20200616_170447-800x445

U Novom Pazaru otvoren Regionalni inovacioni start up centar

Novi Pazar dobio je dom za razvoj IT sektora i industrije u ovom delu zemlje. Otvoren je Regionalni inovacioni start up centar. Kako je prilikom svečanog otvaranja kazao potpredsednik i ministar u Vladi Rasim Ljajić centar je preteča naučno-tehnološkom parku koji će u narednom periodu biti otvoren u Novom Pazaru.

Potpredsednik Vlade i ministar Rasim Ljajić izrazio je uverenje da će dobre ideje i dobra softverska rešenja odlaziti iz Novog Pazara. Potencijali su, kaže, veliki s obzirom da se radi o najbrže rastućoj industriji, a njeno učešće u izvozu i trgovini su, objašnjava, nemerljivi.

Planovi su ozbiljni, pa će, objašnjava Regionalni inovacioni  start up centar biti preteča naučno tehnološkom parku, kazao je Ljajić.

Da je Novi Pazar jedna od lokalnih samouprava sa najbržim razvojem predočeno je i ranije. U skladu sa tim ovaj grad postaje i novi tehnološki centar. ’’Inovacioni start up centar jeste budućnost i pokretač razvoja privrede Novog Pazara’’ objašnjava gradonačelnik Nihat Biševac.

Koordinator Regionalnog inovacionog  start up centra, profesor Šemsudin Plojović kaže da IT industrija u Novom Pazaru od danas ime svoju adresu, te da će pod jednim krovom spojiti mlade i IT seniore.

Senior softver inženjer Enver Biševac kazao je za Radio televiziju Novi Pazar da je, danas otvoreni Regionalni inovacioni start up centar, prevazišao njegova očekivanja, te da je u prednosti u odnosu na druge u zemlji.

Mladi, studenti informatike  i programiranja, budući IT srtučnjaci dobili su, ne samo savremen prostor i najbolju opremu, već i mentorsku podršku. Prostor IT stručnjacima, i onima koji će to postati, pruža velike mogućnosti i osmišljen je na način da sadrži radni ali i prostor za edukaciju, multimedijalnu učionicu i salu.

Regionalni inovacioni start up centar je, kažu, mesto gde će sve njihove ideje biti realizovane.

Regionalna razvojna agencija Sandžaka SEDA, prema rečima njenog direktora Samira Kačapora pratiće rad centra do trenutka kada on postane samoodrživ, što će, kaže, biti veoma brzo.

Regionalni inovacioni start up centar  predstavlja budućnost i pokretač je razvoja privrede Novog Pazara. Njegovim otvaranjem mladima su pruženi  uslovi da ostanu u svom gradu, obezbede sebi egzistenciju i pomognu u razvoju ovog kraja.

Senada Kalić

inovacioni_centar-800x445

Formiranje inovacionog start up centra budućnost Novog Pazara

Ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije, Nenad Popović sastao se u Novom Pazaru sa gradonačelnikom Nihatom Biševcem. Ministar Popović, zadužen za inovacije i tehnološki razvoj, istakao je tokom posete našem gradu da je čest gost ovog kraja i da danas Novi Pazar izgleda modernije i poptupno drugačije nego pre desetak godina.

„Novi Pazar je jedna od lokalnih samouprava koja se, imajući u vidu broj stanovnika, najbrže razvija. Čestitam vam na postignutim rezultatima u svim oblastima, od zdravstva do sporta. Novi Pazar ima ogroman privredni potencijal koji treba iskoristiti, kako bi mladi ovog kraja svoju budućnost gradili u mestu gde su rođeni. Za vas je od izuzetne važnosti da Novi Pazar što pre dobije i svoj prvi inovacioni start up centar, jer je budućnost u inženjerstvu. O tome sam razgovarao sa gradonačelnikom i Novi Pazar će se kandidovati za projekte u ovoj oblasti“, kazao je Popović.

 

Nove tehnologije su budućnost svih sfera s života i obrazovnog sistema u Srbiji i postaju važan deo dualnog obrazovanja. Novi Pazar bi, prema rečima gradonačelnika Nihata Biševca, mogao uskoro da postane novi tehnološki centar.

