvo.

“Use case”

Pre nekoliko godina, imali smo člana tima kompanijii, koji se borio. Njegovi rezultati su bili loši. Međutim, vozio se 30 minuta autobusom do posla, ostajao 10 sati ili duže, i onda se istim autobusom vraćao kući. Jedini razlog zašto nije poslednji napuštao kancelariju bio je taj što sam ja spavao tamo (koristio sam je kao hotelsku sobu jer sam bio u jednoj od ispostava kompanije).

Jedne noći je bio uznemiren i želeo da o nečemu popričamo. Činjenica da on nije govorio engleski, a ja srpski, učinila je to pravim izazovom, a poslednja osoba, koja je mogla da prevodi, već je otišla. U suštini, bio je zabrinut da će dobiti otkaz. Rekao sam mu, prvo, da će mu se rezultati popraviti i da ne treba da brine. A drugo, čak i kad se ne bi popravili, ne bih ga nikad otpustio, bez obzira na rezultate, zbog njegove poslovne etike. On je bio prvi momak na poslu ujutru, i poslednji s posla uveče.

Svakako, posle nekoliko meseci njegovi rezultati su se popravili. Kasnije je postao jedan on naših najboljih analitičara u kompaniji, a za momka koji uopšte nije znao engleski kada se zaposlio, došao je do toga da piše fenomenalan sadržaj koji se rangira veoma uspešno (pored ostalih poslova koje radi, kao što su tehnička podrška, testiranje itd.)

Ovo nije dug tekst. I ne treba da bude. Ponekad su najvažnije lekcije one koje su najjednostavnije, prenete od strane nepoznatog čoveka koji je izdvojio vreme da ih podeli, uz hladno pivo na terenu za golf u Nju Hempširu tokom noći…

 

(1) chipping green – deo golf terena na kom se vežba udarac, takozvano “čipovanje”

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0033

Sve čitaj po tri puta

Pošto sam više od 20 godina u poslu informacionih tehnologija, primetio sam da postoje dve grupe ljudi – oni koji mogu da konzistentno, precizno obrađuju informacije i oni za koje se čini da stalno nešto pogrešno pročitaju, loše razumeju ili na drugi način ne uspeju da uspešno usvoje informacije.

Kada radite sa jednom ili dve osobe koje nešto povremeno pogrešno pročitaju, to može biti mala smetnja. Ali kada imate čitavu organizaciju od više desetina ili stotina ljudi, sagledavate pisanu korespondenciju i odlučujete na osnovu nepotpunog i netačnog razumevanja poruke ili namere, to vodi ka greškama, lošoj komunikaciji, bačenom vremenu i mnogo ponovnog rada.

Zašto se to dešava?

Moja teorija je da ljudi koji postanu zadovoljni sobom (odnosno lenji), umesto da se koncentrišu i izdvoje dovoljno potrebnog vremena da usvoje poruku, oni jednostavno prelete preko nje.

Takođe smatram da su ljudi previše samouvereni u svoje umeće čitanja i da stalno precenjuju svoju sposobnost da potpuno razumeju poruku bez ikakvog propusta. Ova sklonost može lako da se uoči na društvenim medijima, gde ljudi pohrle da odgovore na nešto što misle da je izrečeno, i kada u svtarnosti nije.

Posledice

Ako ostane nekontrolisana, ova sklonost može da degradira internu komunikaciju. Ovaj povremeni problem posebno je nepoželjan sa članovima tima koji sarađuju sa kupcima, koji pojačavaju frustraciju kupaca nepotrebnim pitanjima, pogrešnim razumevanjem problema i izbegavanjem ključnih pitanja.

Beng, beng!

Izraelska obaveštajna služba koristi pištolj malog kalibra i trenira svo svoje ljudstvo da primeni pristup duplog pucnja kada uklanja metu. Beng, beng! Zato što jedan „beng“ često nije dovoljan, dok su dva ključna da se posao odradi kako treba.

Rešenje

Rešenje za obradu mejlova je slično. Zahtevam da svi novi zaposleni usvoje naviku da sve čitaju tri puta. Beng-beng-beng!