„Osnivanje start up centra je za Novi Pazar kao regionalni i univerzitetski centar izuzetno važno. Imamo u oblasti informacionih tehnologija stručnjake koje je iznedrio naš grad a koji su su radeći u inostrastvu ostvarili zapažene rezultate i njihovu vezu sa rodnim krajem treba iskoristiti. Start up centar jeste budućnost i pokretač razvoja privrede Novog Pazara. Želimo da mladima pružimo uslove da ostanu u svom gradu, obezbede sebi ekzistenciju i pomognu u razvoju ovog kraja. Posebno nam je važno osnaživanje ženskog preduzetništva, u čemu je podrška Ministarstva neprocenjivo važna“, kazao je gradonačelnik Biševac.

Informativna služba Grada

start-up_07.10full

Ambasador Francuske posetio i Start-up centar

Ambasador Francuske u Srbiji Žan Luj Falkoni i gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac obišli su nakon zvaničnog sastanka i Inovacioni start – up centar. Ocenivši da ovakav inovacioni centar doprinosi razvoju čitavog regiona, a ambasador Falkoni je izrazio uverenje da će između Novog Pazara i prijateljske zemlje biti ostvarena  intenzivnija  saradnja i u oblasti IT sektora i preduzetništva.

”Ovo je projekat koji daje veliki doprinos razvoju regiona obučavajući univerzitetski obrazovane mlade u oblasti IT sektora i razvoja preduzetništva. Agencija za razvoj Sandžaka SEDA će stupiti u vezu sa Francuskom agencijom za razvoj. Postoji mogućnost i da predstavnik Start – up centra iz Novog Pazara poseti Francusku i stupi u vezu sa našim Start-up centrom za razvoj biznis inkubatora, kako bi se upoznao sa onim što mi radimo u ovoj oblasti. Mada, budući koliko je vaš centar razvijen, moguće da tamo neće videti mnogo toga novog”, izjavio je ambasador Falkoni.

Koordinator Inovacionog start – up centra Šemsudin Plojović veruje da će iskustva u primeni uspešne prakse po ugledu na francuske kolege, kao i podrška Francuskog investicionog fonda dodatno doprineti njihvom razvoju.

”Mi imamo talentovane ljude, koji imaju ideje i žele da rade, kreativni su i znaju kako od tih ideja da kreiraju proizvod. Ono što nama treba je tehnička podrška, jer u našim uslovima veoma je teško obezbediti sve potrebne resurse da bi razvili svoje proizvode”, kazao je Plojović.

Direktor Regionalne razvojne agencije Sandžaka SEDA Samir Kačapor istakao je značaj najavljene saradnje sa Razvojnom agencijom Francuske, s obzirom da, kako je kazao, Grad Novi Pazar za sada jedini finansijski podržava Inovacioni start up centar.

”Mi smo tražili neka inicijalna sredstva za period od 6 meseci do godinu dana za ovaj centar, jer očekujemo da će nakon godinu dana on biti potpuno održiv; da će ove firme ovde rasti, da će dolaziti nove, i da će to biti uspešna priča kao što jeste, jer već nakon tri meseca vidimo ogromne rezultate. Naše mlade firme sarađuju sa firmama u Evropi. Broj novih kontakata i ugovora raste iz dana u dan”, zaključio je Kačapor.

0015

Održan prvi freelance meetup u Čačku

Prvo okupljanje freelance zajednice u Čačku održano je u utorak, 28. januara 2020, u Startap centru NTP Čačak, pod nazivom “Hello world – Freelance meetup”. Prisustvovalo je preko 50 ljudi.

Na ovom interaktivnom skupu upoznali su se frilenseri iz Čačka, Gornjeg Milanovca, Kraljeva i Novog Pazara razmenivši svoja iskustva u remote poslovanju, o platformama koje omogućavaju sklapanje inernacionalnih poslova, ali i o prvim koracima i uslovima za takvu vrstu rada.

Više o ovom događaju možete pročitati na linku.

blog-banner2

Održan drugi C# meetup u Novom Pazaru

U cilju popularizacije IT sektora i iznalaženja optimalnih rešenja u oblasti programiranja, ICT Developoment Center iz Novog Pazara, u saradnji sa Centrom NIT, organizovao je stručni sastanak na kom je predstavljen programski jezik C#.

Sastanak je privukao pažnju velikog broja mladih, koji se bave, ili bi želeli da se bave – programiranjem.

0008

Prvi C# meetup u Novom Pazaru

ICT Development Center, u saradnji sa Centrom NIT, organizuje prvi C# meetup u Novom Pazaru. Meetup će se održati u Kulturnom centru Novi Pazar, sa početkom u utorak 4. februara 2020 u 18 sati.

Na meetup-u će biti reči o samom jeziku, njegovoj upotrebi u izradi informacionih sistema, aplikacija za desktop i mobilne uređaje, kao i izradu video igara.

0159

EUBID podrška razvoju poslovnih inkubatora

Tim stručnjaka EUBID projekta boravio je u Novom Pazaru u okviru posete inicijativama poslovne inkubacije širom Srbije.

Projekat „Podrška Evropske unije razvoju poslovnih inkubatora” realizuje se sa ciljem da u naredne dve godine da doprinos razvoju kapaciteta poslovnih inkubatora, kako bi mladima, početnicima u biznisu, olakšali put ka unapređenju kvaliteta njihovih usluga. A o tome kako je bilo na sastanku možete pogledati na našoj Facebook stranici.

A kako su o tome izveštavali mediji možete pročitati ovde.

blog-banner1

Podrška najslabijima da nastave poslovanje i posle krize

I pre početka pandemije COVID-19, nova globalna ekonomska kriza bila je tema o kojoj se sve glasnije govorilo. Sada ona više ne predstavlja potencijalnu opasnost, već izvesnost za koju niko ne može da predvidi kakve će biti njene posledice i kakvu će lavinu lančanih reakcija izazvati. Izvesno je takođe da ni jedan segment privrede neće biti pošteđen, a najviše strahuju oni najmanji i najslabiji, kao i oni koji su tek zakoračili u svet biznisa.

0143

“Working naked” koncept – principi i nastanak

U kompaniji koju sam osnovao i koju sam vodio kao izvršni direktor 20 godina, koristili smo, a možda i izmislili, frazu Working naked. To je sinteza svih naših vrednosti koje se fokusiraju na individualnu slobodu i odgovornost, zajedno sa našim jedinstvenim radnim i životnim iskustvom, što podrazumeva:

  • Fleksibilan raspored
  • Fleksibilnu lokaciju za rad
  • Decentralizovani menadžment, odnosno rad “bez šefova”

Vrednosti Working naked koncepta

Opisi naših vrednosti nalaze se na kraju teksta, ali evo 6 ključnih tačaka:

  • Svako razmišlja: inteligentno, intelektualno radoznalo, logički i sistematično
  • Svako je lider: proaktivno, pouzdano, principijelno i samouvereno
  • Svako napreduje: intelektualno radoznalo, ambiciozno, energično i motivisano
  • Svako “služi”: proaktivno, informisano, konstruktivno i fokusirano
  • Svako deli: društveno, komunikativno, angažovano, entuzijastično i od pomoći
  • Svako stremi: produktivno, fokusirano, usmereno i motivisano (1)

Ove vrednosti ističu nezavisnost, inicijativu i slobodu… Working naked koncept.

Work naked radna mesta

Sloboda je samo reč ukoliko je ne potkrepite načinom na koji se odnosite prema zaposlenima.

Nema istinske slobode ako:

  • Namećete “zarobljeničko zaposlenje” u kancelariji ili na drugi način ograničavate slobodu kretanja
  • Terate ljude da rade prema rigidnom rasporedu ili na drugi način ograničavate njihovo vreme
  • Kontrolišete svaki segment posla i šefujete ljudima

Umesto toga, ponudite:

  • Fleksibilno radno vreme – dopustite svom timu da radi kad god želi
  • Fleksibilnu radnu lokaciju – dopustite svom timu da radi gde god želi
  • Decentralizovani menadžment – pustite ih da rade samostalno.