  • Prvi „beng“ – da se dobije osnovna naznaka poruke. Ovo pomaže kod brze „trijaže“ vašeg inboksa
  • Drugi „beng“ – da zaista zakopate ispod površine i potpuno razumete poruku. To znači da je pročitate u celosti
  • Treći i poslednji „beng“ – da budete sigurni da ništa niste propustili. To je suštinski korak, s obzirom na to da se ljudi često iznenade koliko toga zapravo propuste dok čitaju prethodna dva puta

Sanacija

Dok sam bio mentor ljudima koji konstatno ne uspevaju da komuniciraju na odgovarajući način, na osnovu toga što ne razumeju uputstva, smernice, pitanja i slično, primenjivali smo ovaj sistem. Kada se problem ponovo pojavi, pitam ih da li su pročitali poruku tri puta. Nakon što mi odgovore sa „da“, pitam ponovo i zatražim da mi tada kažu istinu. Kada konačno zaključimo da nisu to uradili, ponovimo očekivanja i ponavljamo sve dok ne dođe do poboljšanja.

Nikada nisam radio sa nekim ko se nije značajno popravio, a takav potom i ostao, tokom primene ovog jednostavnog sistema.

Moj pristup

Iako se visoko pozicioniram kada je reč o poznavanju engleskog jezika i razumevanju pročitanog, i sam koristim ovo pravilo. I da, sve čitam najmanje tri puta, ponekad i više, posebno pre nego što odgovorim. Može delovati kao gubitak vremena, ali eliminisanjem loše komunikacije, loših početaka i drugih problema, dugoročno dolazi do značajne uštede utrošenog vremena.

Ostalo

Kao dodatak čitanju poruka 3 puta, zahtevam da se sva korespondencija za kupcima, kao i relevantna interna korespodencija, obrađuje konzistentno i sistematično, poštovanjem ovih pravila:

Sva pitanja (ili problemi) treba da se rešavaju odvojeno. Ako dobijete mejl sa 4 pitanja, treba da napišete 4 zasebna odgovora, ne 3, ne 2. Deluje očigledno, ali u 90% slučajeva, ako kupac postavi više od dva pitanja, najmanje jedno bude ignorisano. Viđao sam to više puta.

Na sva pitanja treba odgovarati unutar teksta koji ste primili (in-line). To čini praktično nemogućim da zaboravite da odgovorite na određeno pitanje unutar mejla ili da ignorišete neke delove poruke. Takođe omogućava sistematsku čitljivost, tako da možete proći kroz prepisku direktnim povezivanjem svakog odgovora sa pitanjem.

 

Originalni članak pročitajte ovde.

0139

Inicijativa i onda kad je sputavaju

Bunt protiv sistema

Radnik u mojoj staroj kompaniji ispričao mi je priču o njegovim danima na fakultetu u Srbiji. Profesor je zamolio studente da napišu rad, ali je, kako je (bilo) popularno u to vreme, naveo i očigledan zaključak do kog je trebalo da studenti dođu. Dakle, suštinski je uklonio svaku slobodnu misao ili inicijativu iz tog zadatka.

Međutim, umesto da prati smernice svog profesora, student je došao do sopstvenog, drugačijeg zaključka i predao rad. Zbog svoje inicijative bio je istaknut, jer je profesor odabrao njegov rad i počeo da ga čita pred grupom. Međutim, profesor je ovu priliku, nažalost, iskoristio da ismeje studenta i pročita njegov rad zajedljivim i podrugljivim tonom. Ponižen i obeshrabren, student je napustio grupu i fakultet.

Iako je ostavio školovanje i njegova inicijativa bila oslabljena, ona nikada nije potpuno ugašena. Već nekoliko godina kasnije, ovaj student, kao relativno mlad, postao je izvršni direktor u kompaniji od milijardu dolara u Americi i na putu je čak i do većih dostignuća. Za njegov uspeh nisu u maloj meri zaslužni njegova proaktivnost i lična inicijativa, uprkos naporima njegovog profesora da ga obeshrabri.

Inicijativa

Često se inicijativa u istočnoj Evropi sputava. Mladi ljudi se podučavaju tome da budu pratioci, a ne lideri. Cilj je da pronađu “šefa” i rade šta im se kaže. (1)

Ali ovo je sušta suprotnost od onoga što vam je potrebno da biste gradili uspeh, bez obzira na to da li u karijeri, posebno u američkim kompanijama, ili u vođenju posla. Inicijativa je ključ uspeha. Ona je deo “Working naked” vrednosti koje koristim i koje “propovedam”.

Inicijativa je ono što razlikuje ovce od koza i nešto o čemu se na blogu SCRUMBUM mnogo govori.

 

(1) Ne znam da li je reč o zaostavštini komunizma ili čega već. Stičem osećaj da se to menja, ali nedovoljno brzo.

 

Originalni članak pročitajte ovde.