Učinite to

Ovo nije teško primeniti i to je jedinstvena, najveća i najuticajnija stvar koju ćete uraditi za radni moral, motivaciju i produktivnost. Ovo su 3 jednostavna koraka:

  • Fleksibilna lokacija – Primenite rad na daljinu. Ok, možete imati kancelariju. Volim kancelarije sve dok nisam prinuđen da radim u njima. One su odlične za sastanke, intervjue, primanje pošte, saksije za cveće i slično. Osim toga, neka vam zaposleni rade na daljinu.
  • Fleksibilno radno vreme – Fokusirajte se na rezultate, a ne na to kada ili koliko dugo će ljudi raditi da ih postignu. To omogućava vašem timu da radi prema fleksibilnom rasporedu.
  • Decentralizovani menadžment – Ohrabrite ljude da rešavaju probleme, primenjuju rešenja. Kada ih ohrabrite, pustite ih da rade svoj posao. Neka sami shvate kako da rešavaju poslovne probleme, dok se vi za to vreme fokusirate na to kako da im olakšate. Ako im zatreba pomoć, budite tu za njih. Ako im ne treba, pustite ih da rade samostalno.

Ako ne znate kako da efektno rukovodite radnicima na daljinu, moraćete da naučite.  SCRUM i drugi agilni pristupi će vam pomoći.

Kako je fraza Working naked nastala?

Radio sam kao konsultant u Banci Boston kasnih devedesetih. Dok sam tamo radio, banku je otkupio Fleet i oni su počeli redom da otpuštaju radnike. Uprkos tome što sam bio zaposlen na određeno vreme, bio sam jedina osoba na spratu mog poslednjeg radnog dana. Prekinuli su sistem za ventilaciju na početku te nedelje, pa je bilo prilično vruće. Sećam se da sam rekao: “Mogao bih da radim go i da to niko i ne zna!” Neću otkriti jesam li tu ideju ikada sproveo u delo da me ne biste optužili da suviše delim… Ali sam pomislio: “Zar ne bi bilo fenomenalno kad bih mogao da radim tamo gde je to moguće?” I tako se ideja ovog koncepta utisnula u mojim mislima.

Napravio sam već neki softver koji je, u svom izvornom obliku, postao jedan od prvih ApexSQL alata. Još 3 godine sam radio kao konsultant, pre nego što sam osnovao svoju kompaniju i sebi, a kasnije i svom timu, omogućio radne i životne slobode o kakvim sam sanjao dok sam boravio na vrućini, na praznom spratu Bostonskog nebodera.

Kako i ja mogu raditi ”naked”

Ubrzo i potom su mnoge kompanije ponudile iste benefite. Ako ne radite za neku od njih, dajte otkaz i zaposlite se u onoj koja to nudi.

Ako ovo čitate iz Srbije, prijavite se za posao u ApexSQL/Quest. Tamo se i dalje nude takve slobode i, na neki način, čak su i naglašene. Na primer, svakom radniku kupuju najbolji Dell laptop kako bi mu omogućili da radi odakle god želi. Vrlo dobro!

Opis Working naked vrednosti

Svako razmišlja: inteligentno, intelektualno radoznalo, logički i sistematično

Mi smo svi radnici znanja. Naš primarni alat je naš mozak i moć naših misli upravlja našim aktivnostima i donosi rezultate. Ne tražite od “šefova” da misle umesto vas; mislite sami za sebe; mislite izvan utvrđenih okvira da biste postigli najbolje rezultate. Razmišljajte kritički, objektivno i kompletno se informišite pre nego što odgovorite, delujete ili isporučite rezultat svog rada. Nedostatak razmišljanja nam onemogućava da vidimo i očigledne probleme. Kritičko razmišljanje nam omogućava da uložimo eleganciju i jednostavnost u sve što radimo.

Svako je lider: proaktivno, pouzdano, principijelno i samouvereno

Svi smo lideri kompanije, našeg tima, nas samih ili naših zadataka. Proaktivno identifikujte probleme i rešite ih. Ne postavljajte pitanja, već dajte predloge. Izvršavajte zaduženja uz minimalni nadzor. Nemojte samo da brinete o problemima ili da ih ignorišete, već svoju zabrinutost iskažite kroz konkretne akcije. Budite sigurni da ste uvek usmereni na ciljeve kompanije i svog tima i da vaše aktivnosti predstavljaju opipljiv i merljiv napredak ka tim ciljevima.

Svako napreduje: intelektualno radoznalo, ambiciozno, energično i motivisano

Profesionalni razvoj je kamen temeljac našeg uspeha. Konstantno radite na unapređenju svog znanja, veština i efikasnosti. Ne čekajte da vam se kaže da treba da učite ili napredujete; neka vam to bude dnevna navika. Nemojte učiti tako što postavljate pitanja. Postanite ekspert za svoju kompetentnost i delite sa drugima; pružite vrednost našim procesima  i organizacije kroz delotvorne i dobro istražene preporuke.

Svako “služi”: proaktivno, informisano, konstruktivno i fokusirano

Shvatite da su empatija i želja za radom osnova za dobro potrošačko iskustvo. Proaktivno podstaknite svoje kupce da traže feedback, lično preuzmite odgovornost za njihove probleme i posvetite se da ih rešite. Prema svakome se ophodite kao prema kupcu, interno ili eksterno, i svoje spremnost da odgovorite učinite delom svog ličnog brenda. Izgradite efektne radne odnose fokusirajući se na to da budete pozitivni, puni informacija, od akcije i pomoći. Neka uspeh tima bude prioritet u odnosu na vaše lično dostignuće.

Svako deli: društveno, komunikativno, angažovano, entuzijastično i od pomoći

Komunicirajte sa timom, klijentima i zajednicom široko i efektno; edukujte svoje klijente, saradnike i “vlasnike proizvoda”.  Svojevoljno tražite kritiku za propuste i budite zahvalni kada dobijete feedback, bilo da je pozitivan ili negativan. Budite mentor, savetujte i pomažite drugima dok rade na tome da se razvijaju i napreduju. Projektujte vrednost iznad svog ličnog doprinosa osnaživanjem drugih svojim znanjem i iskustvom.

Svako stremi: produktivno, fokusirano, usmereno i motivisano

Usredsredite se na rezultate. Uložite napor da ispoštujete rokove pod pritiskom ili se makar dobro potrudite; koristite vreme efikasno i pokažite snažnu i stalnu produktivnost; prioritete postavljajte tako da ostvarite ciljeve usklađene sa ciljevima stejkholdera; uočite rizike rano i radite na tome da prevaziđete prepreke umesto da smišljate izgovore. Izdvojite zadatak čiji se ishod može videti u toku dana (daily deliverable), koji je urađen temeljno do visokog nivao kvaliteta. . Postavljajte realna očekivanja i uložite napor da ih ispunite (2).

 

(1) (2) ApexSQL

 

Originalni članak pročitajte ovde.

zasto-nikada-ne-idem-na-odmor

Zašto nikada ne idem na odmor

“Izvolite moju vizit karticu. Tu je broj mog mobilnog telefona, pejdžera, fiksnog telefona i drugog pejdžera. Nikad ne idem na odmor, nikad nisam bolestan i ne slavim nijedan veliki praznik.”

Dwight K. Shrute

Mnogo ljudi mi godinama postavlja pitanja o odlasku na odmor, odsustvu s posla i slično, i tome kako ili zbog čega ništa od toga ne koristim, pa sam rešio da ovako objasnim, jednom zauvek.

Retrospektiva mog odmora

Nisam išao na odmor u poslednjih, ne sećam se koliko godina, ali, recimo da ih je 25. Putovao sam jednom u Arizonu gde sam, praktično, neko vreme bio van posla. Bio sam slobodan popodne ili imao dane sa manje aktivnosti. Nekoliko puta sam bio bolestan i mislim da sam jednom, dva i tri puta odsustvovao po jedan dan zbog bolesti. Ali sam, svesno i namerno, u poslednjih 25 godina radio bukvalno svakog dana, uključujući vikende i praznike.

Kontekst odmora

Odrastao sam u gradiću, u ruralnom severnom Mejnu, gde odmori nisu baš uobičajeni. To je, po američkim standardima, siromašno područje, pa ljudi nisu ni imali novac za odlazak na odmore. Mnogo njih je radilo u mlinovima, koji su tokom leta bili zatvarani na dve nedelje i to je bio sav odmor. Za odmor se nije prijavljivalo, niti se on tražio, kao što je to slučaj u mnogim današnjim kompanijama. Ko nije radio u mlinu, verovatno je bio zemljoradnik, a zemljoradnici nikada ne mogu da odmaraju (osim ako ne unajme nekog da radi na imanju). Nije baš da moji sugrađani i porodica nisu uživali u aktivnostima kao što su, na primer, pecanje, vožnja motornim sankama i slično, ali koncept uzimanja čitave nedelje da bi se negde otputovalo i nešto radilo, nije bio oubičajen ili čest kao što je sada, pa za mnoge porodice nije bilo toga.

Odmori su loši

Tako je bilo i u našoj porodici. Mi smo, naravno, znali šta odlazak na odmor podrazumeva, ali nismo shvatali takav koncept zabave. Uprkos tome, moja porodica je odlučila, iz nekog razloga, da počnemo da odlazimo na odmor svakog leta i iznajmljujemo kolibu ili prikolicu pored jezera, koja se nalazila samo nekoliko milja od naše kuće. Moji roditelji su čitali knjige ili gledali televiziju, a osam godina mlađa sestra i ja trebalo je da se zabavimo tako što bacamo kamenčiće u jezero.

Ironija je bila u tome što sam ja bio potpuno srećan kod kuće. Imao sam imanje sa mnogo životinja o kojima sam brinuo i mnoge druge aktivnosti koje su me okupirale. I tokom “odmora”, svakako sam morao da odlazim kući da obavljam jutarnje obaveze, ali sam dobio i priliku da ostatak dana ostajem na jezeru ne radeći ništa. Morao sam da vozim bicikl 3-4 milje u jednom smeru.

Moj ujak je nedavno pomenuo koliko mu je nešto bilo smešno – kada su nas posetili kraj jezera, cela porodica je bila tamo, samo sam ja nedostajao zato što sam bio kod kuće, jer sam “voleo da radim”. Da, voleo sam, ali nisam imao srca da mu kažem da sam, uz to, mrzeo odmore kraj jezera.

Odsustvo stvara probleme

Situacija koja se dogodila prošle nedelje podstakla me je da napišem ovaj blog. Nikad ne izlazim uveče, ne zabavljam se i slično, ali prošle nedelje sam izašao. Zamolio sam suprugu da zatvori štalu i zaključa životinje tokom noći, ali je nešto krenulo po zlu, kada sam se ujutru vratio, video sam da su kojoti zaklali petinu moje živine.

Razmislite samo. Izašao sam jedne noći za poslednjih, verovatno 10 godina, vratio se i zatekao katastrofu. To je mikrokosmos mojih 20 godina kao osnivača i izvršnog direktora kompanije. Ako bih se udaljio na dan, uvek bih se vraćao nekom velikom problemu. To me je uslovilo da se nikad ne udaljavam, posebno sa mojom uopštenom averzijom prema odmorima (vratite se nazad) i nekim lošim iskustvima (čitaćete u daljem tekstu).

Da, siguran sam da će mnogi reći “samo zaposli ljude da vode posao umesto tebe”, kao da je to lako učiniti. Čak i pored izuzetnih ljudi koji su radili za mene, nije im bilo lako i nisu uspevali da pokriju sve ono što ja jesam. Ali, dobro, slobodno verujte da je to moguće…

Drugi primeri

Pored toga što mi nije godio nijedan trenutak proveden na odmorima kraj jezera, nekoliko loših stvari se dogodilo svaki put kada sam bio prinuđen da izađem iz svoje radne i srećne svakodnevice da bih išao na usiljene, “zabavne” odmore.

Jednom prilikom, na lokalnoj farmi sam dobio unapređenje na poziciju “farm wright”. Još nisam ni stupio na dužnost, kada me je vlasnica farme pozvala i zatražila da počnem rad. Rekao sam joj da bi trebalo da sam “na odmoru ili tako nešto”. Zamolila me je da ponovim šta sam rekao, pa sam ponovo izgovorio “na odmoru sam”. Odgovorila je sa “doviđenja” i nikad mi se više nije ponovo javila. Čuo sam da je moj prijatelj, koji je je isprva propustio priliku za taj posao, dobio unapređenje na tu poziciju i počeo da radi pre nego što sam se ja vratio s odmora.

Da se vratimo na priču o mojoj zaklanoj živini, koja me je i navela da napišem ovaj blog. Jednog jutra, kada sam došao kući sa odmora kraj jezera, posle vožnje bicikom od 3 -4 milje, zatekao sam svu svoju živinu mrtvu. Pošto niko nije bio kod kuće, moje jato je bukvalno bilo laka meta za bilo šta u okolini, na primer, za pse, jastrebove, lisice… Bio sam toliko ljut i frustriran što sam bio odvojen od svog posla da radim nešto što ne želim, a sve je to za rezultat imalo uništenje mog posla. Zakleo sam se tog dana da nikad više nikome neću dopustiti da me ponovo odvoji od posla, što je stavilo tačku na sve odmore na jezeru u Mejnu, zauvek.

Kasnijih godina

Da pređemo na kasniji period kada sam radio u Bostonu, otišli smo na odmor na Karibe. Ne samo da je to bila jedna od najgorih nedelja u mom životu, jer sam mrzio apsolutno sve u vezi s tim mestom, nego, kada sam se vratio nazad, moje radno mesto je bilo u velikom neredu zbog ljudi koji su morali da pokrivaju moje poslove, a pritom to nisu iskreno želeli, pa su samo nabacali papire i neke dokumente. Uspeo sam da se rešim gomile koje su ostavili na mom stolu, ali sam se zarekao da im nikad neću dati drugu priliku za to, posebno ne da bih išao da radim nešto što nisam želeo. Osećao sam slatko zadovoljstvo dok pravio nered za radnim stolovima svojih kolega dok su oni bili na odmoru, znajući od tog momenta da oni nikad više neće biti u mogućnosti da mi na isti način uzvrate!

Moja politika o odmoru

“Pa ti onda ne dozvoljavaš ljudima da idu na odmor?!” Netačno, u stvari, moja kompanija pruža mnogo odmora. Dvoje njih je imalo 10 slobodnih nedelja godišnje, na kraju godine. Svako je na početku zaposlenja dobijao 6 nedelja, koliko se sećam, i to vreme se zatim povećavalo. Dozvoljavali smo slobodne dane za sve lokalne praznike plus 3-4 “pokretna” praznika. Dozvoljavali smo i 5 dana za odsustvo zbog bolesti ili privatnih razloga. A ako ne iskoristite sve ove dane, mogli ste da ih prodate kompaniji, ponekad i po višestrukoj vrednosti, odnosno po ceni duplo višoj od prekovremenog rada. Zato smatram da su odmori bili velika prednost zaposlenja u mojoj kompaniji, a takve uslove je zadržala i nova organizacija koja je preuzela moju kompaniju.

Lično, ne volim i ne cenim odlaske na odmore, ali svakako razumem da ih drugi vole, da su im potrebni i da u njima uživaju.

Moja uverenja

Verujem da, ako želite da budete uspešni, morate biti i prisutni na poslu. Ne možete nekome poveriti uspeh više nego što sam ja mogao da svojoj supruzi poverim sigurnost svoje farme. Time što ste odsutni, propuštate prilike i stavljate se u poziciju da se dogode rizici koje biste, u suprotnom, izbegli.

Ako želite da imate mnogo slobodnog vremena, to je u redu, ali onda predlažem da ne započinjete sopstveni biznis, “startup” ili da se bavite zemljoradnjom.

Ostalo

Da li tvoja porodica odlazi na odmore? Da, i uživa u njima, samo bez mene.

Zar ne voliš da provodiš vreme sa svojom decom i porodicom? Da, uvek sam tu za svoju porodicu i mnogo vremena provodim sa njima. Rad po sistemu “Working naked”, sa fleksibilnim radnim vremenom i izborom lokacije za rad, daje mi tu mogućnost.

Zar ti ne treba slobodno vreme da “napuniš baterije” za posao? Ne.

Zar ne shvataš da te odmori čine produktivnijim i efikasnijim? Ne. Izgleda da to ne misli ni moja mrtva živina.

Da li shvataš da kršiš neka pravila Evropske unije koja propisuju da svaki zaposleni dobija 12 nedelja odmora sa obaveznim vremenom za spa, tretmane lica i kupanja u blatu? Ja ne živim u Evropskoj uniji.

 

Originalni članak pročitajte ovde.